LJUBOMORA SEJE SMRT PO SRBIJI? Nije "zločin iz strasti", već ubistvo sa predomišljajem, kazne blage
Da li smo kao društvo počeli da prihvatamo nasilje i ubistva žena kao jednu novu normalnost
Foto: Alo/Foto: Alo ilustracija M.J.
Poslednji tzv, "zločin iz strasti" je nastavak crnog niza, koji je po svemu sudeći uzeo maha u Srbiji naveo nas je da se zapitamo kako odnosi između partnera poslednjih godina postaju toliko patološki da je nasilje i ubistvo konačnica toksične veze. Naime, poslednji stravični zločin u Pirotu, otvara pitanje da li je ovaj užas koji je potresao Srbiju, mogao da se spreči. Žrtva, Sanja M. (47) dva puta za godinu dana prijavljivala Miroslava M. (55), tužilaštvo oba puta predlagalo pritvor za osumnjičenog, ali sud to nije odobrio.
Sanja M. (47), koju je u nedelju u Pirotu ubio bivši partner, osumnjičeni Miroslav M. (55), godinu dana je vodila pravnu bitku protiv Miroslava, kog je dva puta prijavljivala za krivično delo proganjanje!
Prva njena prijava završila se tako što je Osnovni sud u Pirotu Miroslava kaznio samo novčanom kaznom, a druga prijava nije ni dobila sudski epilog, jer Sanja nije dočekala prvo ročište zakazano za 17. mart. Iako je tužilaštvo nakon obe Sanjine prijave tražilo da se osumnjičenom odredi pritvor, sudija za prethodni postupak je u oba slučaja odbio da ga smesti iza rešetaka!
Foto: Alo/Foto: Alo ilustracija M.J.
Foto: Printscreen
Srbiju sve više potresaju stravični zločini u kojima žrtve budu ubijene na jeziv način. U većini slučajeva stradaju žene, uglavnom žrtve dugogodišnjeg psihičkog i fizičkog nasilja, i uglavnom se za ove slučajeve vezuju isti epiteti - strast, afekat, gnev, ljubomora.
Osam koraka koje prethode ubistvu
Kako bi sprovela istraživanje, doktorka Monkton Smit je analizirala slučajeve na sajtu Counting Dead Women - na kom su žene koje su bile u vezi sa ubicom. Osvrnula se i na nekoliko slučajeva muškaraca koje su ubili njihovi muški partneri.
Otkrila je osam koraka karakterističnih kod gotovo svakog ubistva:
- Istorija prethodnih slučajeva proganjanja ili maltretiranja kod počinioca
- Romansa koja se brzo razvila u ozbiljnu vezu
- Odnos postaje dominantan i pod prisilnom kontrolom
- Nešto što može da ugrozi kontrolu počinioca - na primer, raskid ili iznenadna finansijska nesigurnost
- Eskalacija - povećan intenzitet partnerovih taktika kontrole, poput proganjanja ili pretnji samoubistvom
- Počinilac promeni način razmišljanja - bira da nastavi dalje kroz osvetu ili ubistvo
- Planiranje - počinilac može da kupi oružje ili traži priliku da se nađe sam sa žrtvom
- Ubistvo - počinilac ili počiniteljka ubija partnera, a ponekad povredi i druge ljude, poput dece žrtve
Jedina situacija u kojoj počinilac nije pratio ove korake jeste kada se muškarci nisu susreli sa prvom fazom - ali ovo je slučaj ako pre toga nikada nisu bili u vezi.
„Ranije smo se uvek oslanjali na 'zločin iz strasti, spontanu crvenu maglu' kao objašnjenje za ubistva - a to jednostavno nije istina", kaže doktorka Monkton Smit za BBC.
Sitni pokazatelji ovakvog stanja su raspravljanje i raspitivanje o prethodnim odnosima, koje kasnije poprimi laganu kontrolu i stalna ispitivanja poput "ko te je zvao", "gde si bila", "sa kim si bila", "gde si do sada", "šta si radila".
Kada dođe do uzimanja telefona bez pitanja, gledanja liste poziva, poruka, pravljenja lažnih profila na društvenim mrežama, kontaktiranje preko njih sa partnerima, pozivanje na piće, iskušavanje, treba da se podvuče crta. Mnoge žene prelaze preko toga, proveravanje doživljavaju kao pokazatelja ljubavi, a u stvari je u pitanju nešto drugo.
Vrlo je važno razumeti da ubistvu uglavnom prethode dugogodišnji problemi u emotivnom odnosu, a "okidač" može biti trenutak kada se žrtva odvaži da ode.
Ljudi mogu godinama živeti u iluziji, ignorišući loše momente u vezi, sve dok ne dođu do tačke pucanja...
"Nekada ljudi žive u iluziji, pa kada se suoče sa time da nešto nije onako kako su mislili da jeste, oni puknu, narodski rečeno, ali to i dalje ne znači da je život u iluziji funkcionalan i dobar život. Dakle, ti odnosi su sigurno imali svoj loše momente, da li su se ljudi time bavili ili nisu, to je druga stvar. Taj ekstemni vid nasilja, kao što je femicid, ubistvo i posle samoubistvo je sigurno proizvod nekog dugogodišnjeg patološkog procesa", kaže psiholog Radmila Vulić Bojović.
Žene se u komercijalnim medijima često omalovažavaju i prikazuju pornografski, dok se nasilje nad njima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida, neki su od zaključaka monografije dr Zorice Mršević „Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama“
Foto: Alo/Foto: Alo ilustracija M.J.
Foto: Printscreen Youtube
"O nasilju nad ženama mediji često izveštavaju na senzacionalistički način, dodatno viktimizirajući žene i devojčice, žrtve nasilja. Medijske priloge karakterišu seksizam i mizoginija, oni podstiču patrijarhalne kulturne obrasce, a stereotipi o društvenim ulogama, položaju, dužnostima i karakteristikama žene i muškarca šire se i na domen rodno zasnovanog nasilja", neki su od zaključaka monografije "Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama" dr Zorice Mršević, naučne saradnice Instituta društvenih nauka u Beogradu.
U monografiji, nalaze se isečci iz više desetina tekstova o nasilju nad ženama, objavljenih u različitim medijima, koje je, kako prenosi autorka, bilo mučno čitati.
"U komercijalnim medijima preovladava omalovažavajuće i pornografsko prikazivanje žena, kao objekata seksualne želje ili objekata za gledanje. Time se šalje poruka građanima da je to marginalna i sporadična pojava, čime se širi prostor za amnestiranje nasilnika", smatra Zorica Mršević.
Skidanje odgovornosti sa zločinaca
"Zločin iz strasti“ nije prikladan način da se opiše jedan femicid, smatra dr Mršević. Potrebno je da se nasilje nad ženama i devojčicama medijski sagledava u kontekstu rodne ravnopravnosti, zloupotrebe muške moći i kršenja ljudskih prava, a ne kao „nezgoda“, „loš odnos“ ili kao posledica izgleda i aktivnosti koje žena preduzima (hodala sama po mraku, pije u baru, šeta sama po livadi itd.). Takođe, ona približava i nepartnerski femicid, o kojem se nedovoljno govori u javnosti.
Foto: Alo/Foto: Alo ilustracija M.J.
Foto: Tanjug Sava Radovanovic
Dr Mršević primećuje da se nasilje nad ženama, pogotovo ono sa smrtnim ishodom, često smešta u kontekst ekonomske krize ili balkanskog mentaliteta, čime se skida deo odgovornosti sa zločinaca i smešta se u domen objektivnih ili čak neizbežnih okolnosti.
"Muškarci koji počine ubistvo, silovanje ili seksualno nasilje ili zlostavljanje u porodici, u tabloidnim medijima često se predstavljaju kao psihopate, bolesnici, monstrumi, manijaci i sl., što sugeriše da su oni vidno različiti od drugih, ‘normalnih’ ljudi. To treba izbegavati, jer se time zamagljuje društvena kontekstualnost rodno zasnovanog nasilja koje se premešta u domen psihopatologije, bolesti i psihijatrije", ističe autorka.
Ona navodi da se može uočiti da mediji implicitno afirmišu uverenje da nasilnici „imaju pravo“ kao muškarci da u određenim situacijama reaguju nasilno. Na primer, u slučaju sumnje u bračnu/partnersku prevaru, odbijanja žene da se vrati „deci i porodici“ (u stvari, u nasilnu zajednicu), u slučaju ženske „neposlušnosti“, „dugačkog jezika“ i sl., što može da deluje i kao vid muškog redakcijskog solidarisanja sa nasilnikom, ali i kao vid povlađivanja pretpostavljenim vladajućim stereotipima medijskih konzumenata.
Stvaranje društva koje javno osuđuje nasilje
U ovoj vrlo detaljnoj i sveobuhvatnoj monografiji date su i preporuke medijima, regulatornim telima i organizacijama na koji način da se odnose prema nasilju nad ženama.
Pre svega, kako se navodi, neophodno je stvaranje društva koje javno osuđuje nasilje kao zločin, promocijom nenasilnog ponašanja, rodne ravnopravnosti i borbom protiv diskriminacije.
Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida
"Nasilje nad ženama u porodici i partnerskim odnosima još je na marginama javnosti i ne tretira se kao opštedruštveni problem. Da bi se obezbedio adekvatan politički i društveni ambijent u sistemskoj borbi protiv nasilja, neophodno je podizati svest javnosti kroz promociju nenasilnog ponašanja, rodne ravnopravnosti i antidiskriminacije".
Posebno se ističe potreba da mediji prepoznaju problem nad višestruko diskriminisanim ženama (Romkinje, starije žene, žene sa invaliditetom, lezbijke, žene sa sela, nezaposlene žene, samohrane majke).
Jedna od mera za povećanje sigurnosti žena jeste smanjenje senzacionalističkog izveštavanja o nasilju nad ženama, uklanjanje rodnih stereotipa i promocija rodne ravnopravnosti.
Zaljubljenost može da bude olakšavajuća okolnost za ubicu samo ako je dovela optuženog u stanje jakog afekta i smanjene uračunljivosti u trenutku izvršenja zločina, a to je stvar subjektivne procene suda.
Za ovakve i slične slučajeve advokati kažu da je to "zločin iz strasti". Veliki broj hitaca iz vatrenog oružja ili čak više desetina uboda nožem karakteristična su za ubistva iza kojih stoje različiti problemi u partnerskim odnosima. Emotivno stanje optuženog često je odlučujuće za odluku suda o visini kazne, a pokazalo se da od toga u mnogim slučajevima zavisi i da li će jedno ubistvo biti kvalifikovano kao "teško" ili ne. Za teško ubistvo zakon preti kaznom do 40 godina, a za ubistvo do 15 godina zatvora.