"DOSTA BOLESNIH JE OVDE NAŠLO LEK" Veliko čudo mati Justine, doktorke i monahinje koja je sama podigla manastir kod Beograda

Bog čoveka vodi ka cilju neobičnim putevima, reči su mati Justina. Završila je medicinu, ali je njena životna misija bila nešto sasvim drugo. Zbog jednog sna se zamonašila i ponovo podigla manastir Svetog Hristofora, koji se svojevremeno izgradio kralj Dragutin.

Selo Mislođin kod Obrenovca, danas je zbog toga poznato po čudima.

Manastir Svetog Hristifora, vekovima zarastao i napušten, ponovo sija u punom sjaju, a sve je to zasluga jedne žene. Mati Justina stigla je iz Kanade i od trnja, kamenja i ruševina uspela da obnovi zaboravljenu svetinju.

Po najvećoj hladnoći i zimi u decembru 2010. po  monahinja je stigla u Beograd. Čudno su je gledali dok se batrgala po smetovima ka brdu Crkvine nad Mislođinom, gde su se nalazili temelji drevnog hrama iz 13. veka, koje su šezdestih godina prošlog veka istraživali arheolozi. Posle turske pohare u 17. veku to je bilo sve što je ostalo od kraljevske zadužbine. Kraj temelja starog manastira nalazila se samo započeta zgradica konaka golih zidova i monahinja je morala da se vrati u mali stan u gradu.

"To je bila jedna ruševina gdje su se okupljali većinom dileri, narkomani, ljubavnici… Da vam ne pričam. Oni su mene isteravali, nisu dali da dođem tu. Bilo je stvarno vrlo teško. Ali, Bogu je sve moguće. Uz božju pomoć, za 12 godina, ova svetinja je izgrađena", kaže mati Justina.

Priča o upornoj monahinji se proširila i počeli su da dolaze prvi vernici i na ostacima kraljevske zadužbine posle nekoliko vekova su održana prva bogosluženja.

"Jednog dana su došli komunalci i isekli šikaru, a zatim je napravljen i asfaltni put", kaže mati Justina.

"Ljudi dobre volje su pomagali, ali bilo je i onih drugih koji su pokušavali da zaustave obnovu manstira. Jedan birokrata je punu godinu dana odlagao potpisivanje važne dozvole. Dolazio je i igrao se olovkom nad dokumentom da bi me mučio. Početkom 2014. najzad sam sakupila sve papire i projekte, ali novca za zidanje crkve nije bilo".

Dobrovoljni prilozi dobijeni od vernika bili su nedovoljni za podizanja hrama, a najavljene veće donacije otkazane su zbog katastrofalnih poplava u maju.

"Ljudima koji su hteli da prilože crkvi savetovala sam da prvo pomažu bližnje koji su u nevolji. Već sam se pomirila da će obnova crkve morati da sačeka neka druga vremena, kad me je telefonom pozvala nepoznata žena i rekla da je uplatila sumu s kojom smo mogli da počnemo građevinske radove na crkvi", kaže mati Justina. POGLEDAJ GALERIJU

Igumanija kaže da je zatim došlo do neočekivanih problema sa izvođačima radova koji su neprekidno odlagali dolazak.

"Već smo ušli u zimu i nisam verovala će biti išta urađeno, a onda su se 12. novembra neočekivano pojavile građevinske mašine i radnici", seća se mati Justina.

"Pitala sam ih da li znaju koji je praznik, a oni su slegli ramenima. Rekla sam im da je njihov dolazak Božji znak, jer tog dana svetkujemo Svetog kralja Dragutina, u monaštvu Teoktista, čiju zadužbinu treba da obnovimo".

Temelji rimske crkve nalaze se u kripti manastira. Osim toga, priča se da se na ovom mjestu dešavaju čuda, a prilikom obnove manastira, pronađene su kosti 15 monaha, a bager koji je radio na podizanju manastira, prema rečima mati Justine, nije uništio ni jednu.

"Bager je došao do kostiju 15 monaha koji su ovde bili sahranjeni. Mi smo ih pokupili, a Patrijarh Irinej je dao blagoslov da to budu mošti. Stavili smo ih u dva kivota, umili su se po pravilima i mogu vam reći da se dosta bolesnika izlečilo, pogotovo zavisnika i to alkoholičara. Ti ljudi i danas dolaze ovde, pomažu crkvi", ispričala je mati Justina za Prva TV.