kamenov, doktor
Printscreen/Youtube
kamenov, doktor

Printscreen/Youtube

Foto: Printscreen/Youtube

1. Imunitet se brzo može poboljšati suplementima.

Ima jedna narodna koja se kaže uoči božića prase se ne goji.

Šta ljudi pretežno rade čime pogoršavaju imunitet?

Najveći broj ljudi pati zbog neželjenih reakcija na mleko, mleko može da bude veoma problematično za mnoge, čak za 50 posto populacije, zbog kazeina koji može da buši creva. Studija na Novom Zelandu gde se mleko proizvodi u velikim količinama, otkrila je da deca nekoliko puta više dobijaju šećernu bolest nego što dobijaju u nekim drugim krajevima. Oni su napravili selekciju krava, napravili su krave sa A2 kazeinom koji ne pravili ovakve probleme, i kad su počeli da distribuiraju to mleko, broj dece koji oboljevaju od šećerne bolesti se smanjio, kaže čuveni imunolog prof. dr Branislav Kamenov, u emisiji "RTS Ordinacija".

A pored mleka šta još drastično utiče na imunitet ?

Trovanje životinja. Pilići se kljukaju, krave koriste silaže, koriste se neki dodaci u hrani koji goje životinje. Najbolje životinje za ishranu su jagnje i jare. Zato što ne prihvataju mnogo toga, teško ćete njih vi da naterate da koriste nešto što nije dobro za njih.

Ispada da je sve što jedemo tragično loše?

Roditelji koji nauče decu da jedu slatko je velika nesreća, pa im posle uskrate slatko i ubace veštačke zaslađivače što je još veća nesreća. Ukus nama služi da obavesti organizam šta da radi. I kad jedemo slatko onda se sluči insulin, a mi ne jedemo šećer nego unesemo veštačke zaslađivače i luči se insulin i ubaci nas u hipoglikemiju i stvara se insulinska rezistencija.

Koliko se brzo može suplementima poboljšati imuni status i koji su to suplementi?

Može i suplementima a najviše korekcijom ishrane i najviše primenom probiotika. Najčeće ti ljudi nemaju dovoljno bakterija koji su saveznici našem organizmu i koje omogućavaju da se mi manje trujemo, da su naša creva zdravija, da creva ne cure, da nas ne boli stomak, i da ne razvijamo hronične bolesti.

2. Uzimanje velike količine vitamina C je presudno za imunitet

Ljudi mnogo veruju u vitamin C a ne veruju u vitamin D. Ako jedete povrće i voće, vitamin C uopšte nije potreban. Ajde da kažemo u vreme kovida može malo više da se uzme preko suplemenata. Mnogo je preko gram uzimati. Ja imam pacijente koji uzimaju preko 2 grama a opet im fali vitamin C. To je zato što im fali drugih stvari koji učestvuju u ugradnji vitamina C. U kovidu se davala alfalipolična kiselina u vidu suplementa.

Zašto je taj suplement moćan?

Kod neuropatije i dijabetesa to lek izbora. Polinezasićene masne kiseline su mnogo moćne. Ima ih dosta u ribama severnih mora. Imate skušu, osliće, čak i sardine, i naravno prirodni losos. Ali ne velike ribe, one imaju mnogo teških metala I radioaktivnosti.

Da li to znači da treba kroz suplemente uzimati omega 3?

Da, to je vrlo moćan suplement. U svakom slučaju na prvom mestu je vitamin D, pa onda Cink i Selen, pa onda i folna kiselina, ne pominjem C vitamin jer svi veruju u C vitamin I svi ga uzimaju veoma često u prevelikim količinama.

3. Trajni imunitet se gradi samo u prvih nekoliko godina života

Niko ne razmišlja o razvoju u utrobi majke. To je najvažnije. Kod mene dolaze deca sa ekcemom pet dana posle rođena. Majka je imala ekcem, grudve u dojkama, policistične jajnike, uvećanu štitnu žlezdu, obložen jezik, jadna tužna i čemerna, naravno da će dete imati ekcem. Imunitet se stiče celog života, ali nije isto u kom se uzrastu stiče. Prirodni imunitet, koji je praiskonski, koji nas štiti od svega i svačega, to je taj koji nas najbolje štiti od kovida, zato i deca najmanje oboljevaju od kovida, to je taj nespecifični imunitet koji se bazira na makrofagima i vitaminu D. On se stvara u prvim godinama našeg života.

4. Ko nema antitela uopšte nije zaštićen

Postoji nešto što se zove Ćelijski imunitet. On je drugi tip odgovora. Antitela u suštini zaustavljaju i neutrališu virus. Ćelijiski imunitet radi drugačije, kad su ćelije inficirane ne mogu antitela tu da deluju, već deluju ćelije ubice koje ubijaju inficirane ćelije. Ali kada je mnogo ćelija inficirano, nastaje citokinska oluja. I onda stradaju pacijenti. Stari su skloni izazivanju citokinske oluje, zato su oni ugroženi. Ima ona narodna kasno marko na kosovo stiže. Da je on stigao kad je mali broj ćelija bio inficiran, bilo bi sve dobro. Ali on stigne kad je mnogo ćelija inficirano i krene sve da ubija, i tada dolazi do teške situacije.

Da li visok nivo antitela znači visok nivo zaštite?

To ne mora da znači. Vraćamo se na početak priče, na vitamin D. Ako smanjimo trovanje, ako pojačamo aktivnost vitamina D, ako ima dovoljno vitamina D, on će da ubije virus, i nema nikakvih problema, mi smo se dvostruko zaštititli onda. Napravili smo antitela da prepoznamo virus, ali to što smo prepoznali ne znači da možemo da ga ubijemo, jer je potreban vitamin D da ga ubije u ćelijama.