Dvanaest stvari koje štete našem mozgu, a radimo ih svakodnevno
Razne navike mogu ozbiljno da nanesu razne štete mozgu, a da vi nismo ni svesni do koje mere je to moguće
Shutterstock, ilustracija
Kao i drugi organi, mozak može da pretrpi razna oštećenja, čak i ona koja nisu previše očigledna. Svakodnevne navike koje imaju negativan uticaj na mozak:
Nedostatak komunikacije
Samo 10 minuta komunikacije dnevno povećava mentalne sposobnosti.
Uopšte nije neophodno da izađete i razgovarate sa prvom osobom koju vidite, razgovor sa prijateljicom ili rođakom putem telefona takođe stimuliše mozak.
Previše šećera
Prema istraživanju, velika količina šećera negativno utiče na neurotrofični faktor mozga koji je odgovoran za proizvodnju neurona.
Nedostatak vežbanja mozga
Prema naučnicima, vrhunac produktivnosti mozga je dostignuta od 16 do 25 godine, nakon čega polako opada.
Međutim, obimna istraživanja su pokazala da redovno vežbanje mozga (čitanje, rešavanje zagonetki) može znatno da poboljša njegove performanse, čak i kod ljudi koji imaju prve znake senilne demencije.
Preskakanje doručka
Studije pokazuju da deca koja doručkuju redovno prave mnogo bolje rezultate u školi, naročito u nauci. Preskakanje doručka uzrokuje smanjenje nivoa glukoze u krvi, što negativno utiče na funkcionisanje mozga.
Brza hrana
Previše brze hrane u ishrani i konstantno prejedanje negativno utiču na veze između moždanih ćelija. Pored toga, konzumiranje previše brze hrane može izazvati depresiju.
Sladoled
Sladoled može da izazve iznenadnu glavobolju. Veruje se da on i sve hladne poslastice smanjuju krvne sudove. Telo, pokušavajući da spreči hipotermiju, šalje toplu krv u mozak, što zauzvrat širi krvne sudove.
Mobilni telefoni
Studija sa pacovima pokazala je vezu između raka mozga i upotrebe mobilnih telefona. Međutim, ne bi trebalo da izbacujete svoj pametni telefon.
Umesto toga, lekari savetuju da koristite zvučnik ili slušalicu za razgovore i da ne postavljate telefon blizu jastuka dok spavate.
Pokrivanje glave tokom spavanja
Kada spavamo pokrivajući glavu ćebetom, smanjimo količinu kiseonika koji ulazi u naše telo, jer u ovom slučaju moramo da dišemo već "reciklirani" vazduh koji je zasićen ugljen-dioksidom.
Dehidratacija
Kao što znate, ljudski mozak je 70-80% vode. Pored toga, voda je odgovorna za isporuku neophodnih supstanci u mozak. Mozak deluje najefikasnije kada nema H2O.
Alkohol
Prema istraživanju, konzumiranje alkohola uništava veze između moždanih ćelija. Međutim, postoje dobre vesti: za one koji prestaju da piju alkohol, mozak se na kraju vraća u normalu.
Pušenje
Kao što je istraživanje pokazalo, pušenje ne vodi samo ka fatalnim oboljenjima, već i na smanjenje debljine moždanog korteksa.
Nedostatak vežbanja
Mozgu je potrebna redovna obuka. U jednoj studiji utvrđeno je da fizičke vežbe imaju blagotvorno dejstvo na dugotrajnu memoriju.