Naučnici otkrili zašto neki ljudi OBOLJEVAJU OD RAKA, a drugi ne!
Najveća količina sredstava u svetu usmerena je u medicinske studije i odlazi na istraživanje raka, trećeg najčešćeg uzročnika smrti na svetu.
Shutterstock, ilustracija
Svesnost postojanja raka i tradicionalne terapije koje se primenjuju produžavaju agoniju ove bolesti u proseku na dve godine, dve godine ispunjene nadom i idejom da se smrt može sprečiti.
Ali, naučnici, za razliku od farmaceuta, sve češće postavljaju pitanje, a ne odgovor na temu raka koje može otkriti puno toga čega nismo svesni - a to je zašto svi nemamo rak, odnosno zašto ga samo neki dobiju?
PRREPORUČUJEMO:
Kosa, nokti, spoljašnji sloj kože - sve su to mrtve materije koje svake nedjelje gubimo - oko 80 odsto čestica u zatvorenim prostorima koje se presijavaju na suncu zapravo su mrtve ćelije kože ljudi.
Ipak, telo se sastoji od živih materija, poput biološke pšenice, koja spaljuje hranu za energiju koja je potrebna za disanje i kretanje, grejanje i razmišljanje. Ćelije organizma su vrlo aktivne i zaposlene deljenjem milion puta svakog dana.
Nažalost, dogodi se i ključna greška koja deluje kao okidač raka zahvaljujući abnormalnom radu ćelije, rastu i neprekidnom dupliranju. Takva ćelija ignoriše signale da prestane da stimuliše telo da je snadbeva krvlju kako bi još rasla.
Tada se takva ćelija beskonačno razmnožava, odnosno rak širi po telu. Naravno, ključno je i o kojem se tipu raka, odnosno greške radi, jer kod jednih to ide brže, a kod drugih sporije - ukupno postoji čak njih 200 različitih.
PROČITAJTE I:
Osnovni uzrok - geni
Krajnja istina skriva se u našim genima, a ne stilu života. Posmatrajući dugogodišnje pušače, naučnici su otkrili kako je svima zajednička varijacija pojedinih gena, a njih su nazvali 'genima dugovečnosti'.
Postoji niz genetskih markera koji podstiču dugovečnost, a ti isti geni mogu se naći kod ljudi koji su doživeli duboku starost.
Oni funkcionišu tako da podstiču ćelije na brži oporavak od negativnih bio-hemijskih uticaja - objašnjava prodesor Morgan Levin.
To se smatra i evolucijskom mutacijom, a srećnici koji su nasledili te gene imaju tek 11 odsto verovatnoće da će ikad u životu dobiti rak, dok je kod ostalih verovatnoća od 40 do 60 posto.Uprkos dobroj ili lošoj genetici, opet postoje slučajevi koji se ne uklapaju u kalup, a to su upravo oni uzrokovani spoljašnjim faktorima. Oni su neosporni uzročnici nastanka mutacija, pa samim time i raka:
Preterano sunčanje,
Pušenje,
Debljina,
Hormonalne terapije/izloženost zračenjima,
Konzumiranje prerađene hrane/premali unos vlakana.