Nisu svi za svaku vakcinu protiv covid 19, evo koju treba da prime hronični bolesnici
Proizvođači savetuju, takođe, oprez, ukoliko se vakcinacija sprovodi kod hroničnih bolesnika
Printscreen
Svi hronični bolesnici trebalo bi da prime vakcinu protiv covid 19 i u dogovoru sa lekarom specijalistom odaberu najbolje vreme za vakcinaciju, kako bi ona bila najefikasnija, jednoglasna je ocena stručnjaka koji su govorili za ekliniku. Kada su u pitanju najteži hronični pacijenti, ukoliko je bolest u pogoršanju, vakcinacija se savetuje tek posle zalečnja.
Što pre, to bolje
Iako se čini da su hronični bolesnici i stariji, koji imaju oslabljeni imunski sistem podložniji svim oboljenjima, pa i virusu SARS-CoV-2, doktori tvrde, da to nije uvek tako, i da ima slučajeva da su hronični bolesnici skoro na nogama preležali covid 19.
Prof. dr Nevena Arsenović-Ranin koja je u timu sa Katedre za mikrobiologiju i imunologiju, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu učestvovala u izradi brošure o vakcinaciji protiv covid 19, potvrđuje da vakcinacija nije kontraindikovana kada su u pitanju hronični bolesnici.
Dr Popadić navodi da hronični bolesnici nisu u jednakoj meri podložni bolestima, jer postoje lakše i teže forme hroničnih bolesti.
– Neki su prošli odlično, iako su dobili covid 19. Ne postoji nešto što može da se generalizuje. Jeste, ima faktora rizika kada je u pitanju dijabetes ili kardiovaskularne bolesti. I ljudi koji imaju šizofreniju su rizična grupa za loš ishod bolesti covid 19. Ipak, ne možemo ništa da generalizujemo, mora tačno da se priča o pojedinoj bolesti i često u okviru jedne bolesti o stratumima – kaže prof. Popadić.
Malignitet i dijabetes
Zvanični stav Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije jeste da onkološki pacijenti koji su završili lečenje mogu da izaberu bilo koju vakcinu, dok oni kod kojih je bolest aktivna i lečenje u toku, mogu da planiraju vakcinaciju u odnosu na vrstu bolesti i onkološke terapije.
Doc. prof. dr Brankica Filipić sa Katedre za mikrobiologiju i imunologiju, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu potvrđuje da izabrani lekar može dati najbolji savet da li i kada da se sprovede imunizacija.
Kod osoba sa dijabetesom, kako dodaje prof. Filipić, kao i sa bilo kojom drugom vakcinom, postoji mogućnost da covid 19 vakcina dovede do povećanja nivoa glukoze u krvi.
– Ovakva reakcija je očekivana, usled pokretanja imunskog odgovora na vakcinu i to ne treba da zabrinjava osobe sa dijabetesom. Poželjno je samo nakon vakcinacije pratiti nivo glukoze u krvi, piti dosta tečnosti i eventualno se obratiti lekaru, ukoliko je potrebno – savetuje prof. Filipić.
Nisu sve hronične bolesti iste
Dr Popadić navodi da svaka hronična bolest zahteva specifičnu terapiju i ističe kao i koleginice sa Farmaceutskog fakulteta da je bitno vreme vakcinacije kada se radi o hroničnim bolestima.
– Postoje, na primer, hronične bolesti pluća, fibroza, emfizem, astma, sve ovo su različite stvari i zahtevaju drugačiju terapiju. Pa, tako, pacijenti koji pate od plućne fibroze mogu da se vakcinišu bilo kada, s druge strane oni koji boluju od nekontrolisane astme potrebno je da prime vakcinu u hospitalnim uslovima. Kad se radi o hroničnim bolestima samo je pitanje kada mogu da se vakcinišu, a da vakcinacija bude najefikasnija moguća – navodi prof. Popadić.
Udruženje pacijenata Srbije potvrđuje da su u svom dopisu koji su poslali stručnoj javnosti dobili odgovor da se svim hroničnim pacijentima, ako bolest, nije u akutnoj fazi, preporučuje vakcinacija.
On dodaje da je Udruženje dobilo savete lekara koji, kako ističe, preporučuju onkološkim pacijentima vakcinaciju klasičnom vakcinom napravljenoj, po starom principu, kao što je kineska vakcina.
– Svi ostali hronični bolesnici mogu da odaberu bilo koju rugu vakcinu. Ja sam se vakcinisao i samo sam imao veoma blage reakcije u vidu prolaznog bola ruke. Poznajem, s druge strane, potpuno zdrave osobe, koje su posle prve doze dobile malo povišenu temperaturu – kaže Pilipović.
Koju vakcinu izabrati?
U Srbiji su trenutno na raspolaganju Sinopharm, Fajzer, Sputnjik V i AstraZeneca vakcine.
Profesor Popadić, ipak, naglašava da su sve vakcine imunogene i da ne može precizno da izdvoji jednu vrstu vakcina kao bolje za određenu grupu hroničnih pacijenata.
– Ne postoje studije u kojima su praćena efektivnost različitih vakcina kod pacijenata s određenom bolešću. Sve je to spekulacije, neko ekstrapolira neke podatke, koje je negde pročitao. Međutim, studija koja bi potvrdila ili odbacila takve teorije nikada nije urađena ne kod nas, nego nigde u svetu. Ni za jednu vakcinu koje su kod nas u upotrebi, nije završena treća faza kliničkih ispitivanja. U Izraelu, koji spada u zemlje gde se najviše ljudi vakcinisalo, skoro svi su koristili Pfizer vakcinu – kaže dr Popadić.
Tim stručnjaka sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu koji je učestvovao u pisanju brošure o covid 19 vakcinaciji u Srbiji objašnjava da se bezbednost i efikasnost vakcina ispituje u toku kliničkih studija i da nema još konkretnih preporuka koje bi išle u prilog mišljenju da je za određenu hroničnu bolest najbolja neka određena vakcina.
Kada je u pitanju primena terapije kod hroničnih bolesnika i ona objašnjava da je generalna, preporuka da hronični pacijenti regularno sprovedu svoju terapiju, u isto vreme i istu dozu kao i obično i na sam dan vakcinacije.
Ona naglašava da je pitanje “treba li prekinuti terapiju za vreme vakcinacije” kompleksno i da sve zavisi od toga koju terapiju pacijenti uzimaju.
– U stručnoj i naučnoj literaturi se uglavnom razmatra primena imunosupresivne terapije i vakcinacije. Terapija imunosupresivnim lekovima nije kontraindikacija za vakcinaciju, ali se kod takvih pacijenata može očekivati manja efikasnost vakcine. Sa druge strane, promena terapijskog režima ili odlaganje imunosupresivne terapije može potencijalno dovesti do pogoršanja bolesti. Imajući u vidu napred rečeno, kao i to da u ovom trenutku ne postoje podaci koji se odnose na efikasnost covid 19 vakcina kod pacijenata koji su na ovoj vrsti terapije, savet je razgovor sa lekarom koji ima uvid u zdravstveno stanje pacijenta i koji bi na osnovu procene rizika i koristi od vakcinacije pacijenta predložio vakcinaciju, kao i trenutak njenog sprovođenja – navodi prof. Bufan.
Organizuju se vebinari, ali ima kako naglašava Stankov i onih lekara koji nisu spremni da daju konkretna uputstva u vezi sa vakcinacijom hroničnih pacijenata.
– Najviše trpe hronični bolesnici, jer veoma teško ili nikako, ne uspevaju da urade redovne preglede, pa su primorani da se snalaze van standardnih procedura. Ipak, i dalje je najveći problem što pacijenti često ne mogu da dođu do lekara i konsultuju se, ili ih vrte u krug i svako skida odgovornost oko preporuke za vakcinu. Na primer, osoba ima astmu, gojazna je alergična na penicilin imala je teže neurološke ispade, otpuštena je bez dijagnoze. Alergolog joj kaže može kineska vakcina, ali morate kod neurologa, a do neurologa ne može da se dođe – navodi Stankov.
PROČITAJTE JOŠ: