Od toga da li je napetost srca, stomaka ili nogu, zavisi i lek

Nervoza se najčešće javlja kao reakcija na neku zahtevnu životnu situaciju kojom nam um i telo poručuju da nismo dovoljno spremni za izazov koji je pred nama, što nas najčešće i navede da damo sve od sebe.

Ali kada dolazi do nervoze bez ikakvih posebnih razloga i jako često, onda se već radi o anksioznosti. U svakom slučaju, kada se tretira na odgovarajući način, nervoza može biti kontrolisana ili bar ne toliko neprijatna.

Šta sve može biti izvor nervoze?

Obično su situacije u kojima je potrebno dati "sve od sebe" veliki izvor nervoze. Teško je impresionirati budućeg poslodavca na razgovoru za posao, ili "zračiti" pozitivnom energijom na prvom sastanku dok se dlanovi znoje, ruke tresu ili jedva dolazimo do daha.

Nervoza je prirodna reakcija na stresne, nepoznate ili iritirajuće okolnosti. Recimo, kada menjamo posao, imamo javni nastup, pa čak i kada idemo na lekarski pregled-normalno je da osetimo malu dozu nervoze. Kada smo suočeni sa takvim situacijama, u telu se luče stresni hormoni kao odgovor na okolnosti, ali i kao priprema da se suočimo sa "ugrožavajućim" događajima.

Stres je deo prirodnog, evolutivnog mehanizma koji nam pomaže da se nosimo sa izazovima, i preživimo ih – dajući svoj maksimum. Međutim, u današnje vreme, ubrzavanje koga smo svesni, nove tehnologije i visoki zahtevi nas često dovode do osećaja da nećemo biti u stanju da odgovorimo na nove uslove. Na taj način nervoza izazvana stresom može da postane prilično često stanje.

Nervoza i napetost

Stanja nervoze ili napetosti mogu da se pojavljuju s vremena na vreme, u zavisnosti od životnih izazova i okolnosti. Međutim, nervoza ili napetost mogu da budu i znak i nekog drugog, dubljeg problema kao što je anksioznost ili hronični stres.

Nervoza se subjektivno najčešće oseća kao:

nervoza srca
nervoza stomaka
nervoza u nogama (grčenje mišića).

Simptomi nervoze su:

znojenje ruku
suvoća usta
kratak dah
drhtavica
topli i hladni "talasi"
unutrašnji nemir
tikovi i grčevi
mišićna napetost
problemi s koncentracijom.
Situacije koje najčešće izazivaju nervozu

Po novijim istraživanjima, nervoza se najčešće javlja u sledećim situacijama:

Javni nastupi
Susreti sa nepoznatim osobama
Razgovori za posao
Selidbe
Lekarski pregledi
Pripreme za putovanja
Kako prevazići nervozu?
Postoji nekoliko koraka koje možemo preduzeti u cilju prevazilaženja i kontrolisanja stanja nervoze.

Promena “pogleda na stvari”

Možda će biti od pomoći da znamo da iako često mislimo da je nervoza koju osećamo vidljiva za našu okolinu, to obično nije slučaj. Nervoza nikad ne izgleda toliko loše koliko se mi subjektivno osećamo. Često se desi da nas iako smo sigurni da su svi primetili koliko smo nervozni, nas ustvari okolina i doživi kao stabilne ili samouverene.

Mindfulness

Kroz tehnike Mindfulness-svesne pažnje, učimo kako da prepoznajemo znakove nervoze, i umesto da postanemo dodatno uznemireni ili iritirani, uključimo svoje prirodne unutrašnje potencijale da bismo što bolje prevazišli situaciju u kojoj smo. Takođe, kroz Mindfulness naučimo da prepoznajemo promenu u ritmu disanja, radu srca ili opuštenosti mišića, kao i kako da svoj um i telo vratimo u “neutralno stanje”.

Pozitivan mentalni stav

Ne treba se ljutiti na sebe kada osećamo nervozu. Setimo se da je to normalna reakcija povezana s osećajem straha. Strah nam, s druge strane govori da smo suočeni s nekom vrstom izazova, kao i da je pred nama nešto što nam je delimično ili potpuno nepoznato. Mala doza straha je dobar mehanizam samo-zaštite, i način da oprezno prođemo kroz zahtevne životne okolnosti.

Osećaj koji "pojačava sam sebe"

Kada se fokusiramo samo na negativne efekte nervoze mi ih dodatno i pojačavamo, uvećavajući na taj način stanje straha i nervoze. Recimo, pred javni nastup, ako pomislimo “Ovaj osećaj nervoze me samo blokira, šta ako sve zaboravim?” postaćemo još nervozniji. Ali ako se podsetimo, i kažemo sebi "Nervozan sam jer sam suočen sa izazovom, daću sve od sebe.” pomoći čemo umu da se u istom trenutku probudi ali i opusti. Rečenicu "Šta ako?" možemo da zamenimo rečenicom "Pa šta ako…".

Preventiva

Ono što može biti dobra preventiva, posebno kada je reč o okolnostima za koje znamo da dolaze, je dobra i temeljna priprema. Možemo da čitamo, razmišljamo, pripremamo se. Što smo vise pripremljeni – manje smo nervozni.

Promena ritma disanja

Koliko smo puta čuli do sada u napetim situacijama reč “Diši”? Promena ritma disanja automatski utiče na nervni sistem. Ako uspemo da kada osetimo nervozu, dišemo kroz nos i usporimo disanje, posebno produžavajući izdah u odnosu na udah, osetićemo trenutno olakšanje. Vežbe disanja koje se koriste u Jogi ili Mindfulness tehnikama, kao što su zadržavanje daha i dijafragmalno disanje su vrlo moćna sredstva za brzo opuštanje.

Isključivanje

Vrlo je važno prepoznati trenutak u kome se okolnosti koje traže naš maksimum završavaju. Nervoza je manje štetna ako ne traje dugo. Uključivanje svesnosti u svakodnevni život, samoposmatranje i samorazumevanje predstavljaju trajni put za prevazilaženje mnogih neprijatnih stanja u životu.