ZA MESEC DANA OD KOVIDA LEČENO VIŠE OD 40 BEBA: Pedijatar objašnjava zašto je virus "preokrenuo" na decu
Deca su do sada bila pošteđena, pa kao da su virusi pronašli put da mogu dalje da budu u živom organizmu, zbog toga moramo zato da se svi u tom pravcu mobilišemo
Ostojić je za televiziju Prva izjavila da su "mnoge od tih beba rođene bez simptoma".
Prema njenim rečima, u poslednjem talasu epidemije, od početka godine, primećeno je da je od kovida-19 obolelo više dece, ali samo brojčano, a ne i procentualno u odnosu na ukupan broj obolelih.
Ostojić je rekla da se veće obolevanje dece vezuje za britanski soj korona virusa koji je potvrđen u Srbiji, dok brazilski soj, koji je doveo do smrti više od hiljadu dece u toj zemlji, "nije potvrđen".
"U ovom trenutku jedino što možemo da kažemo jeste da nema pogoršanja, i da je u stabilno lošem stanju", rekla je ona.
Osmogodišnji dečak smešten je na Univerzitetskom kliničkom centru Niš, a uz kovid-19 ima i pridružene bolesti, kao što su mišićna distrofija i urođena bolest pluća, zbog čega mu je život ugrožen.
On je priključen na respirator 15. aprila.
I njegov otac Stanko je bio hospitalizovan u Surdulici. Supruga i još troje dece takođe su pozitivni na korona virus. Ćerka je takođe bila u Nišu, ali se oporavila.
"Tokom lečenja zbog razvoja multisistemskog popuštanja svih organa novorođenče se uz lekarsku pratnju prebacuje u Univerzitesku dečju kliniku u Tiršovoj zbog nastavka lečenja, koje podrazumeva i zamenu bubrežne funkcije i lečenje respiratornog distresa i sekundarne plućne hipertenzije u neonatalnoj kovid jedinici intenzivne nege. Na primenjenu terapiju tokom lečenja ne dolazi do poboljšanja. Pogoršava se multisitemsko popuštanje, što dovodi do smrtnog ishoda bebe", saopštili su iz Tiršove.
"Događa se ono čega smo se stalno pribojavali, da će virus da se "okrene" prema deci. To se događa, i vidi se prema broju pacijenata u ambulanti. Vidi se i prema broju hospitalizovanih pacijenata, po terapiji, i na žalost i po fatalnim ishodima. Broj dece u bolnicama je porastao, i to ne samo tinejdžera, kao što je bilo do skoro, već i onih najmlađih pacijenata", kaže Milićević.
Na pitanje da li to ima veze na novim sojevima, on odgovara da je „najverovatnije to“, i objašnjava da virus traži način, jer "kao što postoji naš Krizni štab", ima utisak da „postoji i njihov Krizni štab, koji pokušava da nađe način i okrene se prema deci“.
"Deca su do sada bila pošteđena, pa kao da su virusi pronašli put da mogu dalje da budu u živom organizmu, tako da su sada ‘krenuli’ u dečiju populaciju, zbog toga moramo zato da se svi u tom pravcu mobilišemo", upozorava Milićević za domaće medije.
Komentarišući posledice koronavirusa kod dece, on naglašava da su ispitivanja oko toga u toku, i da do sada lekari "nisu viđali posebne posledice". Mada, ima i onih sa komplikacijama, koje mogu dovesti do teških stanja, pa i smrti.
"Dogođa se ‘citokinska’ oluja, odnosno komplikacija kod deteta. Tada ogromna količina supstanci koje luče ćelije našeg organizma sa idejom da odbrane organizam, iz nekog razloga krene da uništava sve organe u telu. Onda se pojavljuje situacija u telu koja se završava fatalno", objasnio je Milićević.
"Jačati imunitet kod dece"
Dodaje da doktori moraju da budu maksimalno oprezni, jer kao što se pokazalo da virus ipak može da se „okrene“ prema deci, tako se može desiti da se kod dece javi taj postkovidni sindrom. Zato i savetuje roditelje da deca trebaju da izbegavaju kontakte na onim mestima na kojima mogu da se zaraze.
Savetuje da deca koja dolaze iz porodica u kojima postoje zaraženi članovi ne krene u školu, kako ne bi prenelo zarazu. Takođe, napominje da bez prkje potrebe, deca ne bi trebala da nose hranu u školu.
"Najmanji znak infekcije, curenja nosa, gubitak apetita ili dijareja, ne znači da je kovid, ali se obavezno treba javiti lekaru", istakao je Milićević i dodao da je proces ispitivanja vakcina koje bi bile namenjene deci u toku, kao i da ne isključuje da bi u budućem periodu moglo doći i do vakcinisanja najmlađe populacije.
"Mislim da za sada vakcina još uvek nije potrebna kod dece, ali u budućnosti moramo misliti o tome", zaključuje Milićević.