Šta kažu Srpkinje u čijim rukama je novčanik

Finansije su uvek vrlo osetljiva tema, posebno kada je reč o onim bračnim. Sećam se koliko sam se jednom silno iznenadila kada mi je dobra prijateljica saopštila da njeni roditelji imaju potpuno odvojene novčanike, i da svako troši za svoj groš, onda kada se plate računi u kući.

IMATE LI VI ZAJEDNIČKI NOVČANIK?

Ja sam, recimo, odrastala u zajednici u kojoj je otac bio glavni finansijer, dok je moja majka svoju platu trošila kako je želela i taj obrazac mi je i dan danas ostao normalan i očekivan, posebno ako muškarac zarađuje više od svoje partnerke. I sama sam oduvek u svojim vezama očekivala da muško bude to koje snosi teret troškova, dok sam ja tu po potrebi i ukoliko "zagusti". Do određenog trenutka smatrala sam da je to slučaj sa većinom porodica u Srbiji, međutim kroz razgovor sa poznanicama shvatila sam da sve zavisi od slučaja do slučaja i da je zapravo veliki broj onih koji finansijski vode odvojene života od onog momenta kada se pokriju osnovni troškovi poput računa i hrane.

Polemika o zajedničkom novčaniku povela se i na najvećem ženskom forumu Ana.rs, gde sam opet naišla na toliko različitih "metoda" i stavova, da je jasno da univerzalnog pravila nema.

Novčanik u ženskim rukama

Ipak, iskristalisala se činjenica da su u najvećem broju žene te koje diktiraju kako se novac troši, dok je muški zadatak da pare donese u kuću.

"U mom braku ja sam ministar finansija, moja plata je moja plata, a njegova plata je moja plata. Sve pare su pod ključem, a ključ od trezora je kod mene. Prvo se plate računi i kupi ono što je potrebno za dete, zatim hrana i higijena, benzin, a ono što ostane je za trošenje po potrebi. Za sve veće kupovine potrebno je napraviti održivu finansijsku konstrukciju", reči su jedne od članica foruma.

Uglavnom očekivanja u vezi novca nosimo "iz kuće", a roditeljski princip neki ne žele da menjaju, dok drugi ipak kreću u različitom pravcu.

Finansije su uvek vrlo osetljiva tema, posebno kada je reč o onim bračnim. Sećam se koliko sam se jednom silno iznenadila kada mi je dobra prijateljica saopštila da njeni roditelji imaju potpuno odvojene novčanike, i da svako troši za svoj groš, onda kada se plate računi u kući.

Ja sam, recimo, odrastala u zajednici u kojoj je otac bio glavni finansijer, dok je moja majka svoju platu trošila kako je želela i taj obrazac mi je i dan danas ostao normalan i očekivan, posebno ako muškarac zarađuje više od svoje partnerke. I sama sam oduvek u svojim vezama očekivala da muško bude to koje snosi teret troškova, dok sam ja tu po potrebi i ukoliko "zagusti". Do određenog trenutka smatrala sam da je to slučaj sa većinom porodica u Srbiji, međutim kroz razgovor sa poznanicama shvatila sam da sve zavisi od slučaja do slučaja i da je zapravo veliki broj onih koji finansijski vode odvojene života od onog momenta kada se pokriju osnovni troškovi poput računa i hrane.

Polemika o zajedničkom novčaniku povela se i na najvećem ženskom forumu Ana.rs, gde sam opet naišla na toliko različitih "metoda" i stavova, da je jasno da univerzalnog pravila nema.

Novčanik u ženskim rukama

Ipak, iskristalisala se činjenica da su u najvećem broju žene te koje diktiraju kako se novac troši, dok je muški zadatak da pare donese u kuću.

"U mom braku ja sam ministar finansija, moja plata je moja plata, a njegova plata je moja plata. Sve pare su pod ključem, a ključ od trezora je kod mene. Prvo se plate računi i kupi ono što je potrebno za dete, zatim hrana i higijena, benzin, a ono što ostane je za trošenje po potrebi. Za sve veće kupovine potrebno je napraviti održivu finansijsku konstrukciju", reči su jedne od članica foruma.

Uglavnom očekivanja u vezi novca nosimo "iz kuće", a roditeljski princip neki ne žele da menjaju, dok drugi ipak kreću u različitom pravcu.

"Tema me podseti kako je oduvek moj otac skoro sve finansirao, mama bi ponekad neku sitnicu kupila. I onda na kraju meseca, kad on "pozajmljuje" od nje novac za pijacu, dobije lekciju kako ona ume sa parama (uz zajednički smeh). Eno ih, i u penziji isti model zadržali", prisetila se jedna članica.

A od muža - džeparac

Nije redak slučaj ni da su žene nezaposlene, pa onda nema prostora za manevre "moje-tvoje", već sve pare dolaze iz jednog džepa. Ipak, često se desi da u ovakvim odnosima muškarac zapravo u potpunosti rukovodi budžetom, a partnerki jednostavno daje mesečnu cifru za koju smatra da je dovoljna da pokrpi njene potrepštine. Očekivano, mnogo je žena kojima ovo ne odgovara, premda su tu i one koje se ne bune preterano.

"Ja ne radim, moj muž fino zarađuje, daje mi neku vrstu džeparca na mesečnom nivou od 250-300 e za koje ja pijem kafu, kupim u prodavnici ako mi se nešto jede (ne velike kupovine) i kupujem sebi sitnice od garderobe i šminke. Za frizera, manikira, parfeme, skuplje komade garderobe mi on daje. Ipka, nekako tačno se zna šta je njegovo, a šta je moje, a taj džeparac ja gledam kao obavezan, i ako mi ne daj Bžze da manje ja poludim. Konkretno - juče je imao samo evre i ja mu dam 2000 da sipa gorivo i naravno da je morao da mi to danas vrati, i ja nemam uvid u njegovo troškorenje", ispovest je jedne članice Ane.rs.

Iskustva su različita, pa ima i brakova u kojima supružnici kriju svoje troškove, prosto da se onaj drugi ne naljuti.

"Moj brat od tetke je imao problem sa ženom, kom sam u par navrata lično prisustvovala, kad on sebi želi da kupi bilo šta, ona automatski traži nešto za sebe, da bi ostvarila reciprocitet. Što je njega navelo da ne prijavljuje/kupuje odmah sve što želi, već da ostavlja pare i uštedi, jer nije mogao da sluša njeno skakanje po mozgu. Dok ona na primer kupuje najnormalnije šta god hoće, on joj to ne natrljava na nos, niti trči odmah sebi da kupi nešo. Čudnih ljudi ima", ispričala je jedna žena na forumu.

Svako za svoj groš

Savremeno doba donelo je i tendenciju da vsako troši svoj novac, bez zadiranja u finansije partnera, pa je sve više pristalice filozofije "odvojenog novčanika".

"Ja sam za posebne novčanike, ali što se kuće tiče da postoji zajednički budžet, da se odvoji određena suma para koja je za račune, hranu, a ne da muz poplaca sve i onda žena mlati novčanikom i viče "e to je moja plata"", stav je jedne članice.

Jasno je da nema ispravnog principa, kao i mnogim drugim stvarima u životu, a meni je zanimljivo da čitavu temu zaključim komentarom jedne žene: "Zanima me da li bi dame koje su ovde za odvojene novčanike isto mislile i kada bi imale platu 500 evra, a muž 5000 evra, pa da oboje odvoje po 400 evra za račune i hranu, a ostalo svako troši svoje".