Zbog izreke o hlebu i kolačima Marija Antoneta je prva žrtva medijskog linča

Rođena na današnji dan 1755. godine, kao Marija Antonija Jozefa Johana, nadvojvotkinja od Austrije, a poznata kao Marija Antoaneta, za života postala je francuska i navarska kraljica. Njen brak sa Lujom Avgustom sklopljen je kako bi se stvorio mir između Austrije i Francuske posle Diplomatske revolucije 1756. godine, početkom Sedmogodišnjeg rata.

Marija Antoaneta postala je kraljica jako mlada, gotovo kao pijun koji nije imao pravo da odlučuje. Bila je dete kada je sa 14 godina postala nevesta petnaestogodišnjem Dofenu (titula koja je davana prestolonaslednicima francuskog prestola), samo zato da bi se zapečatila unija dveju zemalja koje su se ranije sukobljavale.

Venčanje je sklopljeno preko punomoćnika 19. aprila 1770. godine u Beču, a na mestu mladoženje stajao je brat Marije Antoanete. Svečano venčanje dogodilo se 16. maja u Versajskoj palati.

U želji da se zbliži sa suprugom, koji je inače bio entuzijasta u oblasti lova, Marija Antoaneta je pokušala da nauči jahanje, ali rečeno joj je da je to previše opasno. Srećom, jahanje magaraca smatralo se prihvatljivim, pa su traženi mirni i prijatni magarci da bi ih Marija Antoaneta jahala. Tako se vremenom zaljubila u šetnje kroz šumu.

Ni njena velikodušnost nije bila samo institucionalna. Jedna priča prikazuje kako brzo priskače u pomoć vinogradaru kojeg je udarila njena kočija, plaćajući mu medicinsku negu i izdržavajući njegovu porodicu sve dok ponovo nije mogao da počne sa radom.

Isto tako, prema pojedinim autorima, smatra se da hirovi Marije Antoanete nisu krivi za ekonomske nevolje koje su zadesile državu, te se ističe da su sve te priče samo mit.  Kad je par stupio na presto, zemlja je već bila u dubokim finansijskim problemima, a monetarna politika Luja XVI nije pokazivala rezultate dok je on slao ogromne iznose da podrži Američku revoluciju.

Propaganda onog vremena koja je obično bila usmerena na kraljevske ljubavnice bila je usmerena na Mariju Antoanetu, budući da se smatralo da Luj XVI nije imao ljubavnice, a populistička štampa ju je prikazivala još ekstravagantnijom nego što je bila.

Propaganda je bila toliko efikasna da i danas verujemo u ideju da je odgovor Marije Antoanete na nevolje Francuza koji nisu mogli da priušte sebi hleb bio: "Hleba ako nemaju, dajte im kolače". Zapisi da je ona to ikada rekla ne postoje. S druge strane, priče o osobama iz kraljevskog kruga koje su bile nesvesne svoje okoline i života izvan dvora i koje su sugerisale bogatije pecivo kad hleb nije dostupan datiraju još iz 16. veka.

Marija Antoaneta, međutim, nije uspela da pobegne od svih optužbi za rasipništvo. Njena replika seljačkog gazdinstva u kojem su se ona i njeni prijatelji mogli oblačiti u pastirice i igrati se siromašnih farmera bila je izvan granica prihvatljivog ponašanja. Žan Žak Ruso ispričao je sličnu priču o "velikoj princezi" u knjizi pod nazivom "Ispovesti", ali se sumnja da je mislio na tadašnju tinejdžerku Mariju Antoanetu.

Konstrukcija je izgrađena 1783. godine, Le Petit Hameau ("Mali zaselak") izgledao je kao prava farma, osim što je unutrašnjost seoske kuće bila uređena u skladu sa bogatstvom jedne kraljice. Uprkos tome što su prvih sedam godina braka proveli upoznavajući se, Marija Antoaneta i Luj XVI na kraju su dobili četvoro dece: Mariju Terezu 1778. godine, dofena Luja Žozefa 1781. godine, Luja Šarla 1785. godine i Sofi Beatriz 1786. godine.

Luj Žozef je umro u 7. godini života (verovatno od tuberkuloze), a Marija Antoaneta je usvojila nekoliko dece, uključujući ćerku sluškinje koja je umrla i troje dece jednog od sluga nakon njegove smrti. Kada su neki lojalisti pokušali da je spasu od revolucionarnih snaga, ona je odgovorila da "ne bi mogla imati nikakvo zadovoljstvo na svetu” ako napusti svoju decu.

Nakon što je Luj XVI pogubljen, Marija Antoaneta – tada nazvana "udovica Kapet" i "zatvorenica 280" – našla se iza rešetaka zatvora Konsjeržeri. Njen prijatelj prilikom posete doneo joj je dva karanfila, od kojih je jedan skrivao poruku u kojoj joj je obećavao novac za mito kako bi joj pomogao da pobegne. Bacio ih je dok je bio u njenoj ćeliji.

Postoje dve teorije šta se posle moglo dogoditi: ili su ga pokupili stražari ili ga je pročitala Marija Antoaneta i napisala potvrdan odgovor koji su potom pročitali stražari. U noći kada je pokušala da pobegne, stražari su uspešno bili podmićeni i Marija Antoaneta je zamalo uspela da ostvari svoje namere, ali jedan od stražara je osujetio njihov plan, iako je već primio mito. Stavljena je pod veoma oštru stražu.