Zašto psi jure svoj rep?
Jurenje sopstvenog repa na prvi pogled može da liči na bezazlenu igru. Ponekad to i jeste. Problem se javlja kada takvo ponašanje postane preterano često i uporno, tako da odvlači pažnju psa od drugih aktivnosti ili ga čak i povredi
Shutterstock
U početku je ovo ponašanje bilo smatrano posledicom dosade, nešto čime psi pribegavaju da „ubiju vreme“. Pre nekih desetak godina, ta teorija je totalno pala u vodu, da bi se jurenje repa svrstalo u kompulsivna ili stereotipna ponašanja. Pod stereotipnim ponašanjem podrazumeva se svaka ritualistička, repetitivna i konstantna radnja koja nema nikakvu očiglednu funkciju. Ovo znači da kod pasa postoji genetska predispozicija za ispoljavanje ovakvog ponašanja u stresnim situacijama, kao što su anksioznost ili konflikt. To takođe znači da se razvija iz prirodnih instinkta.
Predispozicije za ovaj problem u ponašanju postoje naročito kod Bul terijera i Nemačkih ovčara, što samo potvrđuje pretpostavku da genetika ima veliki uticaj na nastanak poremećaja. Ipak, stres igra značajnu ulogu u njegovom razvoju. Sasvim je moguće da pas koji ima genetsku predispoziciju nikada ne razvije ovo ponašanje jer živi u odličnim uslovima, a da pas koji je nema ipak počne da juri rep usled velikog pritiska okruženja i ekstremnih provokacija.
Dakle, stres je okidač koji dovodi do poremećaja ponašanja i pojave različitih kompulsivnih radnji. Stres kod pasa obuhvata mnoge konfliktne situacije: socijalna izolacija, neslaganje i kompetecija sa drugim psima ili ljudima, nemogućnost ispoljavanja tipičnog ponašanja za vrstu…
Ispoljavanje ovog poremećaja u ponašanju varira od jednog do drugog pojedinca: kod nekih se javlja u blagoj formi i pas ne pokazuje mnogo entuzijazma za radnju. Drugi trče u uskim krugovi ma koliko god brzo mogu, dokle god su u stanju da stoje na nogama. Ako pas uspe da uhvati rep, može da se povredi, što se često i dešava kod Bul terijera, kod kojih se lako primeti deformitet repa. Pojava svakog poremećaja u ponašanju može da bude i posledica nekog medicinskog problema. Prijavljeni su slučajevi epilepsije i drugih nervnih napada kod kojih se razvija ovaj tip stereotipnog ponašanja. Takođe je dokazano da povećanje koncentracije dopamina u organizmu utiče na pojavu kompulzivnih radnji. Bol, iritacija i svrab pri korenu repa će svakako naterati psa da se neprestano osvrće ka repu, ali tada je očigledno da postoji neka promena na koži ili nervni poremećaj.
Jurenje repa je problem koji se može otkloniti. Psi sa ovim poremećajem u ponašanju obično ispoljavaju još neku kompulsivnu radnju, ili imaju predispoziciju za njen razvoj. Dakle, ako psa jednostavno fizički sprečite da juri svoj rep, on će pribeći nečem drugom.
Pravilna terapija uključuje poboljšanje okruženja, što uključuje duže i raznolikije šetnje, igru sa psima, zdravu hranu i pravilnu komunikaciju sa vlasnicima. Psu treba obezbediti mogućnost da radi sve ono što je tipično za vrstu i za čim oseća potrebu, kao što je jurenje za plenom (lopticom, frizbijem…), kopanje i slično. Mogu se primeniti i neki sedativi, ali samo kao potporna terapija i isključivo pod nadzorom veterinara.