Da bih otplatila fakultet dala sam da me BIČUJU! Tek tada sam shvatiila da obožavam NASTRANE stvari!

Dženi Nordbak je nakon faksa odlučila raditi kao domina. Privlačilo ju je sve što ima veze sa sado-mazom, a time je spojila lepo i korisno jer je imala 100 hiljada dolara studentskog kredita kog je morala da otplati. Sad je o tome napisala i knjigu, a ovo je njena priča:

 

“Prvo na šta sam pomislila je što ću obući na intervju za posao. Nisam baš mogla pitati mamu, a to i nije baš nešto što možete guglati, pa sam nazvala u sado-mazo firmu i pitala njih, i drago mi je da jesam. Rekli su mi: Ne, molimo Vas, nemojte se pojaviti u seksi kostimu mačke. Obucite ono što biste obukli na najnormalniji intervju za posao.

Ali, naravno da ne postoji ništa normalno u tome da pokušavate da se zaposlite kao domina. Da, hteli su da ispitaju nivo mog iskustva, a to je značilo pitanja poput: Jesu li Vas ikada udarali tokom seksa? Jesu li Vas ikada stavili preko kolena i udarali po guzi? I jeste li se igrali nešto grublje s njegovim penisom i testisima? Tek sam kasnije naučila sve te pojmove, pa sam tokom intervjua nekako blefirala. Imala sam samo 22 godine. Tada sam mislila da je najprljavije što postoji oralno zadovoljavanje druge osobe.

Nisam se preselila u Los Anđeles iz svog rodnog grada u Teksasu kako bih postala domina. Pohađala sam Univerzitet "Southern California", gde sam diplomirala na odseku arheologije. A život arheologa činio se toliko romantičnim kad sam bila tinejdžerka. Dobiću svoju diplomu i raditi na terenu, a novac mi neće biti važan. A onda me realnost sustigla. Akademsko obrazovanje traje godinama, a kad završiš, nije da ti ponude za dobro plaćene poslove padaju s neba. Boriš se za stipendije i profesorske poslove, i u principu se celi život boriš da zaradiš nešto novca. Kad sam diplomirala, iza mene je ostalo 100 hiljada dolara dugova, a bilo mi je slabo čim bih pomislila da ću morati pasti i u još veće dugove.

Tada, kad sam odlučila da se u životu ipak neću baviti arheologijom, laknulo mi je. Ali sada ne znam šta da radim sama sa sobom. Dobila sam dobar posao u konsultantskoj firmi i radila sam s timom koji je kupovao medicinsku opremu za bolnice. Nisam znala ništa o tome, ali bilo je lepo naučiti nešto novo. Ipak, zapitala sam se, je li sedenje za radnim stolom sve što u svetu poslova postoji? Je li ovo ostatak mog života? Jesam li dosadna? Sve me to užasavalo.

Ne mogu se tačno setiti trenutka u kojem sam shvatila da me pale neuobičajene stvari. Jednom sam pronašla mamine romane i sećam se scene u kojoj je jedna žena bila prisiljena na seks, ali njoj se to sviđalo pa je sve to bilo nekako prihvatljivo. A sviđalo se i meni. Nikad u životu nisam probala nešto tome slično – bila sam previše nervozna i sramežljiva da bih partnera bilo što pitala kada smo u krevetu, a pogotovo predložila nešto čudno i nastrano. Šta ako počne da se smeje?

 

I zato sam svoje sado-mazo fantazije držala za sebe. Bilo je to dve godine pre "Pedeset nijansi sive", a nigde nije bilo previše informacija na tu temu. Nakon što sam provela još jedan dosadan dan na poslu, kod kuće sam onlajn pretražila pojam BDSM. Osim zabrinjavajućih porno filmova i smešnih scena, pronašla sam web stranicu za "tamnicu" koja se nalazi u Los Anđelesu. Sa strane je pisalo: "Zapošljavamo. Iskustvo nije obavezno." Odlučila sam da ih pozovem. Pa šta mogu izgubiti?

Nisam baš uživala u potčinjenom seksu – nije me toliko uzbuđivalo kao kad sam ja imala kontrolu – ali mi je definitivno pomoglo da shvatim kako to izgleda kad si pod nečijom vlašću. U pauzama bih sedela u garderobi s ostalim dominama i ispitivala ih gomilu pitanja. Verovatno sam ih izluđivala! Kako se vezuje ovaj čvor? Koliko jako smeš udarati bičem? Te žene su mi bile fascinantne. Jedna je bila žena u pedesetima i nekad je radila kao šou devojka u Vegasu. Bila je prilično opaka. Nekoliko njih je bilo na studijama prava. Jedna je devojka bila u simfoniji. Većini nas ovo je bio posao sa strane – način na koji smo plaćale račune, a bio je mnogo zanimljiviji od konobarisanja. Svi oko mene bili su puni ljubavi i podrške. A to nikad pre nisam doživela od drugih žena.

I meni je trebalo neko vreme da shvatim šta tačno volim. Do neke mere sam, barem na poslu, radila sve ono što su klijenti od mene tražili. Hteo je biti kontrolisan i ponižen? Treba li biti glasna i ljuta ili tiha i mirna? Borila sam se s vezanjem – tako da sam shvatila da to neće biti moja stvar. Mogla sam vezati neke osnovne čvorove, ali ako si hteo nešto više od toga, onda ja nisam bila devojka za tebe. S druge strane, jako sam volela da koristim bičeve. Nekim ženama je bilo neprijatno da ponižavaju muškarce, ali meni je to bilo užasno zabavno! Bio je to pravi izazov: Kako ući u nečiju glavu i učiniti ga sitnim, bespomoćnim?

Radila sam tamo dve godine svake večeri i za to vreme sam otplatila polovinu svojih dugova. Pomoglo mi je da prestanem neprestano da brinem o novcu. Zapravo sam počela da štedim. Ostala sam na onom poslu u konsultantskoj firmi i to je jedan od najvećih razloga zašto sam morala da napustim posao domine; u firmi sam dobila unapređenje uz više obaveza, ali i više novca. Plus, vođenje dvostrukog života me neverojatno iscrpljivalo. Lagala sam skoro svima oko sebe.

Nisam sigurna kako ću i kada svom sinu ispričati o svojoj prošlosti. Tek uči da govori, pa mi je teško zamisliti u kakvog će se muškarca pretvoriti. Nadam se da ću odgojiti dete otvorenog uma. A i deca su danas zaista otvorena po pitanju seksualnosti! Rod, spol, sve to. Zapravo misle da je to sve samo konstrukcija.

A jedino što mi fali sa mog nekadašnjeg posla je povezanost koju bih imala s klijentima. To što sam bila domina pomoglo mi je da shvatim koliko smo većinu vremena licemerni; svi neprestano prigovaramo i ogovaramo druge podignutih glava, pokušavamo da se uklopimo, jer se bojimo da će nas osuđivati za svaki pogrešan potez. Nedostaje mi videti ljude kad su potpuno ranjivi. Neki od nas to nikada ne uspeju.”