Ispovest mlade iz Bogatića: Evo zašto se nisam ODREKLA svog prezimena! Komentari ZATUCANIH ljudi me ne dotiču!
Brutalan odgovor svima koji su kritikovali ovaj bračni par!
Shutterstock, ilustracija
Mlada u Bogatiću se na venčanju izjasnila da zadržava svoje prezime i dodaje muževljevo, a u Srbiji je nastao potpuni haos. Napali su je pozivajući se na tako loše i nedosledne argumente da sam se osetila dužnom da reagujem i da kažem - Srbijo, nisi u pravu.
PROČITAJTE JOŠ:
Za vreme zabavljanja sa svojim sadašnjim suprugom objasnila sam mu kakav odnos i zbog čega imam prema svojoj porodici, a samim tim i prema svom prezimenu.
Nijednog trenutka nije ni pomislio da bih se odrekla devojačkog prezimena, pa nisam imala problem. Srećom, za mišljenje roditelja i okoline nas nije bilo briga.
Sada kada znam vaše stavove, pohvalila bih ga što nije pomislio da ga manje volim zbog moje odluke. Pohvalila bih ga i što je želeo da učestvuje u mom životu i što je razumeo da i ja želim da učestvujem u njegovom bez obzira na prezime.
Nije mi teško da to sada objasnim i vama. Naime, prezivala sam se Bojić, a sada se prezivam Bojić Obradović.
ZAŠTO SAM ZADRŽALA SVOJE PREZIME?
Jedinica sam i poželela sam da zadržim svoje prezime i produžim lozu bar dok sam ja živa.
Moje prezime ima dugu tradiciju. Pre sedam vekova su pristigli Bojići iz Crne Gore na teritoriju sela Runjani kod Loznice. Po dolasku su se veoma istakli i zauzeli poštujuće mesto u društvu i ta priča se prenosila sa kolena na koleno.
Potičem od čoveka koji je nosio ključ riznice (kase) kralja Petra I Karađorđevića tokom Prvog svetskog rata čak i dok se prelazila Albanija. Od čoveka koji je posle tog rata odbio sve zasluge i vratio se u Runjane. Od čoveka koji je odgojio petoro dobrih ljudi, a jedan je moj deda. Pošto za njega svi znaju u Loznici, ne bih vam pričala o njegovim zaslugama u društvu, ali bih vam rekla da je i pored silnih obaveza uspeo da odgaji čestitog čoveka koji je odgajio mene. U ODGOJ PREZIMENA BOJIĆ JE ULOŽEN TRUD.
Ne kažem da nije važan i uspeh i trud u očuvanju takođe poznatih Obradovića. Zbog toga sam prihvatila i njihovo prezime. Ali nikako niko od mene ne bi trebalo da očekuje da zaboravim prošlost i da je se tako lako odreknem ako već nešto sitno mogu da učinim, a to je da nastavim da činim ponosnim Bojiće.
ŠOKIRALA SAM SE KOMENTARIMA UPUĆENIM MLADI KOJA JE ZADRŽALA PREZIME
Čitala sam komentare "velikih Srba" upućenih ženi koja, sigurna sam, IMA svoje razloge zbog čega je u dogovoru sa suprugom zadržala svoje i dodala njegovo prezime i zgrozila sam se prisustvom nepotrebne ogorčenosti i diskriminacije, ali i najniže zatucanosti.
"Da se udala za Đokovića ili Mateusa sigurno bi promenila prezime", "Baš me interesuje da li bi se današnje devojke nećkale oko prezimena da im je budući muž neki koji ima 5 miliona evra na računu. Uzele bi njegovo prezime sve da se on preziva Guzić. Ili da se udaju za strance 99% njih uzima strano prezime da bi bile in, pa makar se prezivale bin Drai ili Sweinstager (čuvar svinja)", neki su od komentara.
Zbog čega ljudi misle da novac može da opere poreklo?
Verujem da u svojoj porodici Bojić imam dovoljno članova svetske klase da mi nije potrebno da ulazim u "tuđu klasu" kako bih se osetila ponosnom i bogatom. Ukoliko se "igamo na tom nivou", pohvalila bih se sestrom koja je prvi ženski dekan Berkli univerziteta, a doktorirala je nuklearnu fiziku.
Ali nisam važna ja, koga i šta imam u porodici. Važno je da svaka žena ima nešto i da je sa tim živela do udaje. Možda joj se to ne zaborvlja tako lako. Možda želi da očuva neku svoju tradiciju, a vi joj sudite, omalovažavate je i pozivate je na "srpsku tradiciju". Presuđujete joj tako da mi se i robija čini kao mala stvar. Etiketirate je i obeležavate za ceo život.
"Teško se odvajaju od majčine suknje... Da mogu kako da se reše svih muževljevih rođaka pa će muž za njih uda i prizna tasta i taštu za oca i majku. To je jedina dobitna kombinacija kod većine današnjih devojaka... Udaju se oko tridesete, u najboljoj varijanti, nakon što se dobro isćefe i prožive... A onda džangrizaju meževima dok ih ne unište", jedan je od komentara.
Današnje devojke... Kada se osvestim od čuda zbog neargumentovanih nepovezanih rečenica koje čitam, a koje su upućene jednoj ženi dok se tiču svih Srpkinja, onda ne mogu da se ne osvrnem na stigmu "današnjh devojaka".
"Jadne današnje devojke" su toliko razmažene i bezobrazne da su u potpunosti krive što žive u zatucanoj sredini, a nisu ni svesne toga.
Iako misle da je najvažnije da nađu čestitog čoveka, zbog kojeg policija neće da im zvoni na vrata, da nađu osobu spremnu da voli onako kako one umeju, osobu posvećenu odgajanju dece kakve su one same, to zapravo nije stvarnost. To nije najvažnije. I dalje je najvažnije da zadovolje standarde "sela".
"Bio na 2 svadbe u kojima je mlada ostavila i svoje prezime. Obe su sa sela. Jedna je iz nekog sela iz Banata, a druga došla iz Bosne. Poenta je da obe danas komanduju u svojim porodicama i one su gazde u tim kućama a muževi papučari koji jednom godišnje izađu iz kuće da popiju pivo sa društvom", "Baš tako. Posle se čude što je otišao sa drugom... Pa naravno da će otići kod nekoga ko će mu pružiti ljubav i poštovanje, bez zvocanja i džangrizanja", neki su od komentara koje je ova mlada dobila.
Naime, ukoliko žena zadrži svoje prezime, onda je to znak da ima skrivene namere da "proda", "osakati", "ubije" svog supruga, znak da sve to želi srpstvu. Ako se usudi da zadrži prezime onda je "drznica koja hoće da gazduje i teži većim pravima". Ukoliko bi želela da se preziva kao i celog života, onda je u stvari ona "zatucana jer ne želi da se razvija zajedno sa porodicom i sa novom familijom u koju je ušla".
Da li je i na trenutak neko pomislio da devojačko prezime nema nikakve veze ni sa suprugom, ni sa njegovom porodicom, ni sa "selom", ni sa "srpstvom"?!
Možda je vezano za osećanja samo jedne osobe, koju je važno jedino da razume budući muž.
Ne, ne radi se o teoriji zavere, žao mi je!