Mali o investicijama
Foto: Alo/Foto: Ministarstvo finansija

„Govorimo o godinama krize, kada je evropska ekonomija bila na klackalici recesije i kada su se nakon pandemije smenjivale energetska kriza, poremećaji u lancu snabdevanja, ratni sukobi u Ukrajini i Gazi“, istakao je Mali.

Investitori su, nakon posete srpske delegacije Vašingtonu povodom Prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, doputovali u Beograd kako bi se detaljnije upoznali sa svim parametrima srpske ekonomije.

„Ne pravimo razliku između domaćih i stranih investitora. Nadam se da ćete u Srbiji pronaći projekte i prilike koje će vas zainteresovati da ulažete“, rekao je ministar u Ministarstvu finansija.

On je ukazao da je prošlogodišnji srpski rast BDP-a od 2,5 odsto, samo u poslednjem kvartalu 3,8 odsto, a u februaru ove godine 5,9 odsto, baziran na izvozu i investicijama, te da zvanični statistički podaci Republike Srbije pokazuju da svaka privredna grana beleži rast.

Mali je ponovio reči čelnice Svetske banke Kristaline Georgijeve izgovorene nedavno u Vašingtonu da je Srbija zaslužila rezultate koje beleži, odnosno da je „svetla tačka“ ekonomije i istakao da su Srbiji pohvale i priznanja međunarodnih finansijskih institucija podstrek da nastavi trasiranu ekonomsku politiku, reforme i razvoj.

„Predstavili smo program „Srbija 2027“, potom EKSPO, sa kojima će Srbija postati najveće gradilište u Evropi . Oko 18 milijardi evra će iznositi ukupne investicije u celoj Srbiji u svim sektorima“, rekao je Mali na sastanku.

Ministar finansija je istakao da će sve to doneti dalji rast, podići kvalitet života i kvalitet infrastrukture budući da se u ovom trenutku gradi devet auto-puteva i saobraćajnica, a plan je da brza pruga stigne do Niša, Makedonije i bugarske granice.

„Sve to privlači investitore i daje nam željene rezultate pa smo tako nezaposlenost sa nekadašnjih 25,9 odsto spustili na današnjih 9,1 odsto, imamo rekordne rezerve zlata i stabilan kurs“, rekao je on.

On je istakao i da Srbija ima stabilan javni dug sa nivoom od 47,6 odsto BDP-a dok je svetski javni dug porastao sa 84 na 93 odsto BDP-a za nekoliko godina, a prosek zaduženosti evrozone iznosi 89 odsto.

Istakao je i da je deficit budžeta Republike Srbije 2,2 odsto uprkos prvobitnim projekcijama od 3,3 odsto, te da čak 63 odsto direktnih stranih investicija u regionu dolazi u Srbiju.

„To je naš veliki bafer i pokazuje nam koliko odgovorno upravljamo javnim finansijama, konzervativni smo u godinama krize i to nam daje neophodnu opreznost, a sveukupno nam daje ove rezultate“, zaključio je potpredsednik Vlade.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading