PRIMEĆENA MASOVNA POJAVA Steknu uslov za penziju, ali i dalje rade - ovo su glavni razlozi

 

Dok penzioneri iščekuju da saznaju koliko će im i kada iznos na čeku biti povećan, mnogo je onih koji ne bi da radni staž zamene penzionerskim danima iako su stekli uslove.

Razlog – veća plata od penzije, jer ona se računa na osnovu zarade za sve godine rada, a mnogi su bar po nekoliko godina proveli u firmama koje su loše poslovale pa čak im nisu ni doprinose uplaćivale.

Prosečna penzija gotovo 1.700.000 penzionera u Srbiji je 29.391 dinar.

Njih 300.000 prima manje od 15.000 dinara mesečno.

"Mi realno imamo u okviru ukupne populacije penzionera mnogo socijalnih slučajeva. Tu leži odgovor zašto je od 1,69 miliona penzionera oko milion penzionera ispod prosečne penzije. Država mora da osmisli i da krene u suštinsku dubinsku reformu i socijalne zaštite najugroženije populacije u Srbiji", kaže Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije.

Godine tranzicije i loših privatizacija negativno su uticale na visinu penzija mnogih penzionera. Zbog neuplaćenih doprinosa, iznosi na njihovom čeku su manji nego da su sve obaveze prema državi redovno plaćane.

"Društvena preduzeća su bila, država je bila garant društvenih preduzeća, a niko nije uplatio doprinose. Pa nije kriv penzioner koji treba da ide u penziju zbog tih neuplaćenih doprinosa. Takvih je na hiljade u svakom gradu. Konkretno u Pančevu to je bila 'Utva', 'Staklara', 'Tesla', 'Trudbenik'... Ima i ovde po Beogradu 'Pamučni kombinat' i tako dalje", navodi Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost.

Foto: Tanjug/Tara Radovanović

 

I dok su se nekada radnici dovijali kako da i pre sticanja propisanih uslova odu u penziju, sada se neretko dešava da oni koji imaju uslove ostaju u radnom odnosu. Razlog – plata je veća od penzije.

"Što se građani odlučuju da se kasnije penzionišu to je dobro, jer mi, Srbija i čitava Evropa, u proseku duže živimo. Tokom godina i decenija povećava se životna dob. To je dobro, ali da bi ekonomski sistem i penzioni sistem bili održivi, mora da, kako duže živimo, duže i da radimo. Zato smo imali povećanja starosne dobi i to je sada dostiglo evropski standard i nema potrebe za dodatnim povećanjem, a građani koji odluče da duže rade, to je njihova svesna odluka i to ima dobre ekonomske posledice", objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Tokom 2020. PIO fondu je podneto 137.300 zahteva za ostvarivanje prava na starosnu penziju, kažu, slično kao i prethodnih godina. Samo gužvi nema, jer je uvedeno i elektronsko prijavljivanje.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI