STIŽE NOVA POMOĆ PENZIONERIMA Obračun svih davanja najstarijim građanima do kraja godine

 

Do kraja godine na račune najstarijih u Srbiji leći će ukupno 130 evra i 3.000 dinara. Sa pet isplata srpski penzioneri će dobiti najveću državnu podršku u vreme pandemije kovida 19.

Već sledeće nedelje, 22. septembra, iz kase PIO fonda stiže 50 evra u dinarskoj protivvrednosti, a zatim će u još dva navrata, kao i svim punoletnim građanima stići još toliko.

Na Vladinom spisku nisu samo penzioneri, ali osim novca koji je namenjen isključivo njima, oni gotovo uvek dobiju i deo kolača koji pripada ostalim građanima - punoletnim i vakcinisanima.

Prema najavama predsednika Aleksandra Vučića, u februaru 2022. trebalo bi da njihov kućni budžet bude bolji za još po 20.000 dinara, što će biti najveća finansijska injekcija seniorima otkad se jednokratna pomoć isplaćuje.

Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera Nezavisnost, kaže za "Novosti" da im je poslednjih godina ipak mnogo više oduzeto kroz fiskalnu konsolidaciju, nego što sada dobijaju kroz jednokratne pomoći.

Alo/ Ilustracija

 

- Mnogi su "kraći" za po nekoliko hiljada evra, a sad će im se vratiti oko 300 - tvrdi naš sagovornik. - Najgore od svega je što nikada nije obelodanjeno na šta su naše pare potrošene.

Grabundžija navodi da je postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu još u toku i nada se da će uskoro biti okončan u korist najstarijih u Srbiji.

- Ukupno 47 meseci su čekovi umanjivani i sada bi trebalo doneti leks specijalis kojim će se, recimo, takođe za 47 meseci dug vraćati - smatra on.

Za 1.673.119 najstarijih koliko ih je na listi PIO fonda praktično do kraja 2021. pored redovnog penzionerskog čeka stiže još dodatnih 100 evra, a već početkom sledeće godine i linearno povećanje penzija.

Prosečna prinadležnost za sve kategorije penzionera iznosi 29.376 dinara što znači da je za 10.000 manja od minimalne potrošačke korpe i dva i po puta od prosečne korpe čija je cena 76.184 dinara. Polemika koja se poslednjih dana avgusta vodila oko toga koliko prosečna zarada kaska za korpom, da li se ona približava iznosu nabavke životnih namirnica i da li minimalac treba podići više od planiranog, potpuno je u drugi plan pomerila penzionere i njihova primanja. Iako su realno oni i dalje najugroženija grupa ljudi.

Više od milion najstarijih u Srbiji danas prima mesečno manje od prosečnog iznosa, oko 257.032 invalidskih dobija 27.491 dinar, dok 335.355 porodičnih ima u proseku po 23.635 dinara. Svi oni su daleko od minimalne potrošačke korpe, pa je stoga logično što najveći deo finansijskog kolača pripada upravo njima. Prosta računica pokazuje da bi im trebalo od 8.000 do 16.000 kako bi u ovom trenutku kupili samo najosnovnije životne namirnice.

- Zato pomoć ne bi trebalo da primaju svi, već samo oni čija su primanja ispod prosečne republičke zarade - kaže Grabundžija.

Sličnog je mišljenja i prof. dr LJubodrag Savić koji naglašava da bi posledice izlišnih državnih davanja mogle da imaju dugoročne posledice, kao što se to događalo ranijih godina.

- Živimo u tržišnoj privredi, pomoć penzionerima nije problematična, ali isti iznos dobija neko ko ima mesečno 80.000 ili 90.000 dinara i onaj ko živi ispod granice apsolutnog siromaštva. Država zna ko koliku penziju ima i mora selektivno da reaguje - kaže prof. Savić.

Punjenje prosečne potrošačke korpe za mnoge je još uvek samo san, jer bi im bile potrebne u proseku 2,5 prosečne penzije, dok je za oko 100.000 seniora i kupovina hleba i mleka luksuz pošto im mesečno na račun legne jedva 10.000 dinara.

RETKO KO IMA ZA PROSEČNU KORPU

Podaci Fonda PIO potvrđuju da prosečnu potrošačku korpu može sebi da priušti nešto manje od 60.000 penzionera čija primanja idu od 70.000 do 100.000 dinara i više. Od 80.000 do 90.000 prima 15.322 penzionera, a iznad tog iznosa je još 15.500 ljudi, oni su mesečno "dobri" više od 90.000 dinara.

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI