DA LI JE DEDOLARIZACIJA NEMINOVNA Rublja sve jača posle Putinove odluke o plaćanju gasa isključivo u toj valuti

Ruska valuta se brzo oporavlja, od kada je ruski predsednik Vladimir Putin sredinom nedelje najavio da će "neprijateljske zemlje" gas plaćati samo u rubljama, ta valuta je ojačala za petinu.

Cena gasa je ove nedelje ponovo skočila do 1.500 evra, a nafta premašuje 119 dolara.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže za RTS da treba sačekati i videti da li je to politički marketing. Poručuje da je Rusija nezamenljiva u sledećih desetak godina kao izvor energenata za Evropu. Što duže traje ovaj vojni sukob to će biti veće posledice u ekonomijama svih zemalja – i onih koje su uvele sankcije i onih kojima se sankcije uvode, naglašava Musabegović.

"U suštini rublju brani Centralna banka Rusije i kada su ovakve situacije i kada su sankcije rublja videli smo odmah gubi vrednost zbog vojnih operacija i onda centralna banka interveniše na otvorenom deviznom tržištu i kupuje ili prodaje u zavisnosti koji su limiti stavljeni za oscilacije dnevne neke valute", objašnjava Musabegović.

Ističe da je, u situaciji kada je suočena sa sankcijama, ruska centralna banka onemogućena delom zato što se to radi iz deviznih rezervi.

"Nijedna centralna banka na dugi rok nije odbranila svoju valutu. Tako da potez Rusije sada je ustvari da Zapad brani rublju time što će tražiti da kupi rublju da bi platili robu", objašnjava on.

Naglašava da je cela situacija dosta komplikovana. "Sve valute se trguju na tržištu koje se naziva Forex – to nije jedna berza, već međubankarsko tržište, gde se valute kupuju i prodaju između poslovnih banaka", dodaje profesor.

"Ovo će imati nekog uticaja ako se pojavi, sigurno jačanje rublje, jer ona je sa 78 posle operacije otišla na 140, pa se smanjila na 97. Posle izjave Putina sada je već ona negde oko 100", dodaje Musabegović.

"Tako da je pitanje šta će se događati sa rubljom i kursevima, jer će uvek biti jedna valuta na koju će se oslanjati u obračunu svih tih transakcija poslovnih. Treba sačekati i videti da li je to politički marketing", poručuje profesor.

Vraća li se Rusija na međunarodna finansijska tržišta

Navodi da je Rusija od 2014. pokušavala da izvrši dedolarizaciju, odnosno da plaćanje bude u drugim valutama, kao i da je i ranije pominjala plaćanje u rubljama.

"Ovim potezom bi Zapad praktično branio rublju od nekog velikog pada", dodaje on.

Na pitanje da li to praktično znači vraćanje Rusije na međunarodna finansijska tržišta, Musabegović kaže da da, ali da su finansijska tržišta u specijalnom režimu prema Rusiji.

"Ako bi se vratila, deo sankcija bi morao da se ukine, jer ne bi mogla nijedna transakcija da se obavlja, a stoje sankcije kakve jesu, to bi bilo protiv zakona te zemlje koja je uvela sankcije ili grupe zemalja", navodi Musabegović.

"Rusija za sada nezamenjiva kao izvor energenata za Evropu"
Govoreći o tome kakve cene gasa i nafte možemo očekivati, Musabegovaić kaže da će sve zavisiti od toga koliko će trajati sukobi.

"Ono što je Amerika ponudila Evropi to je nekih 15 milijardi kubika godišnje za ovu godinu i do 50 milijardi kubika do 2030. godine. Evropa koristi negde oko 175 milijardi kubika. To znači da i 50 milijardi će biti samo jedna trećina onoga što je Evropi potrebno za potrošnju gasa", navodi profesor.

Smatra da je Rusija za sada nezamenjiva, u sledećih desetak godina, kao izvor energenata za Evropu.

"Mislim da će cene zavisiti uglavnom od tih političkih odnosa. Što pre se smiri situacija sa Ukrajinom i dođe se do nekog mirovnog rešenja – cene će se stabilizovati", ističe on.

Kolike su ruske rezerve

Kada je reč o ruskim rezervama zlata i deviza, Musabegović navodi da Rusi imaju oko 640 milijardi dolara u rezervi, od toga oko 300 milijardi je zamrznuto po svetu, jer centralna banka svoje rezerve u određenim valutama drži u tim zemljama u čijim valutama i čuva rezerve.

"Te rezerve su mehanizam kojim centralna banka Rusije brani kurs i održava stabilnost cena. To je kao da ste bokseru zavezali jednu ruku i pustili ga da boksuje. Procenjujem da Rusi imaju dobar deo rezervi – nekih 150 milijardi u juanima i zlato van domašaja onih zemalja koje su im uvele sankcije. Oni imaju mehanizme, dosta otežano će to raditi, ali imaju mehanizme da brane kurs. Koliko će biti uspešni zavisi od mnogih okolnosti, odnosa velikih sila – Amerike, Kine i Rusije, a tu je Indija. Već vidimo naznake podele na jedan deo koji predstavlja Evropa i Amerika i drugi deo koji predstavlja Rusija i Kina", poručuje Musabegović.

Govoreći o tome što je Rusija najavila da će se gas osim u rubljama plaćati i bitkoinom, profesor kaže da su kriptovalute veoma rizične, jer imaju velike oscilacije.

"Svaka izjava bilo koga, u ovom slučaju Putina, da će prihvatiti bitkoin je odmah povećala njegovu vrednost", dodaje on.

"Što duže traje vojni sukob to će biti veće ekonomske posledice"

Kada je reč o plaćanju između zemalja, Musabegović kaže da je Rusija od 2014. godine bila suočena sa sankcijama i da ih je to primoralo da prave bileteralne sporazume.

"To znači da se plaćanja vrše u lokalnim valutama. Znači, nabavka robe iz Kine će se plaćati u juanima, nabavka robe iz Rusije u rubljama", navodi on.

Ističe da će ti bilateralni sporazumi biti važni.

"Pored toga psotoji taj paralelni SWIFT – SPFS. Pandan SWIFT-u samo što je mnogo manji i u razvojnoj je fazi. SWIFT ima 11.000 banaka u sistemu, a ovaj ruski sistem oko 400", kaže Musabegović.

Napominje da jednom kada se uvedu sankcije one se teško ukidaju. 

"Svaki ekonomski rat vodi se da bi se suprotna strana ekonomije razorila. Što duže traje ovaj vojni sukob to će biti veće posledice u ekonomijima svih zemalja i onih koje su uvele sankcije i onih kojima se sancije uvode – Rusije i Belorusije. Taj dugi proces može dovesti do recesije, sigurno će ostaviti posledice na BDP Rusije, koji je u poslednjih 15 godina rastao. Jednom kada se uvedu sankcije problem je što one traju godnama i jako ih teško skinuti, a to ne ide u dobrom pravcu za sada", zaključio je Musabegović.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI