DVA PROBLEMA PRED EVROPOM Upozorenje Svetske banke: Sledi dramatično usporavanje globalne ekonomije

Odluke koje će dve centralne banke doneti sledeće nedelje oblikovaće budućnost poljuljane svetske ekonomije koja se suočava sa upornom inflacijom, piše "Vašington post".

Nova pesimistična očekivanja dolaze nakon što su prošle nedelje SAD izbegle finansijsku katastrofu kada je u poslednji čas postignut sporazum o povećanju ograničenja američkog duga.

Ali, drugi rizici po svetsku ekonomiji ostaju: kinesko otvaranje nakon višegodišnje politike "nultog kovida" počinje da usporava, dok se nemačka privreda nalazi na ivici recesije. 

Čak i u Sjedinjenim Državama, čija se ekonomija do sada pokazala poprilično izdržljivom, većina analitičara očekuje da će ona u narednih nekoliko meseci krenuti silaznom putanjom.

Svetska banka bi trebalo da objavi svoj izveštaj u četvrtak, a očekuje se da će u njemu pisati da svetskoj ekonomiji preti usporavanje usled povećanja kamatnih stopa. Predviđa se da će svetski ekonomski rast pasti na "anemičnih" 2,1 odsto, u poređenju sa 3,1 odsto tokom 2022. godine, kao i da će ostati  slab i tokom naredne godine.

Najveći rizik: Podići kamatnu stopu ili ne

Investitori su sada fokusirani na to koliko je još posla ostalo američkim Američkim federalnim rezervama (FED) i Evropskoj centralnoj banci (ECB) u borbi protiv inflacije, koja je pala u odnosu na prošlogodišnje rekorde, ali i dalje ostaje viša nego u normalnim okolnostima.

Zvaničnici Federalnih rezervi su nagovestili da bi mogli da naprave pauzu sa podizanjem kamatne stope na sledećem sastanku, nakon što je ona rasla nezapamćenom brzinom tokom poslednjih 14 meseci.

"Rizik kod obe odluke (podići kamatnu stopu ili ne) je visok, kao što je uvek i slučaj u trenucima visoke inflacije. Postoji šansa da preterate", rekla je ekonomista Keti Bostjančić.

Ukoliko centralne banke podignu kamatne stope previsoko, SAD i Evropa bi mogle da upadnu u recesiju. Ali, ukoliko ih ne podignu dovoljno, inflacija će nastavljati da obara životni standard građana.

Traženje balansa između ta dva ekstrema je teško. U SAD, zvaničnici Federalnih rezervi, tvrde da se puni efekti povećanja kamatnih stopa još ne osećaju.

Dok u FED-u budu razmatrali da li da povećaju kamatne stope ili ne, oni moraju da uzmu u obzir i druge sile koje utiču na recesiju, poput otežanih uslova pozajmljivanja usled nestabilnosti u bankovnom sistemu i smanjene potrošnje američkih saveznih vlasti što je dogovoreno kao deo sporazuma o povećanju ograničenja američkog duga.

U Evropi je međugodišnja inflacija u maju pala na 6,1 odsto, sa sedam procenata koliko je iznosila u aprilu. Troškovi energenata opadaju, ali cene hrane, duvana i alkohola rastu dvocifrenim procentom na godišnjem nivou, prema rezultatima Evropske agencije za statistiku.

"Koliko će brzo inflacija pasti? Koliko kamatne stope treba da se povećaju? Mi smo naravno fokusirani na to", rekao je glavni ekonomista londonskog "Kapital ekonomiksa" Nil Širing za "Vašington post".

Svetska banka ukazuje da visoke kamatne stope pogađaju kako velike, tako i male ekonomije. Kada FED poveća kamatne stope, to usporava američku privredu zato što uzimanje kredita postaje skuplje za preduzeća i pojedince. To smanjuje potražnju za robom u ostatku sveta, što utiče na svetski rast. 

Dotok kapitala u SAD podiže vrednost dolara, što čini da vraćanja kredita u toj valuti postaje skuplje za strane vlade i preduzeća.

Pred Evropom dva problema

Prelivanja politike FED-a mogla bi da dovedu do finansijske krize u osetljivim zemljama u razvoju, koje su tokom prethodne tri godine pozajmile velike količine novca kako bi se izborile sa posledicama pandemije korona virusa. Svetska ekonomija se nalazi u klimavoj poziciji", upozorila je Svetska banka.

Rezultati kineske ekonomije, koja je u decembru ublažila svoju strogu politiku "nultog kovida", su mešoviti. Kineska ekonomija je porasla 4,5 odsto u prvom kvartalu, ali je u poslednje vreme blago usporila.

"Oporavak nakon ukidanja politike 'nultog kovida' je dostigao svoj vrhunac i usporiće u drugom delu godine", rekao je Širing. 

"Epl" je prošlog meseca obavestio investitore da je prihod te kompanije u Kini opao za oko pet odsto tokom šestomesečnog perioda zaključno sa aprilom. Proizvođač delova za automobile "Borg Vorner", koji prodaje oko 70 odsto svojih delova proizvedenih u Kini na tom tržištu, takođe je prijavio pad prometa.

Američka privreda je do sada izbegla crne prognoze da će upasti u recesiju, dok je u maju otvoreno oko 339.000 novih radnih mesta, navodi "Vašington post".

U Evropi, gde je inflacija viša, a ekonomski rast sporiji, države se suočavaju sa dva problema. Oni pokušavaju da pronađu nove izvore energenata nakon uvođenja sankcija Rusiji dok paralelno "smanjuju rizik" u trgovini sa Kinom, kaže ekonomista u frankfurtskoj firmi "Aj-En-Dži risrč" Karsten Bržeski.

"Lako se vidi da će te dve tranzicije uticati na rast u narednih godinu ili dve, što će ostaviti posledice na evropsku privredu i domaćinstva. To nije recesija nalik onoj iz vremena ekonomske krize (2008. godine), ali jeste jedan anemičan rast tokom nekoliko godina, dodao je Bržeski. 

I FED i ECB su posvećeni tome da izađu na kraj sa inflacijom, što znači da bi kamatne stope mogle da nastave da rastu tok se to ne dogodi.

Pozitivni pokazatelji na američkom tržištu rada znače da bi pauza u podizanju kamatnih stopa mogla da bude samo privremeno rešenje. FED je od marta prošle godine do danas kamatne stope podigao od skoro nula do 5,25 odsto.

"Istorija nam pokazuje da monetarna politika postiže rezultate na duže staze, a godinu dana nije dovoljno dugačak period", rekao je nedavno član obora guvernera FED-a Filip Džeferson.

Neki ekonomisti se, ipak, ne slažu sa njim. Džejson Furman sa Univerziteta Harvard je rekao da su tržišta potrošačkih kredita brzo reagovala na promenu politike Američkih federalnih rezervi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI