DRAGOMOR GAJI BILJKU ZA BOGATAŠE I SPORTISTE: Zarada do 20.000 evra a počeo od saksije

 

Кada je Dragomir Ivanović prvi put probao špargle u Italiji nije ni slutio da će ih, deceniju i po kasnije, uspešno uzgajati u atarima Banatskog Brestovca.

Ovaj vredan čovek kaže da je banatska zemlja toliko plodna da bi „i zaboden štap olistao“, ali da su klasični poljoprivredni proizvođači sa područja Južnog Banata i dalje konzervativni po pitanju uzgajanja novih kultura.

Za šparglu Dragomir ima samo reči hvale. Ne samo da je reč o biljci koja ne traži hemiju i čija je cena stabilna, već je špargla jedna od retkih kultura koja je sposobna da preživi poplave i obnovi se. Osim što je lekovita, ona je i skupa – za kilogram špargle u Srbiji potrebno je izdvojiti i do 2.000 dinara. Na srpskom tržištu nema velikih proizvođača, a sa hektara špargle profitabilnost je od 15.000 do 20.000 evra godišnje.

- Špargle sam jeo u Italiji početkom devedesetih i bio sam oduševljen ukusom, bogatstvom jela i kombinacija sa šparglom, ali i njenim efektima na moje zdravlje. Tamo se špargle, kao i u Nemačkoj, Francuskoj i Britaniji, veoma cene i koriste u svim jelima. U to vreme u Srbiji nije bilo špargli ni od pomena, pa sam prvo seme nabavio mnogo godina kasnije, iz Mađarske. Prvo sam posadio šparglu u saksije, na terasi svoga stana - priča Dragomir.

Foto: Youtube/Printscreen

 

Tražeći vikendicu u blizini Beograda, došao je Dragomir u Brestovac, po oglasu. Odmah je zavoleo to mesto, posebno zbog klime, vazduha, zelenila, plodnosti zemlje, opuštenosti i nekog mira koji pruža, zbog lepote Ponjavice i okoline.

- Isprva sam gajio razno voće i povrće, a špargla je bila usputna priča. Jednog dana me je pozvala nepoznata žena iz Кovačice da pita za šparglu kao lek, za majku bolesnu od kancera. Tek tada sam krenuo da ispitujem zdravstvene vrednosti špargle i oduševio se. Odlučio sam da špargla bude moja vodeća kultura. Sada imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo - otkriva on.

Za podizanje zasada na jednom hektaru treba investirati oko 15.000 do 20.000 evra, zavisno od konkretnih uslova investitora. To je umerena investicija ako se poredi sa borovnicom, trešnjom, jabukom i jagodom za intenzivne zasade. Ono što špargli daje komparativnu prednost je najmanji rizik, stabilno tržište i stalne cene, kako u Srbiji tako i u Evropi.

- Treba uraditi biznis plan i obezbediti zemljište, dobre klimatske uslove, dobre sadnice, mehanizaciju i opremu, obučenu radnu snagu, objekte za skladištenje i pakovanje, sredstva za dostavu kupcima i dobru promociju. Moj glavni posao je proizvodnja sadnica, za osam godina imam oko 600 zasada špargle od tih sadnica. Dobar deo zasada već prodaje rod, ove godine su veoma dobro realizovali svoju proizvodnju - naglašava Dragomir.

Кlasični poljoprivredni proizvođačisu konzervativni po pitanju novina. U Brestovcu gaje papriku i paradajz decenijama, u Omoljici ratarske kulture, i tu se mnogi osećaju sigurnima iako profit sa godinama opada. Ne znaju za šparglu, a oni koji i znaju nisu je ni videli, ni probali.

- Interesantno je da zasade špargle podižu ljudi koji rade nešto drugo, obično IT inženjeri, lekari i povratnici iz inostranstva. Za njih je špargla investicija.Ona se bere tek nakon tri godine od sadnje, što mnoge ljude čini nestrpljivim, iako zasad traje 20 godina. Dva su važna posla, suzbijanje korova i berba, koji podižu cenu, a u tržišnoj privredi tražnja diktira cenu. U vreme kovida cene špargle su postale visoke jer se ona tražila kao pomoćno lekovito sredstvo otkriva ovaj proizvođač.

Tržište u Evropi ima veliku tražnju, dovoljno je reći da je godišnji izvoz u svetu oko 1,5 milijardi dolara. Tržište Srbije je u početnoj fazi razvoja, tražnja raste oko 30 odsto godišnje, i neće biti zadovoljeno u dogledno vreme.Traže je najbolji restorani, najkvalitetnije piljare, trgovinski lanci, hoteli, proizvođači zamrznute hrane, ali i pojedinačni potrošači kojima se distribucija radi i lično.

Dnevnik

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI