Hrvati i Slovenci evropski rekorderi po ulaganju u kriptovalute, a gde smo mi?

Na trećem mestu je 14 odsto Čeha, dok je u Nemačkoj svega šest posto stanovništva poverovalo da će se obogatiti rudareći uz pomoć interneta, a ne motike i pijuka. Najmanje poverenja u kriptosvet (4 posto) imaju Italijani i Španci.

Evropska komisija je ovog proleća sprovela prvo istraživanje o finansijskoj pismenosti u EU, koje je otkrilo da je širom EU nivo finansijske pismenosti nizak.

Otprilike 18 posto građana zna sve o inflaciji, ulaganjima i rizicima koji oni donose, za 64 posto se može reći da imaju neka srednja znanja, a preostalih 18 posto nikakva.

EPA/SEDAT SUNA

 

Hrvatska ima malo više dobro upućenih – 20 posto i malo manje potpunih neznalica – 16 posto, a osetno je odskočila prema ulaganju u kriptovalute te poverenju u banke. Svaki peti hrvatski građanin nema nikakve štednje te bi ostao bez sredstava za život da izgubi stalne prihode. S druge strane nešto je manje od četvrtine stanovništva koje tvrdi da bi sa štednjom koju imaju mogli nastaviti sa starim životom najmanje šest meseci, pa i više. I po jednom i po drugom odgovoru hrvati su među lošijima u EU.

Poređenja radi u Srbiji oko 200 hiljada građana ima kriptovalute, a rudarenjem se bavi od 50 do sto hiljada ljudi. Minimalna investicija je od dve do tri hiljade evra što se, kada se uračuna cena struje i kretanje cena kriptovaluta, otplati za godinu do dve.

U Srbiji se rudari, ali potrošnja struje nije tolika da bi to moglo da ugroži energetsku stabilnost.

Srbija je dobila i Zakon o digitalnoj imovini što je našu zemlju stavilo na mapu država u kojima je regularna trgovina kriptovalutama.

Hrvati pesimistično gledaju na penziju

Hrvati su izrazito pesimistični kad je u pitanju starost i penzija te samo šest posto građana očekuje komotan život i u penziji, a kod ostalih taj se udeo kreće od tri posto u Poljskoj do 24 posto u Danskoj. Još četvrtina Hrvata veruje da će živeti donekle komforno, dok svi drugi sa zebnjom gledaju na život u starijim godinama.

Hrvati i Slovenci evropski rekorderi po ulaganju u kriptovalute: Gde je Srbija?

Slovenci i Hrvati su evropski rekorderi po udelu građana koji ulažu na turbulentnom kriptotržištu, bitcoine i ostale kriptovalute kupuje 16 odsto Hrvata i 17 odsto Slovenaca, što je gotovo tri puta više od evropskog proseka.

Na trećem mestu je 14 odsto Čeha, dok je u Nemačkoj svega šest posto stanovništva poverovalo da će se obogatiti rudareći uz pomoć interneta, a ne motike i pijuka. Najmanje poverenja u kriptosvet (4 posto) imaju Italijani i Španci.

Evropska komisija je ovog proleća sprovela prvo istraživanje o finansijskoj pismenosti u EU, koje je otkrilo da je širom EU nivo finansijske pismenosti nizak.

Otprilike 18 posto građana zna sve o inflaciji, ulaganjima i rizicima koji oni donose, za 64 posto se može reći da imaju neka srednja znanja, a preostalih 18 posto nikakva.

[kripto biznis]

Bitkoin (Pixabay)

Hrvatska ima malo više dobro upućenih – 20 posto i malo manje potpunih neznalica – 16 posto, a osetno je odskočila prema ulaganju u kriptovalute te poverenju u banke. Svaki peti hrvatski građanin nema nikakve štednje te bi ostao bez sredstava za život da izgubi stalne prihode. S druge strane nešto je manje od četvrtine stanovništva koje tvrdi da bi sa štednjom koju imaju mogli nastaviti sa starim životom najmanje šest meseci, pa i više. I po jednom i po drugom odgovoru hrvati su među lošijima u EU.

Poređenja radi u Srbiji oko 200 hiljada građana ima kriptovalute, a rudarenjem se bavi od 50 do sto hiljada ljudi. Minimalna investicija je od dve do tri hiljade evra što se, kada se uračuna cena struje i kretanje cena kriptovaluta, otplati za godinu do dve.

U Srbiji se rudari, ali potrošnja struje nije tolika da bi to moglo da ugroži energetsku stabilnost.

Srbija je dobila i Zakon o digitalnoj imovini što je našu zemlju stavilo na mapu država u kojima je regularna trgovina kriptovalutama.

Hrvati pesimistično gledaju na penziju

Hrvati su izrazito pesimistični kad je u pitanju starost i penzija te samo šest posto građana očekuje komotan život i u penziji, a kod ostalih taj se udeo kreće od tri posto u Poljskoj do 24 posto u Danskoj. Još četvrtina Hrvata veruje da će živeti donekle komforno, dok svi drugi sa zebnjom gledaju na život u starijim godinama.

Hrvatska je na šestom od 27 mesta unutar EU prema nivou poverenja u savete bankara i financijske industrije s udelom od sedam posto onih koji jako veruju u bankarske savete i 38 posto koji bi finansijere ocenili s vrlo dobrim. Jedino su po tom kriterijumu Finska, Češka, Danska, Austrija i Portugal ispred.

Inače, svaki četvrti hrvatski građanin ima potrošački kredit, a svaki deseti kredit s hipotekom.

Hrvati su s 56 posto ispred EU proseka po korišćenju online bankarskih usluga i mobilnog plaćanja, piše Večernji list.

Izvor: BIZlife

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI