litijum
Foto: Alo/Foto: Shutterstock

(Piše: E. A.)

Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska komisija udružile su snage kako bi podržale razvoj evropske industrije baterija, ključne za prelazak na električna vozila. U programu Invest EU obezbeđeno je 200 miliona evra u kreditnim garancijama za inovativne projekte, dok će dodatna milijarda evra iz Inovacionog fonda biti usmerena kroz grantove na izgradnju novih fabrika baterijskih ćelija. Evropska investiciona banka planira i dodatno ulaganje od 1,8 milijardi evra u širi lanac vrednosti baterija.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada globalna potražnja za baterijama ubrzano raste, što potvrđuje i nedavna najava kineske kompanije „Gotion High Tech“ o investiciji od 2,5 milijardi evra u fabrike u

Maroku i Slovačkoj. Kineski proizvođač baterija, čiji je partner „Folksvagen“, planira u obe zemlje izgradnju fabrika kapaciteta 20 GWh.

Ulaganja u proizvodnju baterija u skladu su sa očekivanim rastom tržišta električnih vozila. Za njih će biti potrebno sve više kritičnih sirovina poput litijuma, nikla, mangana i kobalta, na čemu EU takođe radi kroz brojne projekte rudarenja i prerade na sopstvenom tlu.

litijum

Foto: Shutterstock

 

Podrška u zaštiti životne sredine

Evropski „baterijski bum“ otvara ogromne mogućnosti i za Srbiju. Sa litijumom kao strateškom sirovinom imamo priliku da postanemo važan deo ovog tržišta budućnosti. O tome su nedavno u Frajburgu razgovarali Aleksandar Vučić i Olaf Šolc. Nemački kancelar je prilikom susreta u mestu gde Nemačka planira rudnik litijuma rekao da će potražnja za najlakšim metalom biti ogromna, zbog čega je važno da se realizuje što više takvih projekata u Evropi.

„Ne radi se o nekakvom takmičenju, nego da pružimo jedni drugima podršku i naravno da je pri tome važno da se ispoštuju visoki standardi zaštite životne sredine“, rekao je Šolc, najavljujući širenje saradnje s nemačkih stručnjacima, koji imaju veliko znanje, ekspertizu i kompetentnost u rudarskim projektima.

Okvir za ovu saradnju je memorandum potpisan u julu između Srbije i EU. On predviđa saradnju u istraživanju, eksploataciji i preradi kritičnih minerala poput jadarita, uključujući razvoj šireg lanca vrednosti u oblasti e-mobilnosti.

litijum

Foto: Shutterstock

 

Srbija - pionir u LFP tehnologiji

U Srbiji već radi fabrika baterija za e-vozila – Eleven Es iz Subotice. Njen direktor Nemanja Mikać ne krije optimizam kada govori o mogućnostima da Srbija zaokruži ceo lanac vrednosti od litijuma do električnog automobila.

„Srbija ima jedinstvenu šansu van Azije da postane lider u standardizaciji tehnologije litijum-gvožđe - fosfatnih baterija (LFP), koja čini polovinu svetske proizvodnje baterija. Druga polovina proizvodnje već postoji u zemljama poput Nemačke, Švedske, Španije i Francuske. Mi smo prvi u Evropi koji radimo na ovoj tehnologiji, i očekujem da će postajati sve prisutnija“, istakao je Mikać, koji je učestvovao u jednom od panela na konferenciji LookUp u Beogradu krajem novembra.

U istoj diskusiji, koja je za temu imala razvoj lanca vrednosti na bazi litijuma, govorila je i glavna zastupnica Rio Tinta u Srbiji Marijanti Babić. Ona je naglasila da je zelena tranzicija nezaustavljiva i da je važno da Srbija uhvati korak s njom.

litijum

Foto: Shutterstock

 

- Tokom izgradnje projekta Jadar zaposliće se 3.500 ljudi, dok će u fazi operacije zapošljavati 1.300, uz dodatno generisanje radnih mesta u pratećim industrijama. Ova kapitalna investicija od preko 2,5 milijardi evra potencijalno može da kreira više od 20.000 radnih mesta evra u lancu e-mobilnosti i privuče više od šest milijardi evra direktnih stranih investicija - rekla je Babić, i dodala da sav rad koji je do sada uložen u projekat ’Jadar’ potvrđuje da se on može sprovesti u skladu sa najvišim ekološkim standardima.

Podaci iz studije procene ekonomskog uticaja jasno ukazuju na značaj projekta za ekonomski razvoj Srbije i to razvoj koji se temelji na znanju, inovacijama i novih tehnologijama. Ipak, koliki god bili potencijalni benefiti, ni rudnika ni prerade ne može biti dok se ne dokaže bezbednost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Rio Tinto ima obavezu da završi studiju procene uticaja na životnu sredinu u roku od godinu dana od datuma izdavanja rešenja nadležnog ministarstva koja će biti otvorena za javnu debatu, što će omogućiti svim zainteresovanim stranama da postave pitanja i da se uključe u proceduru.

BONUS VIDEO 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading