PANIKA U HRVATSKOJ ZBOG OVOG ZABRANJENOG PROIZVODA: Ima li ga na srpskim rafovima?

Kao razlog su naveli da slovenački proizvođač, Perutnina Ptuj, na deklaraciji proizvoda nije označio postojanje alergena soje. Ukoliko uzmemo u obzir da čak i tragovi određenih sastojaka mogu negativno da utiču na zdravlje konzumenata, proizvod je morao da se ukloni sa rafova hrvatskih proizvoda.

S tim da se širom Srbije na brojnim mestima prodaje proizvode slovenačkog giganta Perutnina Ptuj, zapitali smo se da li postoji mogućnost da je isti artikal zalutao i kod nas?

Foto: Shutterstock

 

Prema rečima Marka Dragića iz NOPS-a (Nacionalna organizacija potrošača Srbije), sporna pašteta se možda i nalazi u srpskim prodavnicama, ali da nema razloga za brigu.

– Uvek postoji mogućnost da je neki proizvod završi i kod nas, isto kao skorašnja situacija sa Mančmelou slatkišem. S tim da je u pitanju zaista minimalni procenat tragova soje u spornoj pašteti u Hrvatskoj, iako je ima kod nas, teško da ta količina može ozbiljnije da ugrozi zdravlje konzumenata – započinje sagovornik za naš portal.

Dodaje i da je jednostavno nedopustiv ovakav propust proizvođača, da nijedan proizvod ne sme da napusti proizvodnju pre izvršene kontrole, kao i pre nego što se utvrdi da li ispunjava sve kriterijume i standarde.

– Loša slika proizvođača, kompanija, i samog brenda se stvara upravo ovako, ali ne samo kod njih. I sami prodajni objekti, bilo da su manji ili veći trgovinski lanci, gde se zatekne nesipravan artikal dobijaju loš glas od potrošača zbog nemara i neadekvatne kontrole proizvođača – govori Dragić.

Foto: YouTube printscreen

Kako su hrvatski mediji objasnili, sporna jetrena pašteta nije usklađena sa uredbom Evropske unije o utvrđivanju opštih principa i uslova zakona o hrani. U razgovoru za Bizportal, sagovornik iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, objašnjava da postoji neravnoteža kada je reč o pravilima o uslovima zakona za hranu između država koje nisu članice Evropske unije, i onih koje to jesu, prenosi bizportal.

– Definitivno postoji razlika, drugačiji su pravilnici, kao i standardi hrane. Jedno važi za zemlje Evropske unije, a drugo za sve one države koje ne pripadaju EU. Prvenstvena razlika jeste što hrana namenjena za tržište zemalja Evropske unije mora da bude kvalitetnija, a na svakoj deklaraciji proizvođač je dužan da naglasi apsolutno sve, pa i najmanje procente tragova svih sastojaka koje sadrži određeni proizvod – kaže Marko Dragić i o dodaje:

– Ukoliko uzmemo u obzir proizvode od mesa, standard Evropske unije nalaže da u tom proizvodu mora da postoji oko 70, 80 odsto mesa, dok u onom manjem procentu mogu da budu dodaci.

Međutim, iako naša zemlja nije članica Evropske unije, postavljen je isti standard.

– Poslednjih godinu dana postavljen je standard i kod nas. Kvalitet hrane i u Srbiji mora da se precizno odredi, kao i da se napiše koji je kvalitet mesa na samoj ambalaži, kako građani ne bi bili u zabludi. Isto kao u Evropskoj uniji, proizvodi od mesa na domaćim rafovima moraju da imaju više od 70, 80 odsto čistog mesa u svom sastavu – završio je Dragić.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI