U PENZIJU PO NOVIM PRAVILIMA Otkrivamo ko će morati da radi duže i koliko

Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života. Žene koje će se penzionisati 2025. moraće da rade dok ne napune 63 godine i deset meseci, a dame koje odlaze u penziju 2026. moraće da napune 64 godine.

Dalje se starosna granica 2027. povećava na 64 godine i dva meseca, pa 2028. na 64 godine i četiri meseca, da bi 2029. bila 64 godine i šest meseci, a potom 2030. da dostigne prag od 64 godine i osam meseci. Žene koje se budu penzionisale 2031. godine imaće starosni uslov od 64 godine i 10 meseci, a 2032. će im biti potrebno punih 65 godina.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2024. godine i muškarcima i ženama će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života.

- U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 procenata - naveli su u PIO fondu.

U Srbiji je na kraju prošle godine bilo ukupno 1.651.890 penzionera. Tokom 2022. u penziju je otišlo 92.045 ljudi, dok je 100.615 penzionera preminulo, tako da su im primanja trajno obustavljena.

Prosečna penzija u septembru je bila 37.797 dinara, ali najviše korisnika je u kategoriji koja prima između 20.000 i 25.000 dinara, njih 278.377, odnosno 16,9 procenata.

Najniža primanja, ispod 10.000 dinara, prema podacima PIO fonda dobija 70.940 korisnika, dok do 15.000 dinara dobija 68.169 korisnika.
S druge strane, za 36.624 penzionera na račune mesečno leže više od 100.000 dinara, a njihov udeo u ukupnom broju je 2,2 odsto.

Prema podacima PIO fonda, za septembar, samo 4,37 procenata najstarijih građana ima primanja veća od prosečne plate u Srbiji za avgust, koja je bila 86.112 dinara.

- Ima sve više ljudi koji neće da idu u penziju. Ne da ne žele, nego ne mogu to sebi da priušte. Na primer, imaju platu 100.000 dinara, a oko 45.000 dinara bi imali penziju. Od toga ne mogu da žive. Došli smo u situaciju da nam radnici sugerišu da se ne bunimo zbog produžetka starosne granice i bukvalno se mole da ih poslodavci zadrže još na poslu, jer im se ne isplati da idu u penziju - izjavila je za beogradske medije Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Sličan trend kao i kod prosečne plate, i najveće prosečne penzije su u Beogradu. Penzioneri u prestonici tako mesečno dobijaju oko 48.973 dinara, ali je velika razlika i među beogradskim penzionerima po opštinama. Na Savskom vencu je prosek 60.411, dinara, dok je u Mladenovcu gotovo upola niži 34.786 dinara.

Najmanja mesečna primanja imaju penzioneri u opštinama Žabari i Malo Crniće, oko 19.000 dinara, dok su u Osečini, Ražnju i Varvarinu oko 22.000 dinara.

Penzije su povećane za 5,5 procenata od oktobra, a najavljeno je još jedno povećanje u januaru 2024. godine, za 14,6 odsto. Ministar finansija Siniša Mali je nedavno najavio i da će 30. novembra penzionerima biti isplaćena jednokratna pomoć države od 20.000 dinara.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI