ZAMIŠLJANI GRANDIOZNO, A DOŽIVELI FIJASKO Pravljeni da fasciniraju, sada zvrje prazni

Pravljeni su da fasciniraju svojom grandioznošću, a sada predstavljaju veliki neuspeh graditelja.

Aerodrom Mirabel u Montrealu

Zamišljen je da primi 50 miliona putnika godišnje, i bio je najveći aerodrom po površini sve do izgradnje saudijskog aerodroma Kralj Fahd 1999. godine.

Prema nekim procenama celokupna kanadska populacija mogla je da odleti iz Mirabela u jednoj godini, a ceo kapacitet ne bi bio iskorišćen. Apsurd je što sa ovog aerodroma nijedan putnik nije poleteo  još od 2004. godine.

Izgradnja projekta trajala je pet godina i koštala je ukupno 500 miliona kanadskih dolara, što je nekoliko milijardi u današnjem novcu. Otvoren je krajem 1975. uz ogromnu pompu, a zbog katastrofalne transportne veze, do njega se teško stizalo.

Sve aviokompanije su počele da lete za Toronto, a Mirabel je postao istorija. Danas se koristi za logistiku nekoliko motosportova i karting.

Foto: Pixabay

Zemlja čuda Evroazija u Ankari

Zabavni park u Ankari je 2019.godine otvoren za posetioce.

Turski projekat Wonderland Eurasia, ranije poznat kao Ankapark bio je najveći izazov te vrste u celoj Evropi, sa 17 tobogana, restoranima i ogromnim dinosaurusima od armiranog poliestera.

Od Zemlje čuda Evroazija, samo su dva parka u celom svetu imala više popularnih „rolerkoustera“,  Kanadska zemlja čuda i Six Flags Magic Mountain u Kaliforniji. 

Samo je fontana ispumpavala vodu više od 100 metara u vazduh. Turske vlasti su očekivale da će park privući oko pet miliona posetilaca godišnje.

To se ipak nikada nije dogodilo jer se ispostavilo da su vožnje prilično lošeg kvaliteta, a neki od ogromnih tobogana su ubrzo i zatvoreni.  Sada, park izgleda kao apokaliptična pustoš, prepuštena vandalima i lopovima.

Lokalno stanovništvo je 2022. glasalo glasalo da se "Zemlja čuda Evroazija" pretvori u zelenu površinu, šumu ili park.

Foto: Pixabay

 

Grad Eko Atlantik „Kula na pesku“ 

Eko Atlantik je bio zamišljen kao luksuzni grad sa visokim neboderima i dovoljno domova za skoro četvrt miliona ljudi.

Proces je bio mukotrpan, i nigerijska vlada je rešavala probleme korak po korak. Prvo je stvoreno peščano poluostrvo, zaštićeno od mora impresivnim morskim zidom, a izgradnja ovakvog veštačkog ostrva podrazumevala je i blokadu prirodnog toka okeana.

Međutim, Atlantski okean je 2012. preplavio plažu obližnjeg ostrva i tada je poginulo nekoliko ljudi. Stručnjaci su ovaj događaj, bolje rečeno bes prirode povezali sa poremećajem lokalnih struja koje je izazvao Eko Atlantik. „Kula na pesku“ najbolje oslikava ovaj preambiciozni, nerealni pokušaj.

Trenutno je poluostrvo praktično prazno, ali neki ljudi su se uselili, a sve što mogu da vide su pesak i prašnjavi putevi koji predstavljaju obrise nepostojećih ulica.

tako je grandiozni projekat Eko Atlantik postao beskoristan, veštačko kopno bez poente.

Za utehu je to što Nigerija nije jedina zemlja koja je napravila ovakvu grešku.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI