PLATE 2.000 EVRA, ISKUSTVA NE TREBA, RADNIKA NI NA MAPI: "To nije samo šetnja..."

U Španiji, najvećem proizvođaču jagnjetine u Evropskoj uniji, proizvodnja ovog mesa drastično pada zbog nedostatka pastira, smanjenja potrošnje i nedovoljne rentabilnosti ovčarstva.

Prošlogodišnja proizvodnja bila je 41 odsto manja nego 2007. godine, prema podacima tamošnjeg udruženja proizvođača Pastores Grupo Cooperativo.

„Pastirima i selima preti nestanak“, kaže farmer i predsednik zadruge Fran Santolarija. Ali želimo da odbranimo i sačuvamo ovaj sektor star preko hiljadu godina“, dodaje za Hinu.

Pastores Grupo Cooperativo okuplja 800 pastira iz 400 sela u provinciji Aragon u severoistočnoj Španiji. U tom regionu se proizvodi 10 odsto ukupnog mesa proizvedenog u Španiji.

U restoranima gradova poput Saragose i Ueske gostima se nudi mekana jagnjetina specifičnog mirisa „Ternasco de Aragon“, koja se smatra specijalitetom u celoj zemlji.

Lokalni pastir Antonio Enfedake (61) bavi se uzgojem životinja otkako pamti. Ovcama i njihovim mladima, jagnjadima, počeo je da se bavi 1980. godine, uoči ulaska Španije u EU, kada se tom sektoru predviđala svetla budućnost.

Antonio, kome dva sina pomažu u čuvanju 3.000 ovaca, sada ne može da nađe radnike. Nudi im mesečnu neto platu od 2.000 evra, ali na pijaci nema čobana.

„To nije samo šetnja sa ovcama“, objašnjava on na svojoj farmi u selu Viljanueva de Galjego. Neophodno je znati o ovcama, o lekovima i hrani za njih“, dodaje on.

Pastiri nemaju godišnje odmore i praznike, rade 14 sati dnevno, a hladan vetar tamo poznat kao „cierzo” ih šiba po pašnjacima.

„Ne znam da li me deca uopšte poznaju“, kaže Antonio o svojim dugim odsustvima od kuće na ispašu. Čobanima je ponekad teško da nađu devojku, a kasnije i ženu, zbog ovakve vrste posla u kome su često odsutni.

Mlađi Antonijev sin (23), koji nosi isto ime, prihvatio je ovo zanimanje za koje kaže da se „ne može naučiti za godinu dana“.

„Volim životinje i prirodu, pa volim da vodim ovce na ispašu“, kaže dok štapom čuva stado od 1.000 ovaca. Kaže da se ne oseća usamljeno. Nosi mobilni telefon, pa satima čeka dok se nahrane ovce. „A ovce su kao ljudi, svaka sa svojim karakterom“, kaže,.

Ovce su, međutim, pod stresom jer se industrijska imanja obližnjih gradova šire, smanjujući pašnjake. Mirna mesta koja su potrebna ovcama su sve skučenija zbog proširenja puteva sa automobilima i staza koje koriste rekreativni trkači.

Printscreen

 

Veće državne i EU subvencije

Sa istim problemom se suočava 111.869 farmi sa ovcama u Španiji.

Nove navike u ishrani 47 miliona stanovnika zemlje stvaraju im dodatnu poteškoću. Prošle godine godišnja potrošnja ovčetine pala je na 0,89 kilograma po stanovniku sa 2,56 kilograma u 2008. godini.

Španci su poslednjih godinu dana bili osetljivi na cene, pa im može biti puno da za kilogram ovčetine iskolače između 6 i 20 evra, u zavisnosti o kom je komadu mesa, jer im računi za struju, gas a osnovne namirnice su poskupele.

„Taj pad nas zabrinjava“, kaže direktor marketinga Dijego Franko u zgradi zadruge Pastores Grupo Cooperativo, gde pokušavaju da otkriju zašto su potrošači smanjili potrošnju.

Tamo pakuju sendviče od ovčetine, poznate kao "El Pakito", u nastojanju da privuku školarce u žestoku konkurenciju sa lancima brze hrane poput Mekdonaldsa i Burger Kinga.

Zadruga sa 170 zaposlenih bavi se celim proizvodnim lancem, "od štale do trpeze potrošača", i nastoji da poveća profitabilnost poljoprivrednika. Ima veterinarsku službu, savetuje poljoprivrednike o ishrani ovaca i prevenciji bolesti, testira pašnjake u uslovima suše, nudi osiguranje, promoviše rad žena i omladine, plasira proizvode u mesarima i supermarketima, a takođe istražuje nove tehnologije kako bi proizvodnja bila efikasnija.

„To je ono što možemo da uradimo da bi posao bio profitabilan za poljoprivrednike“, ističe Santolarija. Ali, potrebne su nam veće subvencije države i EU“, dodaje on.

Španska vlada je ove godine poljoprivrednicima isplatila 14,15 evra po ovci namenjenoj proizvodnji mesa, ali tvrde da to nije dovoljno.

Santolarija kaže da je potreban i „plan restrukturiranja sektora” u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) EU „jer takve reforme u ovčarskom sektoru nije bilo”.

CAP je koristan alat, ali ga treba prilagoditi svakoj zemlji prema njenim specifičnostima“, kaže on. On se žali i na „previše propisa na evropskom nivou”.

Zvaničnik EU kaže, s druge strane, da će CAP, kroz koji EU finansira farmere iz zajedničkog budžeta, koristiti proizvođačima jagnjetine kako bi njihovo poslovanje bilo „ekonomski održivo”. Ali to mora biti u skladu sa zaštitom životne sredine i zaštitom klime, što su delovi na kojima se zasniva zajednička poljoprivredna politika“, dodaje zvaničnik iz Brisela, tražeći anonimnost.

Foto: Shutterstock

 

Španija je usvojila strateški plan za period od 2023. do 2027. kojim namerava da unapredi direktna plaćanja poljoprivrednicima, vodeći posebno računa o mladim ljudima da nastave da rade u ovčarstvu. Ovčarstvo je jedan od poljoprivrednih sektora u koji se sliva najviše novca koji se dobija iz EU.

Istovremeno, Španija i susedna Francuska rade na istraživačkom projektu otkrivanja gena dobrih za reprodukciju kako bi u budućnosti imali još bolje životinje sa većom produktivnošću. Male farme od 50 ovaca se ujedinjuju sa ostalima, pa se stvaraju veće od 500 grla kako bi posao svojim vlasnicima bio profitabilniji, prenosi Poslovni dnevnik.

„Na mnoge stvari ne možemo da utičemo“, kaže Antonio. „Bavićemo se ovčarstvom sve dok to funkcioniše”, piše Blic.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI