Japanska kompanija „Nidek”, jedan od najvećih svetskih proizvođača elektromotora, pre nekoliko dana i zvanično je najavila gradnju fabrike u blizini Novog Sada. Osim što donosi oko 800 miliona evra, ova investicija u srpsku auto-industriju unosi moderniju tehnologiju u odnosu na dosadašnju.

Japanci su na svom sajtu najavili gradnju dve fabrike u vojvođanskom gradu. Prvu gradi „Nidek elektrik motor Srbija”, proizvođač električnih motora za automobile, u kojoj će zapošljavati 1.000 ljudi. Na istoj lokaciji planira se gradnja manjeg pogona kompanije „Nidek elesiz Evropa”, koja proizvodi elektronske uređaje za kontrolu upravljanja, kočenja i drugih sistema u automobilima. Ova fabrika trebalo bi da zaposli 200 radnika. Početak gradnje je planiran za septembar ove godine, a završetak za sredinu 2022.

„Nidek” je krajem marta na evropskom tržištu emitovao petogodišnje „zelene” obveznice kojima se finansiraju projekti sa pozitivnim efektom na životnu sredinu u vrednosti od 500 miliona evra sa godišnjom kamatom od svega 0,046 odsto, što potvrđuje da je obezbedio finansiranje ovog projekta.

Igrač iz iste lige, nemački „Kontinental”, početkom marta je zaokružio sličnu investiciju u Novom Sadu. Otvorili su pogon u kome je počela proizvodnja naprednih elektronskih sistema za upravljanje vozilima. Uložili su 140 miliona evra i zapošljavaće oko 500 radnika.

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, navodi da sa „Kontinentalom”, a posebno sa „Nidekom” konačno imamo visokoakumulacione proizvodne grane koje donose veliki profit, zato što imaju proizvode koji su u usponu snage.

– U Srbiju je došla tehnologija visoke industrije i ona nosi odlične profitne stope. To više nisu niskoakumulativne industrije, kablovi i nudle. Činjenica je da dolaze sve bolje i perspektivnije firme, koje zahtevaju više intelektualnog, a manje manuelnog rada – naglašava Aćimović.

Prema njegovim rečima veoma bitan faktor je da su i „Kontinental” i „Nidek” potpisali ugovore sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu da rade nove razvojne programe. „Nidek” će otvoriti istraživačko-razvojni centar u tom gradu. Što znači da će naši mladi inženjeri učestvovati u tim programima. Aćimović kaže da nešto slično ima „Folksvagen” u Maks plank institutu u Nemačkoj. Suština je da te kompanije daju ozbiljne zadatke svojim naučnoistraživačkim centrima, a ovi im vraćaju sa novim tehnologijama.

– To mogu da finansiraju samo velike firme. Naši mladi inženjeri učestvovaće u nečemu što će biti tržišno aktuelno za 15 godina – navodi profesor Ekonomskog fakulteta. Ovakva ulaganja velikih svetskih kompanija su u skladu sa predviđanjima da će do 2030. godine oko 30 odsto vozila u Evropi biti na električni pogon zbog sve oštrijih propisa o emisiji štetnih gasova.

U tu trku ulazi i korejska kompanija „Kjugnšin kejbl”, koja je pre nekoliko dana otvorila fabriku u Smederevskoj Palanci. U njoj će za evropsko tržište proizvoditi delove za baterije električnih vozila visoke tehnologije. Reč je o investiciji od 20 miliona evra. Trenutno je zaposleno 249 radnika, a do kraja 2022. trebalo bi da ih bude 700.

U Srbiju i dalje dolaze investitori iz različitih privrednih grana i najavljuju ulaganja uprkos krizi izazvanoj pandemijom virusom korona. Tako na primer najveći proizvođač čokolada na svetu švajcarska kompanija „Beri Kalebo” u Novom Sadu uskoro počinje da proizvodi ovu poslasticu. Prema poslednjim raspoloživim podacima, u periodu januar–februar 2021, zabeležen je priliv stranih direktnih investicija od 419,5 miliona evra.

– U ovom trenutku rano je govoriti o prilivu za celu godinu, između ostalog i zbog činjenice da i dalje imamo veliku neizvesnost kada je reč o toku pandemije i vakcinacije u svetu. Ono što bi moglo da se kaže, jeste da očekujemo da neto priliv stranih investicija ponovo pokrije tekući deficit, što bi značilo neto priliv od oko 2,6 milijardi evra u 2021 – navode iz Narodne banke Srbije.

U centralnoj banci naglašavaju da je zbog pandemije, kako u svetu tako i u zemljama u okruženju, došlo do smanjenja priliva stranih direktnih investicija, pri čemu je Srbija minimalno pogođena. Posle rekordnog priliva ovih investicija u 2019. od 3,8 milijardi evra (8,3 odsto BDP-a), znatan priliv nastavljen je i tokom 2020.

– Prema podacima platnog bilansa za 2020. priliv stranih investicija u Srbiju iznosio je tri milijarde evra što predstavlja smanjenje za 21 odsto godišnje, pri čemu se umanjenje u odnosu na prethodnu godinu u najvećoj meri odnosi na nižu reinvestiranu dobit, što je i očekivano tokom pandemije. Neto priliv je iznosio 2,9 milijardi evra što je bilo, šestu godinu zaredom, više nego dovoljno za pokriće tekućeg deficita platnog bilansa (pokrivenost je iznosila 146,5 odsto) – objašnjavaju iz NBS-a.

Holandija na prvom mestu

Najviše stranih direktnih investicija u Srbiju tokom 2020. došlo je iz Holandije (705,5 miliona evra), Slovenije (483,3 miliona evra), Kine uključujući Hongkong (478,9 miliona evra), Nemačke (331,9 miliona evra), Austrije (153,4 miliona evra) i Velike Britanije (106,4 miliona evra).

– Holandija je na prvom mestu po prilivu stranih direktnih investicija. Između ostalog i zbog činjenice što pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica, kao i zbog najliberalnijih finansijskih i bankarskih sistema koji omogućavaju slobodno poslovanje pravnih lica osnovanih sa namerom da izvrše određene specifične transakcije svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji. Na ovaj način, navedena pravna lica registrovana u Holandiji stiču i tretman investitora iz Evropske unije – navode iz NBS-a.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI