SRBIJI NEDOSTAJE MEDICINSKIH RADNIKA Operišu se samo najhitniji slučajevi, ova profesija nije dovoljno prepoznata

Doktor Arsen Ristić, prodekan na Medicinskom fakultetu u Beogradu kaže za RTS da su mladi lekari više zainteresovani za neku vrstu specijalizacije u kojoj mogu da intergrišu klinički posao i neku vrstu interventne ili hirurške grane, dok je anesteziologija težak posao koji često nije dovoljno prepoznat.

Ako niste hitan slučaj, teško da ćete ovih dana doći na red za planiranu operaciju. Veliki broj medicinskog osoblja je angažovan u kovid zonama, a posebno anesteziolozi. Do sada neophodni u operacionoj sali, intenzivnoj nezi, a od prošle godine i u blizini najteže obolelih od kovida.

Predrag Stevanović, profesor Medicinskog fakulteta, kaže da za 35 godina staža nikada ovoliko nije radio. Iscrpljen je i fizički, i mentalno.

- Moram da kažem da su jedako opterećeni svi, ali bih morao da izdvojim anesteziologe koji rade sa najteže obolelim pacijentima. Po nekim standardima na dva do pet pacijenata ide jedan anesteziolog, a sada recimo u 'Dragiši Mišović' na 10 pacijenata ide jedan anesteziolog, a u kovid bolnicama na 35 pacijenata što je nedovoljno - navodi Stevanović.

Dodaje da ima utisak da niko osim njih koji tamo radimo nema pojma kako je to.

Sve ustanove anesteziologe šalju u kovid bolnice. U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno su nezaposlena 552 lekara, a među njima pet anesteziologa.

- Od marta prošle godine zaposlili smo 668 lekara opšte prakse, zatim 23 radiologa, 17 kardiologa. Pored njih imamo i medicinske sestre - 1.130 njih, od čega je njih 926 zaposleno u ovom periodu - navodi Siniša Knežević, zamenik direktora Nacionalne službe za zapošljavanje za Beograd.

Alo

Klinički centar Srbije ove i prošle godine raspisao je konkurs za posao u kovid bolnicama, a najviše su traženi anesteziolozi. Ipak, malo njih se prijavilo, tvrdi profesor Stevanović. Mnogi su i pre pandemije odlazili u inostranstvo.

- Sada u kovidu radnici dobijaju veće plate, ali kad kovid prestane to će se vratiti na stare plate, ali kada bi se povećale plate ne bi niko odlazio iz zemlje i brzo bi se našli medicinski radnici za ustanove gde fale - objašnjava profesor Stevanović.

Mnogo puta smo čuli da nam treba više respiratora, a manje se priča o tome da nam treba više anesteziologa. Jer, mašine koje održavaju pacijente u životu ne rade same. U kovid bolnicama najpotrebniji su anesteziolozi. A oni, em su iscrpljeni, em ih nema dovoljno.

Težak posao koji često nije dovoljno prepoznat 

Doktor Arsen Ristić, prodekan za poslediplomske studije Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da su mladi lekari, kako u Srbiji tako i u svetu, više zainteresovani za neku vrstu specijalizacije u kojoj mogu da intergrišu klinički posao i neku vrstu interventne ili hirurške grane, dok je anesteziologija težak posao koji često nije dovoljno prepoznat.

Doktor Ristić ističe da je interesovanje za specijalizacije uvek veliko, ali da broj mesta i distribuciju specijalizacija odobrava Ministarstvo zdravlja na zahtev ustanove gde su zaposleni lekari koji su se prijavili za specijalizaciju.

Alo

- Ima više načina da se dođe do specijalizacije. Prvi je da dobijete radno mesto kao klinički lekar i onda se prema potrebama same ustanove izborite da budete upućeni na specijalizaciju - objašnjava Ristić.

Ističe da se Ministarstvio zdravlja, koje odobrava specijalizacije, uvek trudi da većim brojem mesta stimuliše grane koje nedostaju.

- Medicinski fakultet se trudi da obezbedi kvalitetnu nastavu, da programi edukacije za deficitarne grane budu adekvatni i atraktivni - kaže Ristić.

Ističe da je zajednički posao Ministarstva zdravlja i Medicinskog fakulteta da se više ulaže u grane koje nedostaju, što se, tvrdi, i sada radi.

- Ono što se poslednjih godina dramatično razlikuje u odnosu na prethodni period je oprema sa kojom možete da radite i uslovi u kojima lekari rade. Bez obzira što je potpuno jasno da su prihodi u Srbiji niži od prihoda lekara bilo koje specijalnosti u Zapadnoj Evropi ili Americi, nigde nećete imati veći kvalitet života nego u svojoj zemlji - smatra doktor Ristić.

Naglašava da je najvažniji ambijent u kojem se ljudi dobro osećaju, okruženje u kojem mogu da uče i napreduju i sredina u kojoj će biti priznati, što, kako kaže, lekari nikada neće imati u inostranstvu.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI