PISMO KOJE OTKRIVA SVU BOL KOJU NASILNICI RADE SVOJIM BLIŽNJIMA Verski praznici su dani kada ovoga svako treba da se podseti
Praznici, pogotovo verski, su dani kada bi trebalo da je porodica na okupu i da bude obasipana ljubavlju. Međutim, nažalost, svedoci smo da postoje osobe koje, iz ko zna kakvih razloga, umesto ljubavi, daju mržnju, bol i pakost, pa čak se i ne libe da okrvave ruke, ne razmišljajući o svojim bližnjima. Zbog toga prenosimo pismo ćerke kojoj je otac ubio majku u nadi da se ovakve stvari neće ponoviti.
U Višem sudu u Zrenjaninu na 30 godina zatvora osuđen je Goran Božić iz Boke, zbog ubistva bivše nevenčane supruge Snežane Popadić (43)
Krivično delo teško ubistvo desilo se 18. juna 2011. godine u 22.30 časova, posle verbalne prepirke u nekadašnjoj zajedničkoj kući, u ulici Železnička stanica bb.
Posle prepirke, Božić je Snežanu Popadić, s kojom je bio u nevenčanom braku od 1995. do decembra 2009. godine, tukao, vukao po podu, a zatim je oborio na krevet u spavaćoj sobi i počeo da je davi rukama, usled čega je došlo do zatvaranja disajnih puteva i ugušenja.
Za vreme trajanja vanbračne zajednice, Božić je u više navrata tukao suprugu, sa kojom ima maloletno dete (15).
Ćerka ubijene Snežane pet godina kasnije se oglasila i nadležne pitala kako može da se menja zakon.
Ona i njena tetka, sestra ubijene, koja je posle zločina prihvatila i odgajala kao svoje dete pisale su nadležnim organima tražeći da ih uputi kako mogu da postanu predlagači zakonskih izmena kojima bi se uvela smrtna kazna.
Pismo devojčice prenosimo uz neznatno skraćenje.
Moja majka Snežana Popadić je ubijena.
Ubio ju je moj otac, Goran Božić, posle 16 godina neprestanog zlostavljanja nje, mene i mog brata. Godine 2011, kada je ubijena moja majka, naš advokat na sudu je izneo podatak da su te godine, za prvih 10 meseci, ubijene 43 žene i da je oko 80 dece u raznim životnim dobima ostalo bez roditelja.
Ubistvu su prehodile krivične prijave za porodično zlostavljanje, ali sudstvo i tužilaštvo nije reagovalo onako kako treba, a to je da mu odredi automatski pritvor i sudsku presudu za zlostavljanje koja, koliko mi je poznato, predviđa kaznu zatvora od tri godine. Da je takva kazna izrečena, moja majka bi danas bila živa.
Nasuprot tome, tužilaštvo mu je kao kaznu za "prevaspitavanje" odredilo 80 sati društveno korisnog rada u vešeraju Gerontološkog centra u Zrenjaninu. Psiholozi kažu da se ubicama i zlostavljačima može uticati na svest, ukazati im na loše ponašanje i osobine, i da je moguće izmeniti karakter i prevaspitati ih. Odgovorite mi: Da li je "prevaspitavanje" mog oca uspelo? Naravno da nije i neće ni kod jednog od njih. Oni se ne plaše svoje agresije, to im je usađeno u genetski kod. Po tome se i razlikuju od ostalih ljudi. Njihov mehanizam je pokvaren još od rođenja, samo niko neće da prizna da ne može da se popravi.
Naravno, psihijatri i psiholozi moraju da zarade platu. Neka psihijatri navedu bar jedan slučaj, sa imenom i prezimenom zlostavljača kog su prevaspitali, pa je posle terapije postao brižan suprug i roditelj. Nema takvog!
Ubistvo žene je postalo "trend" za koji se dobija nekoliko godina zatvora. Moj otac je presudom od 30 godina zatvora bio zaprepašćen, jer je, kako je rekao, mislio da će dobiti samo 10-12 godina, od čega će odležati najviše sedam. To je čista istina i statistika suda. Slobodno mi odgovorite ukoliko nisam u pravu.
Nema veze što smo brat i ja ostali bez majke, moja tetka i ujak bez sestre, moji baba i deda bez ćerke, kolektiv bez bez uzornog i vrednog radnika, moja braća po tetki bez tetke. Nasilno, okrutno,monstruozno! Idemo li evolucijom savremenog društva? Želimo li u tom društvu gnojne čireve koji će nam pojesti celo društvo? Gore i necivilizovanije nego u prvobitnoj zajednici. I tamo se znao neki red. Rešenje je - hiruški nož. Smrtna kazna za ubice!
Sada sam maturant srednje škole u Novom Sadu, spremam maturski ispit i prijemni za fakultet. Sutra ću biti intelektualac, profesor, koji će svoje znanje i iskustvo prenositi drugoj deci. Da li neko drugo dete u budućnosti treba da strepi da će mu se otac nasilnik, okrutni ubica ponovo vratiti u život? Želite li isfrustrirano, istraumirano, i stalno u strahu društvo? Želite li da neka divna osoba postane ubica, ako dođe u situaciju da zaštiti sebe i svoju porodicu? Olakšajte nam!
Uputite me na koji način da postanem predlagač za nov zakon koji će predviđati uvođenje smrtne kazne za monstrume ili bar doživotnog zatvora bez prava pomilovanja! Morala sam da promenim ime i prezime kako bi se zaštitila, ali da li će mi to pomoći da prebrodim sve prepreke na koje i posle četiri godine, a verovatno i ceo život, budem nailazila.
U ime moga brata i porodice svih žrtava monstruozno zlostavljanih i ubijenih, prvenstveno žena, i u svoje ime.
Neutešna ćerka.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (0)