UBICE SA ZADNJEG SEDIŠTA

U Zakonu o vezivanju pojasa na zadnjem sedištu navodi se da je pogrešno vezan pojas gori od nevezivanja istog. Isti Zakon stupio je na snagu 2005. godine, a 2018. je doneta odluka da kazna za to bude 10.000 dinara, a ako platite u roku od osam dana, onda je kazna 5.000.

Kazne jesu bitne, ali je život čoveka ipak na prvom mestu, te se zato apeluje da vozači širom otvore oči i poštuju pravila saobraćaja.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović objasnio je za Alo! ko su "ubice sa zadnjeg sedišta" i šta se dešava sa telom osobe kada se nađe u saobraćajnoj nesreći.

Napred vezani, pozadi ne

Okanović je objasnio da će putnik, ukoliko je između dva sedišta u slučaju čeonog sudara, udariti telom, odnosno glavom o instrument tablu automobila što važi isključivo ako su u pitanju sudari pri relativno malim brzinama. 

printscreen/k1televizija

- Ako se priča o većim brzinama, onda putnik sa zadnjeg sedišta proleće kroz vetrobransko staklo i zadobija povrede. Takođe, postoji i opasnost da nakon izletanja iz vozila dođe i do pregaženja, što može uzrokovati još povreda. Ako nevezani putnik sedi iza vozača ili suvozača, prilikom čeonog sudara postoji velika verovatnoća da će isti taj putnik teško povrediti ili čak usmrtiti vožača, odnosno suvozača na prednjem sedištu. Nažalost, to uopšte nisu retki slučajevi. To su situacije gde bi i ovi napred i pozadi preživeli da su bili vezani – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je vezivanje na prednjem sedištu kod nas dostiglo jedan pristojan nivo. 

Kako se telo ponaša za vreme sudara?

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da je najveći problem srpskih vozača to što ne shvataju kako se naša tela ponašaju u slučaju sudara.

- Tokom udarca se ponašamo kao krpene lutke jer su takve sile u kojima mi apsolutno ne možemo da kontrolišemo situaciju. Niti mi možemo da se zadržimo rukama, niti možemo da se uhvatimo za nešto da se pridržimo, jednostavno ne možemo. Jedino možemo kada su u pitanju neke relativno male brzine – kaže Okanović i navodi primer, ako se priča o čeonom udaru u nepokretnu prepreku, da ako vozač udari u zid već pri brzini od 12 km/h, nema te osobe na svetu koja može da se zadrži rukama za volan.

Naš sagovornik objašnjava da bi pri sudaru od 50 km/h, odnosno čeonom udaru u nepokretnu prepreku, osoba iste posledice pretrpela kao da pada sa 4. sprata, što je čista fizika. 

- Ako pustite telo sa 10 metara visine, pre udara u zemlju, dostiže brzinu od 49,9 km/h. Onog trenutka kada se ne vežete, a sa 50 km/h udarite u parkirani autobus ili zaustavljen kamion ili stub, isto je kao da ste pali sa četvrtog sprata. Problem je što najčešće, pri relativno malim brzinama, oko 60 km/h, dolazi do rascepa, odnosno povrede unutrašnjih organa, tačnije događa se unutrašnje krvarenje. To su situacije u kojima se ne vidi nijedna povreda na čoveku, niti krvari, niti ga je nešto probolo ili zgnječilo.

Jedan sudar se sastoji od tri sudara, objašnjava Okanović i navodi šta se dešava u telu čoveka i koje povrede unutrašnjih organa mogu da ga dovedu u smrt.

- Prvi sudar je udarac vozila u neku prepreku, drugi je kada naše telo, ako smo nevezani, nastavi da se kreće i sudari se sa vozilom, odnosno instrument tablom, a treći sudar je kada se unutrašnji organi, koji takođe nastave da se kreću, sudare sa grudnim košem, odnosno naši unutrašnji organi udare o grudnu duplju. Kada unutrašnji organi nastave da se kreću, oni imaju takvo ubrzanje da tu dolazi do njihove povrede, a često se i dešava da dođe do krvarenje jetre. Osoba iskrvari na smrt iako se naizgled ne primećuje da je uošte bila povređena. Onda se mnogi pitaju kako, a telo odnesu na obdukciju iz koje se može zaljučiti da je osoba preminula od posledica unutrašnjeg krvarenja. Zanimljivo je da kada pogledate automobil koji je sa prednje strane poprilično oštećen, a, na primer, putnički prostor ostane potpuno nenarušen.

Iz ovog primera se zaključuje da bi osoba koja ima vezan pojas, izašala i rekla: "Uh, šta to bi?", a ovako na mestu ostaje mrtva. Okanović ovde dodaje da postoji i problem manjka svesti šta se događa kada se ne veže pojas, kao i previše optimistično razmišljanje da se "to neće nama dogoditi".

Bočni sudar i prevrtanje vozila

Okanović se osvrnuo na bočni sudar i prevrtanje vozila, kao i kolika je stopa smrtnosti u ovom slučaju.

Alo

- Kada dođe do bočnog sudara, a nemamo pojas, rizikujemo povredu kičme, obično strada vratni deo. Poznajem čoveka koji je sedeo bez pojasa u automobilu na zadnjem sedištu koji je ostao nepokretan jer ih je udario automobil koji je izlazio iz bočne ulice. Niko nije primetio dok nisu videli da čovek nije izašao iz vozila i rekao im da ne može da se pokrene. Što se tiče prevrtanja automobila, samo zamislite da stavite čvrstu stvar u veš mašinu. Vezati pojas je jako važno i kod prevrtanja vozila jer dolazi do katapultiranja nevezanih ljudi, jer ih povlači centrifugalna sila. Često se dešava da kada vozilo krene da se okreće i prevrće da se putnik katapultira, onda padne i vozilo koje se prevrće, padne na osobu koja ostane na mestu mrtva – zaključuje Okanović.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI