Stručnjak za bezbednost o eksploziji u Leštanima sumnjičav: Raketa se testira tako što se u sanduku baci sa visine od tri metra...
Istraga o nesreći u kompaniji „Edepro” je u toku, a za sada je u javnost plasirana nezvanična informacija koja objašnjava šta je prouzrokovalo eksploziju – raketa je skliznula sa viljuškara u magacinu.
Ipak, prof. dr Slobodan Anđelković, sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, kaže za „Politiku” da ova teza ne stoji. On navodi da su rakete u kompaniji „Edepro” bile u svojim drvenim sanducima.
„To je posebna klasa ambalaže koja se koristi za eksplozivnu materiju. Raketa se testira tako što se u sanduku baci sa visine od tri metra. Sanduk mora da bude napravljen da zaštiti raketu, da ona posle pada sa visine ostane funkcionalna – da može da se ispali i koristi u operativnoj upotrebi. Zato ne verujem u tu teoriju da je do opaljenja rakete došlo tako što je skliznula sa viljuškara”, objašnjava Anđelković koji je pre nekoliko godina i obišao postrojenje kompanije „Edepro”.
Proizvodnja oružja je visokorizična delatnost. Pored svih preduzetih bezbednosnih procedura, nesreće u pogonima fabrika vojne opreme dešavaju se u svakoj državi sveta, ne samo kod nas. Istrage ovakvih slučajeva veoma su kompleksne, najpre zato što eksplozija uništi sve dokaze.
„Edepro” (Engine Development and Production) je firma koja se bavi proizvodnjom delova za rakete, turbomotora raketa i goriva. Kompanija ima dugu tradiciju u ovoj oblasti. Počeci datiraju još iz 1985. godine i „Edepro” važi za tehnološki najmoderniju privatnu firmu u Srbiji u oblasti namenske industrije.
Gorivo koje je u raketama ne može da se zapali otvorenim plamenom već malom kontrolisanom eksplozijom i tako se aktivira.
„U magacinu su bile rakete koje su imale motore, ali bez bojevih glava, jer se firma ’Edepro’ ne bavi vojnim eksplozivima nego proizvodi rakete i raketne motore, a potom u kooperaciji, najčešće sa ’Slobodom’ ili ’Krušikom’, kompletiraju se bojevim glavama”, napominje Anđelković.
Ovaj stručnjak za bezbednost dodaje da je raketno gorivo dvokomponentno i izuzetno zapaljivo.
„Jedna komponenta je tečna, a druga nije. Kada se spoje, gorivo dobija svoj efekat. Inače, to je takvo gorivo koje kada se zapali, ne postoji sredstvo koje može da ga ugasi – gori dok ne izgori do kraja”, kaže Anđelković.
Poseban je i način kako se ispaljuje takva raketa. Ona mora da se stavi na lanser da bi se aktivirala.
On ne isključuje i diverziju kao opciju u slučaju eksplozije u Leštanima, ali o tome ne može da govori detaljnije i ozbiljnije jer za to nema dokaza.
„Nemam odgovor na pitanje šta je izazvalo nesreću u kompaniji ’Edepro’. Nadam se da će istraga to otkriti, jer je to veoma važno kako bi se predupredili neki budući ovakvi incidenti”, zaključuje prof. dr Slobodan Anđelković.
Eksplozija u magacinu fabrike u Leštanima odnela je tri života. Miljan J. (38) i Miloš S. (21) poginuli su u magacinu prilikom eksplozije. Bojan R. (28) preminuo je pre dva dana od posledica opekotina zadobijenih u nesreći.
Mnogo je teže i lakše povređenih radnika koji se oporavljaju od opekotina.
Istorija naše namenske industrije puna je nesreća, od SFRJ pa do danas. Prema dostupnim podacima, u poslednjih 15 godina 19 ljudi je poginulo prilikom havarija u fabrikama za proizvodnju naoružanja. Istrage svih tih eksplozija su vođene, ali ni u jednom slučaju javnost nije bila upoznata šta se zaista dogodilo, niti ko je bio odgovoran za to.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)