MLADEN NIJE JEDINI, 102 OSOBE PRIJAVILE SAJBER NASILJE Ovako virtuelni nasilnici maltretiraju žrtve na internetu

Od početka godine 102 osobe su prijavile sajber-nasilje Nacionalnom centru za bezbednost na internetu, a žrtve virtuelnih nasilnika najčešće se žale na nedozvoljeno fotografisanje i snimanje, koje se kasnije munjevito širi društvenim mrežama uz ponižavajuće i podrugljive komentare.

Uprvo to se dogodilo i Miladenu Duliću (22) iz Laktaša, koga su radnici pumpe na koju je došao da traži posao, krišom snimali mobilnim telefonom dok je odgovarao na njihova neprimerena pitanja. Snimak je potom objavljen na Tiktoku, gde je podsmeh postao još veći.

Nažalost, Mladen nije bio dovoljno jak da se izbori s tim i izvršio je samoubistvo. Njegova smrt, pored toga što je potresla čitav region, otvorila je i pitanja o izmeni zakona, jer sajber-nasilje kao takvo, još uvek nije krivično delo. Žrtve digitalnog nasilja pravdu traže kroz privatne tužbe ili kroz neka druga krivična dela.

Virtuelni prostor

O ovoj temi za Kurir su proteklih dana govorili advokati i ljudi iz struke, i svi su se složili da virtuelni svet mora da se uredi zakonom. Takođe, pisali smo i o tome da postoji čak devet tipova sajber-nasilja, ali se većina ne prepoznaje kao krivično delo, zbog čega je nepohodno da se donese Mladenov zakon.

Emina Beković iz Nacionalnog centra za bezbednost na internetu kaže za Kurir da je veoma važno da osoba koja trpi digitalno nasilje to i prijavi.

- Kada žrtva oseti govor mržnje od strane anonimnih nasilnika koji ih često vređaju, ismejavaju i uznemiravaju na internetu to treba i da im bude alarm za prijavu. Kod nas u centru od početka godine imamo čak 102 poziva koja se uglavnom odnose na vršnjačko nasilje na internetu - kaže Beković i objašnjava da njihovi timovi vredno rade kako bi uspeli da reše probleme žrtava.

- Od 102 poziva koja smo primili na račun digitalnog nasilja, 23 predmeta ili slučaja prosledili smo na višu instancu tj. Ministarstvu prosvete, koje se sada bavim tim predmetima. S druge strane, 79 slučajeva uspeli smo mi da rešimo - kaže Beković i nastavlja:

- Ta nasilja smo uspeli da rešimo tako što smo najčešće u saradnji s osobom koja je i prijavila nasilje došli do načina, kako da sredimo i smirimo strasti između "zavađenih aktera".

Beković je objasnila i koji su najčešći problemi žrtava koje im se javljaju.

- Žrtve se često žale na nedozvoljeno fotografisanje i snimanje koje se kasnije munjevito šeruje na društvenim mrežama. Zatim su tu i takozvane hejterske grupe, kao na primer "Svi mi koji ne volimo Petra Petrovića", gde korisnici ismevaju i omalovažavaju osobu koju mrze iz nekog razloga - kaže Beković i nastavlja:

Edukacija roditelja

- Pored ove dve, tu je i treći najčešći oblik digitalnog nasilja, putem raznih Vajber grupa. Na pomenutim grupama određena lica žrtvu konstantno vređaju i zbijaju razne šale na njen račun, a ukoliko žrtva napusti grupu, oni su u stanju da je bezbroj puta vrate u istu, kako bi sve vreme "bila u toku" i čitala uvredljive i gnusne sadržaje o sebi.

Ona je navela da treba da se radi sve više na edukaciji roditelja i odraslih, kako bi se poboljšala digitalna pismenost i na taj način uspela da spreči buduće sajber nasilnike.

Mladenov zakon

Ministarstvo i radna grupa

Inicijativu za donošenje Mladenovog zakona, kojim bi digitalno-nasilje postalo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, podržali su brojni advokat, ali i Udruženje tužilaca i sudija Srbije (UST). Stručnjaci se slažu da bi Ministarstvo pravde trebalo da formira radnu grupu koja će izvršiti analizu i predložiti odgovarajuća zakonska rešenja. Kurir je kontaktirao Ministarstvo pravde ovim povodom, ali odgovore nismo obili.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA  

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI