NA SUĐENJU ZENGI SVEDOČILA MAJKA UBIJENOG "Bolje da me ubiju, ne mogu više da izdržim"

Majka i sestra Marka Utržana, vojnika JNA koga su pripadnici Zbora narodne garde (Zengi) ubili u logoru Rakitje u Zagrebu, u septembru 1991. godine, saslušane su juče na suđenju Branku Tuniću (59), kome se u odsustvu sudi pod optužbom za taj ratni zločin.

Tunić je poreklom sa Kosova i Metohije, iz mesta Vitina, a sada živi u Hrvatskoj i nije dostupan pravosudnim organima Srbije.

U emotivnom izlaganju majka ubijenog vojnika govorila je o saznanjima koja ima od Markovih drugova, koji su joj nakon oslobađanja doneli njegovu odeću i ispričali o torturi u logoru Rakitje. Vojnicima JNA bilo je ponuđeno da predaju kasarnu i obećano da će biti pušteni, ali su umesto toga zarobljeni i odvedeni u logor, gde su ih, kako se navodi u optužnici, zlostavljali Tunić i još 14 nepoznatih pripadnika Zengi.

Marko Utržan je otišao u vojsku u martu 1991. i bio je pripadnik pešadije. Njegov drug je ispričao da su njega stražari u logoru najviše tukli i zlostavljali.

„Marko se požalio drugu i rekao: ’Bolje da me ubiju, ne mogu više da izdržim.’ Taj koji ih je najviše zlostavljao bio je Albanac i zvali su ga Branko. Od Markovih drugova smo čuli da je on ubio Marka”, izjavila je Utržanova majka.

Razlog je, kako su rekli svedoci tokom istrage, bilo to što je jedan musliman kazao da je Marko dok su bili u kasarni veličao Srbiju. Majka ubijenog vojnika navela je da joj nije poznato da je Marko isticao srpstvo. Objasnila je da je porodica iz mešovitog braka i da su se svi izjašnjavali kao Jugosloveni.

Prema svedočenju Markove sestre, njegovi drugovi opisali su joj da su ih pripadnici Zengi odvodili u posebnu prostoriju gde su ih mučili i pretili im oružjem, a da je najgori među njima bio Albanac Branko, za koga veruju da je Marku pucao u glavu.

Suđenje će se nastaviti 9. decembra kada bi trebalo da svedoče šestorica Markovih drugova.

Tunić i ostali N. N. pripadnici Zengi, prema optužnici, počinili su ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, odnosno prema vojnicima na redovnom odsluženju vojnog roka u JNA, koji su prethodno položili oružje i predali se.

Zarobljeni vojnici sprovedeni su u objekat Zengi i MUP-a u naselju Rakitje, gde ih je Tunić zastrašivao, mučio i  povređivao.

U optužnici su detaljno opisana zlostavljanja u logoru Rakitje. Tunić je, kako se navodi, vojnike tukao kundakom oružja, rukama i nogama po glavi i telu, te gumenom palicom po leđima i tabanima. Vezivao ih je lisicama i primoravao da legnu na tlo, a zatim ih gazio čizmama i skakao po njima, pretio im nožem da će im izvaditi oči i da će ih zaklati, repetirao oružje na njih, stavljao im cev pištolja u usta i na slepoočnicu, preteći im ubistvom, gasio im cigarete po telu i mokrio po njima. „Sve to je za posledicu imalo povrede telesnog integriteta, teške fizičke i psihičke traume, patnje i ponižavanje oštećenih”, navelo je tužilaštvo.

Potom je 30. septembra 1991. Tunić iz pištolja ispalio hitac Utržanu u glavu. Nakon pisanja medija o ovom slučaju, javilo se još šest osoba koje je optuženi zlostavljao u Rakitju. Jedan od tih oštećenih je državljanin Severne Makedonije, a jedan Bosne i Hercegovine.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI