DA LI JE MOGLO DA SE SPREČI STRADANJE SANJE IZ PIROTA? Svi su znali da je Miroslav uhodi, ali je sud ostao nem na njene prijave
Beogradski novinski portal je istraživao kako su institucije zakazale i ko je napravio propust u slučaju koji se zavšrio kobno, a možda je zločin mogao da bude sprečen.
Kakva poruka se šalje ženama žrtvama nasilja slučajem Sanje iz Pirota koja je imala poverenja u institucije - prijavila svog nasilnika, a on ju je ubio. Da li ovakvim primerom nasilnici dobijaju vetar u leđa?
''Slučaj ubistva Sanje M. šalje užasno poražavajuću poruku svim žrtvama, da iako prijave nasilje, njihovi životi neće biti zaštićeni. I to je nešto što Autonomnom ženskom centru govore žene koje se jave radi pružanja pomoći i podrške - da im njihovi nasilnici govore da će proći kao druge žene koje su završile na naslovnim stranama novina ukolliko ih prijave, jer ih sistem neće zaštititi - ispričala je za beogradski portal Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).
"Direktan propust suda i tužilaštva"
Upitali smo čiji je propust i gde su intitucije zakazale u slučaju Sanjinog ubistva?
''To je propust suda i onih koji ubicu nisu stavili u pritvor. Treba reći ime i prezime tog sudije, imamo razne slučajeve gde institucije ne urade šta treba, ne zatvore ga zato što ga poznaju i slično, to je malo mesto. Jedini način je da se imenuje sudija'', priča koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević.
Beogradski medij je zatražio uvid u presudu protiv Miroslava, ali smo kao odgovor dobili saopštenje za medije u kojem se, između ostalog, navodi da je Miroslavu pritvor po odluci sudije odbijen, kao i da je za proganjanje osuđen na 100.000 dinara. Takođe, navodi se da je ponovo optužen za proganjanje žrtve pre manje od mesec dana, ali da sud nema informacije o kršenju mere zabrane prilaska.
Društvene mreže
''Ubistvo Sanje M. je direktan propust i Osnovnog javnog tužilastva i Osnovnog suda u Pirotu. I jedni i drugi su preduzimali postupke i radnje iz svoje nadležnosti radi zaštite Sanje M., ali ti postupci i radnje nisu odgovarali izuzetno visokom riziku od ubistva u kome se nalazila Sanja M. Predstavnici institucija kod nas nikako da nauče da ne ubijaju samo oni koji vrše brutalno fizicko nasilje, već oni koji ne mogu da se defokusiraju od svoje žrtve, koji je proganjaju na sve moguće načine i oni koji su u vezi bili izuzetno kontrolišući i/ili ljubomorni'', kaže Macanović iz AŽC.
Iz šturog saopštenja koje je medijima dostavio Osnovni sud u Pirotu ne vide se informacije na osnovu čega je pritvor tražen, ali ni na osnovu čega je odbijen.
Facebook
''Mi iz saopštenja Osnovnog suda u Pirotu ne znamo po kom osnovu je Osnovno javno tužilaštvo tražilo da se Miroslavu M. odredi pritvor, i šta je bio razlog zbog koga je sudija za prethodni postupak odbio/la taj predlog tužilaštva. Možda je javno tužilaštvo nedovoljno dobro obrazložilo razloge za određivanje pritvora, a možda je sudija i pored dobro obrazloženog predloga imao/la lično uverenje da je dovoljno da Miroslavu M. bude određena mera zabrane prilaska i kontaktiranja i da će ga ta mera odvratiti od daljeg proganjanja. Ako je tačna informacija da je Miroslav M. imao kriminalnu prošlost, onda je prosto neverovatno da osnov da se odredi pritvor nije bio taj da ne ponovi krivično delo'', ističu iz AŽC.
"Oni koji hoće da ubiju, zabrana prilaska ih ne sprečava"
S obzirom na to da je prema oceni suda, mera zabrane prilaska bila dovoljna, postavlja se pitanje koliko je zaista ova mera efikasna, jer javnost svedoči brojnim slučajevima koji su se kobno završili.
''Mera se krši po pravilu, skoro uvek, često sačekaju tačan dan kada ističe mera i onda ubiju. Oni koji hoće i odluče da ubiju, briga ih za meru, ništa ih neće sprečiti'', ističe Vesna Stanojević.
Ipak, iako se mera pokazala kao neefikasna, nameće se pitanje kako ona može da se poboljša i koje su njene glavne "mane".
''Mera zabrane prilaska i kontaktiranja koja se određuje u skladu sa čl. 197. Zakonika o krivičnom postupku jeste efikasna kod manje opasnih nasilnika, jer se za kršenje te mere može odrediti mera pritvaranja. Međutim, u praksi ne postoji dobar nadzor te mere i kada se prijavi kršenje, tužilaštvo može i ne mora da odredi zadržavanje do 48h, ali da bi sudu predložilo određivanje pritvora, mora prvo da sasluša osumnjičenog i žrtvu, pa tek onda odlučuje da li će da predloži sudu da se mera zabrane prilaska i kontaktiranja zameni merom pritvaranja'', kaže Macanović.
Tanjug
U praksi, to doslovno znači da je na žrtvama da prijave da se mera krši, dok institucije ne proveravaju nasilnika. Takođe, upitali smo da li se oni psihijatrijski veštače, kako bi se ocenilo da li su spremni na teža krivična dela uključujući ubistvo.
''Za sada se oni ne veštače, ali policija bi trebalo da ima uvid u njegovo kretanje. To je problem, oni su procenili da on nije opasan. Objektivno nisu uradili ono što je u skladu sa Zakonom i moramo to da kažemo. Nećemo smanjiti broj nasilja ako ćutimo. Kome na dušu sada ide kada je mrtva'', upitala je Vesna Stanojević.
Kako je saopštio Osnovni sud u Pirotu, Miroslav je osuđen na kaznu od 100.000 dinara, a pritvor mu je odbijen. Takođe, on je ponovo optužen za proganjanje Sanje i optužni predlog je u sud stigao 24. februara. Ipak, njemu ni tada nije određen pritvor.
Upitali smo da li je pravno bilo osnova za pritvor, s obzirom na to da je nasilnik ponovio krivično delo.
''Sigurno da je bilo osnova, ako je neko već učinio krivično delo i ponavlja ga, moramo da shvatimo upozorenje'', istakla je Stanojević.
Na adresu suda beogradski portal je uputio molbu za obrazloženjem zbog čega nije određen pritvor i na osnovu čega je ocenjeno da je mera zabrane prilaska dovoljna. Takođe, pitali smo kako sud nema informaciju da je on kršio zabranu, ako je ponovio isto krivično delo. Odgovore nismo dobili.
Printscreen
Žrtva se ništa ne pita, a ubica je kažnjen samo novčano
Zatražili smo i uvid u Sporazum o priznanju krivice, na osnovu kojeg je Miroslav kažnjen samo novčano, ali ni taj odgovor nismo dobili. Pravnica Vanja Macanović je detaljno objasnila kako funkcioniše ovaj sporazum, kao i šta su greške institucija u ovom slučaju.
''Presuda je doneta na osnovu Sporazuma o priznanju krivice, koji je tužilaštvo zaključilo sa Miroslavom M. a sud prihvatio. Sporazum o priznanju krivice, kao i Odlaganje krivičnog gonjenja su dva načina na koje tužilaštvo pravi dogovore sa osumnjičenima a da nema obavezu da žrtvu pita za mišljenje, što je postojalo po ranije važećem zakonu.
Sporazum se dostavlja sudu koji mora da proceni da li je isti u skladu sa zakonom, posebno u pogledu visine dogovorene sankcije. Sud kada zakazuje ročište na kome odlučuje o Sporazumu o priznanju krivice nije dužan da pozove oštećenu, ali ona može da traži da prisutvuje tom ročištu ukoliko na vreme uspe da sazna da se isto održava.
Ono što nas takođe iznenađuje je da tuzilaštvo u Sporazumu nije predvidelo i da se Miroslavu M. izrekne takođe mera zabrane prilaska i kontaktiranja iz člana 89a Krivičnog zakonika, u kom slučaju kršenje te mere je novo krivično delo iz člana 340a Krivičnog zakonika. Ovako, zaključivanjem i prihvatanjem Sporazuma po kom je Miroslav M. prihvatio da bude kažnjen sa 100.000 din. za više od godinu dana proganjanja, je Sanji M. poslalo poruku da šta god da ona bude uradila, da će on preko svog branioca ili svojih ''veza'' završiti da prođe kao za nešto teži saobraćajni prekršaj'', objasnila je Macanović.
Tanjug
Sramno saopštenje suda nakon ubistva
Osnovni sud u Pirotu je izdao saopštenje za medije u kojem su istakli kako izražavaju saučešće porodici, ali i da ovaj tragičan događaj nije mogao da se spreči.
''Osnovni sud u Pirotu je preduzimao sve mere i radnje iz svoje nadležnosti, ali i pored svih preduzetih mera jučerašnji tragični događaj u centru Pirota nije mogao da se spreči. Ovim putem Osnovni sud u Pirotu izražava najdublje saučešće porodici nastradale S. M. iz Pirota'', naveli su prošle nedelje iz Osnovnog suda u Pirotu.
Nameće se pitanje - ko je mogao da spreči ubistvo, ako ne institucije koje su dužne da zaštite žrtvu?
''Saopštenje Osnovnog suda u Pirotu je više nego sramno činjenicom da su naveli da se ubistvo Sanje nije moglo sprečiti, što nije tačno. Da su stvarno hteli da zaštite Sanjin život oni ne bi postupali na način na koji su postupali'', kaže Macanović.
S obzirom na to kako se ceo slučaj odvijao, a zatim završio ubistvom još jedne žene u Srbiji (čak 9 žena i jedna devojčica su ubijene od početka godine), jasno je da žene nakon ovoga ne mogu da imaju poverenja u državne organe, kako je to sud saopštio.
- Ovom prilikom poručujemo građanima Pirota da treba da imaju poverenje u državne organe, a pre svega u institucije pravosuđa i da treba da prijave svaki vid nasilja nadležnom tužilaštvu ili Policijskoj upravi Pirot, a Osnovni sud u Pirotu je do sada uvek blagovremeno, prioritetno i hitno postupao po prijavama nadležnih institucija u predmetima sa elementima nasilja i pružao adekvatnu zaštitu žrtvama nasilja - naveo je sud u saopštenju.
Slučaj Sanje M. ipak govori drugačije. Žena je godinama, kao i njena porodica, prolazila kroz pakao zbog nasilnika, a čak devet puta ga je prijavljivala. On ju je pratio, uhodio, uznemiravao njenu porodicu, dolazio u zgradu u kojoj živi, a na kraju ju je i ubio.
Kako je ispričala njena ćerka, pratio ju je i u crkvu, a gotovo svi građani Pirota su znali da je proganja. Svi, osim suda, koji tvrdi da nema informacije da je Miroslav kršio zabranu prilaska.
''Ako Sanja nije bila pozvana ni na sastanak Grupe za koordinaciju i saradnju i nije bila pitana da li ona smatra da će biti zaštićena Sporazumom o priznanju krivice koji je sklopljen sa Miroslavom niti je sudija pozvao/la na ročište na kome se odlučivalo o prihvatanju tog predloga, gde je ona mogla da kaže da on nastavlja da je proganja, sramota je i pomisliti a kamoli izgovoriti kako je Sanja M. sama odgovorna za to što je ubijena'', navela je Macanović.
Facebook printscreen
Ko će sada snositi odgovornost?
Zaštitnik građana je pokrenuo kontrolu pravilnosti rada PU Pirot, kao i Centra za socijalni rad. Nažalost, Zaštitnik građana nema ingerencije nad sudovima, te njih po Zakonu ne može da kontroliše.
Ipak, uz malo volje, disciplinski postupci se mogu pokrenuti a sudija i tužilac koji je napravio koban propust bi trebalo da snosi odgovornost.
''AŽC zahteva da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva pokrenu disciplinske postupke protiv odgovornih javnih tužilaca i sudija. Potrebno je preispitati odgovornost tuzioca koji rukovodi Grupom za koordinaciju i saradnju u odnosu na to da li je slučaj Sanje M. bio razmatran na Grupi, i ako jeste, koliko puta i kako je procenjen rizik u kome se Sanja M. nalazila, kao i da li je napravljen Plan zaštite i podrške žrtvi.
Takođe, treba preispitati da li je Sanja bila pozvana na sastanak Grupe, posebno u trenutku kada je tužilaštvo sa Miroslavom zaključilo Sporazum o priznanju krivice. Potrebno je preispitati i odgovornost tužioaca koji je zaključio Sporazum o priznanju krivice sa Miroslavom dana 9.5.2022, i zbog čega od tog sporazuma nije odustao nakon nove prijave i predloga za određivanje pritvora koji je bio dana 14.6.2022.
Što se tiče odgovornosti sudija, potrebno je preispitati odgovornost sudije za prethodni postupak koji je odbio predlog za određivanje pritvora dana 14..6.2022, kao i sudije koji je prihvatio Sporazum o priznanju krivice dana 20.7.2022. iako je morao znati za ponovljeno nasilje'', navodi Macanović.
Kako kaže sagovornica, važno je istražiti i povezanost Miroslava i njegovog branioca sa postupajućim sudijama.
''Lično bih ispitivala i vezu njegovog branioca sa postupajućim sudijama i tužiocima, jer i ta činjenica često ima odlučujuću ulogu u ovakvim slučajevima'', zaključila je Vanja Macanović za beogradski medij.
Ove godine je u Srbiji ubijeno devet žena i jedna devojčica, za manje od tri meseca.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (0)