ESKALACIJA NASILJA ZA PRAZNIKE Trinaest ubijenih žena od početka godine!
Samo dan posle Uskrsa, policajci su u Bečmenu, Boru i Surčinu uhapsili trojicu muškaraca koji su osumnjičeni za nasilje nad ženama, svega nekoliko dana kasnije u Kladovu je uhapšen muškarac koji je udarao i gušio bivšu suprugu.
Nasilje tokom praznika sve češće
- Za praznike je simptomatično da imao porast nasilja. Mi godinama evidentiramo porast nasilja u situacijama tokom i posle praznika, o tome godinama pričamo. Znate, porodice su na okupu, tu se više i pije i troši, bahati. Onda, kada ti praznici prođu, kada se svedu računi i kada se vidi da para nema i da je potrošeno ono što je trebalo i što nije trebalo krenu svađe - kaže za "Blic" Vesna Stanojević, direktorka Sigurne kuće.
Objašnjava da muškarci tada obično optužuju žene za manjak novca i da su one krive što je do toga došlo.
- Tada dolazi do mnogo većeg broja nasilja nad ženama nego što je to običnim danima. To je jedna pojava koja nije nova i koja je nažalost i ove godine vrlo prisutna jer je veliki broj žena baš bio povređen u tom periodu uskršnjih praznika - upozorava ona.
13 ubijenih žena od početka godine
Od početka godine Srbiju je zapljusnula jeziva statistika femicida, prema kojoj je ubijeno čak 13 žena, a nasilje nad ženama nije ni jenjavalo.
Kako za medije kaže Vesna Stanojević to nažalost nije nešto što je novo ili nešto što je neuobičajeno.
- Mi već od početka godine imamo 11 ubijenih žena, a nasilja ima na sve strane. Žene su najviše pogođene tim nasiljem, hvala bogu pa u ovim slučajevima nema smrtnog ishoda. . Mi imamo samo podatke o ženama koje se nama obrate i koje nas zovu ili neposredno dođu na razgovor. Taj broj svakako jeste veliki, ali broj žrtava je daleko veći od onih podataka koji su nama dostupni. To je neuporedivo veći broj jer se mali broj žena javlja. To je strašno - kaže Stanojević, direktorka Sigurne kuće, a nakon ovih njenih reči dogodila su se čak još dva ubistva žena u Srbiji.
Dodaje da dobar deo nasilja nad ženama nije evidentiran jer ga stvarno ima svaki dan ko zna koliko.
Žene se plaše kako da žive nakon nasilja
- Žene koje trpe nasilje se plaše da dođu u sigurnu kuću jer svaka kaže "A šta ću ja posle, gde ja da se vratim i kako da se vratim?". Ona zna da je ta porodica ili sredina u koju se vraća neće primiti ili će je primiti na potpuno drugi način. Žene se plaše, ugrožene su i materijalno, i sociološki s obzirom da mi živimo u društvu gde se ženama manje veruje - kaže ona.
Kako kaže, uvek se postavlja pitanje da li je to uvek ovako bilo, i da li se nešto promenilo u odnosu na pre.
- Ja imam i veliko iskustvo i prilične godine. Sećam se perioda kada se to nasilje nije prijavljivalo na način kako to sad biva. Sada mi o tome na ovaj ili onaj način pričamo ili pišemo i vodimo razne evidencije. Naravno tu su mediji koji su vrlo bitni u celoj ovoj priči, ali ja mislim da je nasilja uvek bilo, ali da nije bilo ovako brutalno kao što je to sada slučaj.
Svedočimo najbrutalnijim oblicima nasilja
Trudnoj ženi (30) u Kladovu pretio je i vređao ju je vanbračni suprug I.G. (44). On je nju potom je i udario u predelu glave i gušio je rukama. Nakon hapšenja utvrđeno je da je osumnjičeni prekršio sudsku meru zaštite od nasilja u porodici, zabrane uznemiravanja vanbračne supruge i maloletne dece.
Dana 22. aprila, u pančevačkom naselju Margita dogodilo ubistvo. Kako saznaju mediji, komšija je ubio komšinicu. Kako saznajemo, D. D. (64) nožem je usmrtio S. J. (77) zbog komšijskih nesuglasica.
S.I. (46) iz leskovačkog sela Jarsenovo uhapšen je zbog sumnje da je ubio vanbračnu suprugu Gordanu D. (56). On joj je nožem naneo više ubodnih rana zbog kojih je nesrećna žena preminula na licu mesta.
F. K. (40) iz Bečmena uhapšen je zbog sumnje da je nakon rasprave sa I. K. (38), prvo vređao suprugu u prisustvu maloletne dece, a zatim joj pretio. Potom ju je uhvatio, gurao je i stezao rukama.
A. K. (45) iz Bora je uhapšen zbog sumnje da je posle kraće rasprave, pesnicom u glavu udario suprugu (42).
U Surčinu je uhapšen S. S. (33) zbog nasilja u porodici. On je u alkoholisanom stanju otišao kod bivše supruge J. G. (32) u Boljevce, gde je počeo da je maltretira, udarao je i pretio da će je ubiti, gađao stolicom i molio sve po kući. Tako je srča od razbijenog stakla povredila njegovo jednogodišnje dete. Nasilnik se na tome nije zadržao, već je nasrnuo na njenu majku koja je pokušala da zaštiti ćerku.
- Mi sada imamo najbrutalnije oblike nasilja. Samo pođite od toga koliko dece strada. Ja se ne sećam u svom životu da je ovoliko dece bilo žrtva nasilja od strane i svojih roditelja, staratelja i raznoraznih drugih ljudi i okruženja, a da ne govorim o pedofilima i o klasičnom nasilju u porodici - govori Stanojević.
Prema njenim rečima, ljudi danas imaju mnogo oružja iako je bilo nekih akcija policije da se oduzme to nelegalno oružje.
- Mislim da mnogo oružja postoji kod ljudi još od ratova u Bosni, i da je odatle preneta velika gomila oružja i da se tim oružjem i preti i naravno izvršavaju najteža krivična dela. Kako bi se to sve rešilo potrebna je jedna ozbiljna društvena akcija da bi se sve te stvari mogle makar da stave na svoje mesto. Ja ne mislim da nasilje može potpuno da se iskoreni, ali da se smanji može sigurno ako bi se svi udružili da na tome radimo.
Jonel je upucao dok je držala sina (2) u naručju - Alo.rs
Eskalacija nasilja za praznike
- Kada postoji taj period praznika za žene koje imaju iskustvo nasilja taj period predstavlja rizik od dalje eskalacije nasilja. Konzumacija alkohola u tom periodu nije uzrok nasilja, već povod koji otklanja te kočnice i dovodi do toga da se nasilje lakše počini. Nasilje postoji i u okviru vanbračnih i bračnih zajednica. Nama se žene najčešće javljaju kada nasilje prođe, kada mogu da budu same i pobegnu od nasilnika, pa makar i na posao - kaže za medije Jovana Markulić iz Autonomnog ženskog centra.
Ona je objasnila da je od 2017. godine kada se počelo sa primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici malo bolja situacija.
- Policija može da kada im žene žrtve nasilja prijave nasilje da izrekne hitne mere nasilniku u trajanju od 48 sati. A te mere se potom mogu produžiti na 30 dana. Za tih 30 dana može se desiti da nasilnik dobije zabranu prilaska i kontaktiranje žrtve ili da nasilnik bude izmešten iz tog smeštaja bez obzira čije je vlasništvo u pitanju - kaže ona.
Ističe da su institucije dužne da reaguju kada im se prijavi nasilje, dok u Autonomnom ženskom centru žrtve nasilja mogu da dobiju psiho-socijalnu podršku.
- Mi sa njima radimo na pravljenju tog plana kako da prijave nasilje. Insistiramo da žrtve budu prvo na bezbednom i daleko od nasilnika, kako ne bi došlo do eskalacije nasilja kada nasilnik sazna da je dobio neku meru - napominje.
Žene mogu da zaštite samo institucije
Ističe da je važno je da se nasilje prijavi institucijama jer se samo na taj način trajno mogu zaštiti žene i sankcionisati nasilnik, ali i upozorava na nedostatke.
- Naš sistem nema tu uslugu za žene za to šta će biti kada izađu iz Sigurne kuće, tu postoji prazan hod. Očekuje se od žene da dok je u Sigurnoj kući sredi svoj život, pronađe posao i mesto stanovanja. Žene prosečno ostaju u Sigurnoj kući do šest meseci, nekada i nešto više, a to je svakako kratak period da se bilo koja osoba, a posebno žrtva nasilja, osnaži, izađe iz nasilja i počne da živi potpuno - zaključila je ona.
Pratite najnovije VESTI SA FRONTA
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (0)