NA MURALU LUKE JOVOVIĆA SE POJAVILA SUZA! Čudo na slici dečaka iz Ratkova koji je nastradao tuđom nepažnjom
Saobraćajna nesreća se dogodila 30. aprila 2022. godine, oko 21.30 sati, na izlazu iz Ratkovo prema Novom Sadu. Optužena Nataša Anđelković (23) iz Ratkova nije propustila Luku koji je imao prvenstvo prolaza, a veštaci saobraćajne struke su utvrdili da nije zaustavila svoj „golf“, kako tvrdi, već da se kretala u trenutku udesa. Dečak je od siline udarca odleteo oko pet metara i preleteo preko krova automobila na drugu stranu kolovoza. Optužena mu nije pritekla u pomoć, a fotografija raspadnute pljeskavice na sedištu njenog automobila potvrđuje da ga je pokosila dok je jela za volanom.
Na poslednjem pretresu, 24. oktobra ove godine, optužena je tražila izuzeće vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Somboru Aleksandre Medurić Kalčan, koja vodi postupak, ali je zahtev odbijen i do kraja meseca se očekuje da bude zakazan nastavak. Dok optužena pokušava da odloži suđenje zbog navodne psihičke nestabilnosti Lukini prijatelji navode da voljeni ne umiru sve dok žive oni koji ih se sećaju. Mitar Delibašić iz Vrbasa kaže za Alo! da je Luku upoznao na Bogojavljenje 2019. kada su plivali za časni krst u Odžacima.
Luka uz pomoć Mitra Delibašića prvi doplivao do časnog krsta, Foto: privatna arhiva
- Ako se vrednost života određuje po patnji onih koje je ostavio, onda je njegov život bio neprocenjiv, jer je patnja njegove porodice i prijatelja neizmerna, a bol jama bezdanica. Iako je bio najmlađi plivač toga dana, bez straha je uskočio u ledeno hladnu vodu što potvrđuju brojne slike sa tog događaja. Ja sam preuzeo odgovornost za Luku, u dogovoru sa organizatorom, tako da smo se izborili sa talasima i zajedničkim snagama prvi doplivali do krsta. Dve godine posle toga me je presekla vest o nesreći - seća se Mitar i dodaje da je ubrzo usledio poziv Lukine porodice i dogovor oko crtanja murala.
Luka i Mitar posle plivanja za Bogojavljenski krst u Odžacima, Foto: privatna arhiva
- Zid koji je određen za crtanje prethodno je posebno pripremljen - izgletovan, ravan i prefarban podlogom. Bio je idealno ravan, a oslikavanje Lukinog murala je trajalo četiri dana. Kada je bio gotov, svi smo ostali u čudu. U predelu Lukinog obraza pojavilo se udubljenje u zidu u obliku suze! Boja nije bila oštećena, a ja sam siguran da to udubljenje nije postojalo za vreme oslikavanja - tvrdi Mitar koji je u centru Ratkova uradio još jedan mural.
- Postavljena je velika skela jer je slika na zidu zgrade na visini od pet do sedam metara od temelja. Izrada je trajala takođe četiri dana. Za sve te dane dok sam slikao u posetu mi je dolazio jedan golub, često je sletao na skelu i obletao okolo. Zato ispod murala u centru Ratkova stoji natpis iz jevanđelja po Luki: „Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su njemu svi živi“ (LK. 20, 38). Kada je mural završen okupili su se bajkeri iz raznih gradova i provozali krug po platou. Činilo mi se da će i kamen zaplakati koliko je prizor bio potresan - navodi Lukin prijatelj.
Bajkeri iz cele Srbije odali počast nastradalom Luki, Foto: privatna arhiva
U dvorištu je sve plivalo u vodi, ali je kiša stala čim je donet Lukin kovčeg
Kada je Luka preminuo i kada je brat od tetke sa pogrebnim krenuo u Novi Sad po kovčeg sa telom, počelo je jako nevreme.
- Padala je jaka kiša i duvao je snažan vetar. Nama je dvorište bilo puno vode, sve je plivalo. Međutim, onog momenta kada su ušli u dvorište sa njegovim telom, sve je stalo. O tome svedoče mnogi koji su se zatekli kod nas. Ventilator koji je bio uključen i radio je, takođe je stao kada su ga uneli. Posle sahrane smo počeli da nailazimo na staklo. Prvo sam ja nagazila, potom sestra, pa se pojavilo i na njegovom spomeniku, kao i u ramu njegove maturske slike i to baš na strani srca. Padale su nam i ikone... Prvo u mom stanu, potom u sestrinoj kući, kao i u porodičnoj kući, gde su roditelji - navodi Dijana
Krst na nebu iznad Lukine spomen ploče, Foto: privatna arhiva
Lukina sestra Dijana tvrdi da je njen brat bio retko čista duša i da često, kroz neke znakove, dobijaju određene poruke.
- Jedne večeri smo bili na spomen ploči i pustili smo tri bela balona u nebo. Kada je moja ćerkica Ines pitala: „Mama, jesi li videla kako su baloni odleteli kod Luke?“, rekla sam joj: „Jesam. Stigli su kod njega i sada ih grli jer mu mirišu na tebe“. U sledećem trenutku sam pogledala u nebo i videla da se pojavio krst - kaže Dijana i navodi da je Luka rođen kao treće dete i da mu je gotovo sve bilo u znaku tog broja.
- Kada je mama bila trudna sa njim, sestra Anja je imala pet godina i govorila je kako će joj mama roditi Svetog Luku, jer je Sv. Luka naša krsna slava. Nosio je trojku na dresu u svakom fudbalskom klubu gde je igrao. U noći kada je pao s motora ležao je s prekrštenim nogama, to nam je nekoliko ljudi posvedočilo. U komi je proveo devet dana, a suze su mu išle samo iz desnog oka. Sestra Anja i dan - danas kada priča o njemu i plače, suza joj ide samo iz desnog oka, isto kao njemu - navodi Dijana i kaže Luka u njenom srcu zauzima posebno mesto.
Mesto gde je optužena Nataša Anđelković (23) pokosila Luku, Foto: privatna arhiva
Sestra Dijana: Telo mog brata je pre sahrane mirisalo na tamjan
Luka je ispraćen na večni počinak uz zvuk motora i tamburaše koji su odsvirali pesmu o rano ugašenoj mladosti „Samo jedan dan života“.
- Na dan sahrane, kada su ga braća iznela ispred kapele, tri bela goluba napravila su krug iznad sanduka. Tome su prethodile nesvakidašnje pojave koje su uočavali i naši prijatelji i komšije. Kada je Luka donet kući beli kovčeg je bio otvoren. Iz kovčega se osetio prijatan miris, mirotočiv, poput tamjana… Dete koje je devet dana provelo u komi, pod silnim terapijama, mirisalo je na mir i spokoj. Telo mu je bilo netaknuto, a ruke su mu poprimile toplotu od našeg držanja. Interesantno je da su mu ruke bile pored tela, iako su mu prilikom spuštanja u kovčeg prekrštene na grudima - navodi sestra.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Hronika
Komentari (0)