BIVŠI ŠEF DB NAPUSTIO SEDMI PAVILJON ZABELE Evo ko mu je prvi komšija
Marković, koji je bio šef tajne policije bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića sada se nalazi u jednom od bungalova u tom delu Zabele, gde ima više privatnosti i komocije, a trebalo bi da dobije pravo i na slobodne vikende, saznaje Informer.
Dobro obavešten izvor Informera otkriva da je Markoviću prvi komšija Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, koji se u Zabeli nalazi od 28. decembra 2012. zbog podstrekivanja na ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš, 1995., u Sportskom centru Olimp u Beogradu.
- Marković je, posle 23 godine tamnovanja, prebačen u poluotvoreni deo zbog starosti i teške bolesti, pošto ima kancer debelog creva, a ta zloćudna bolest otkrivena mu je 2022. godine. U istom odeljenju je i nekadašnji načelnik Generalštaba, penzionisani general Momčilo Perišić, koji je pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog špijunaže, odnosno odavanja tajnih podataka službeniku ambasade SAD u Beogradu, američkom državljaninu 2002. godine - navodi izvor.
Dve godine bio šef tajne policije
Marković je na čelu DB-a bio samo oko dve godine, od 1998. do 2000, kad je Milošević izgubio vlast.
Upravo u vreme njegovog rukovođenja službom dogodili su se zločini, koji su od prvog trenutka označeni kao politički, mada je spisak likvidacija koje su na neki način vezivane za DB neuporedivo duži.
Na to mesto imenovan je u novembru 1998. godine, ali je na dan formiranja dosovske Vlade Srbije, krajem 2000., podneo ostavku.
Marković je osuđen za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. na Ibarskoj magistrali, kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. Osim za ova krivična dela, bivši šef tajne policije proglašen je krivim i za umešanost u otmicu i ubistvo Ivana Stambolića u avgustu 2000.
Pored toga, Marković je sa još trojicom pripadnika DB bio optužen za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije (49) na Uskrs 1999., ali je posle višegodišnjeg suđenja, u februaru ove godine, oslobođen.
Slobin čuvar mračnih tajni iz devedesetih godina je, podsetimo, uhapšen 23. februara 2001. i smešten je u Centralni zatvor. U „Zabelu“ je prebačen u julu 2010. godine, nakon pravosnažnosti svih presuda. Nakon skoro 13 godina provedenih iza rešetaka, u pritvoru i „Zabeli“, u decembru 2013. mu je ukinuta radna obaveza i prebačen je u najstrožiji Sedmi paviljon, koji podrazumeva boravak u samici 22 sata, šetnju od dva sata, dok je za jelo dozvoljeno samo korišćenje kašike.
Tada mu je stavljeno do znanja da je do promene tretmana došlo zbog njegove lične bezbednosti. Sredinom novembra iste godine Marković je tražio pomilovanje od predsednika Tomislava Nikolića, a u to vreme je i neformalno ispitan zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Dok je boravio u Sedmom paviljovu, Marković je radio kao magacioner u zatvoru i vodio je računa o garderobi i posteljini robijaša u tom delu „Zabele“, u kom se nalaze zatvorenici osuđeni za najteža krivična dela.
- Marković je u glavnom magacinu bio zadužen da popisuje ćebad, sredstva za higijenu, kao i lične stvari zatvorenika, koje im nisu uvek potrebne. U tom delu zatvora kaznu služe i njegovi nekad potčinjeni vojnici iz Jedinice za specijalne operacije Nenad Bujošević, zvani Rambo i Branko Berček, kao i nekadašnji pripadnik zemunskog klana Sretko Kalinić. Imao je dosta posla, pošto u Sedmom paviljonu uvek boravi oko 150 zatvorenika. Pre angažovanja u magacinu, Marković je nadzirao sistem kanalizacije i otpadnih voda unutar zidina zatvora - objašnjava naš sagovornik.
U Sedmom paviljonu je imao cimera, ali je u februaru 2021. oboleo od korone, pa je morao da bude sam u sobi, sve dok nije dobio bungalov i „povlašćeni“ tretman.
Omerta "dragocenog" zatvorenika
Da je Radomir Marković dragocen zatvorenik znali su i ljudi iz vlasti koji su srušili Slobodana Miloševića. Oni su mu odmah nakon hapšenja nudili da otkrije sve o navodnim prljavim poslovima Miloševićeve tajne policije, bez ikakve protivusluge, ali je Marković to odbio.
Drugi put mu je to ponuđeno 2003. u vreme vanrednog stanja i akcije „Sablja“, ali Marković je i dalje ćutao.
U međuvremenu je, u sudskim procesima koje su pratili brojni problemi i nesuglasice, čak i među sudijama koje su u njima učestvovale, za navedene zločine osuđen je na jedinstvenu maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.
Ostao je pri tvrdnji da u zločinima nije učestvovao i da ništa o tome nije znao.
Informer/Danica Ćuruvija/ Alo!
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)