ZLOČINI ZA NAMA Ubistva koja još uvek nisu rešena, među nama su ubice koje su uzele živote mladim ljudima

Pre 14 godina, Milica Barašin (16) šetala je sa drugaricama Suboticom, ali se nije vratila kući. Svirepo je ubijena kod somborske pruge, maltene na kućnom pragu. Zločin koji je potresao Srbiju i region do danas nije rasvetljen, a vinovnik ovog nedela i dalje izmiče pravdi

Milica je ubijena 7. oktobra 2010. oko 21.15, dok se iz pravca grada vraćala kući u naselju Zorka. Dan je provela sa drugarima i negde oko 21 čas je krenula kući. Oni su je čak ispratili do jednog dela puta, a onda je nastavila sama. Kako je imala slušalice u ušima nije primetila da je neko prati. Ubica joj je prišao sa leđa, prevukao preko pruge, mesarskim nožem prerezao vrat i pobegao.

Sve to vreme, majka Svetlana Simendić je stajala na kapiji i čekala da se njena jedinica vrati kući. Vrlo brzo primetila je komešanje komšiluka, a onda je muklu oktobarsku noć presekao zvuk sirena.

Miličin dečko i njena baka u istrazi su izjavili da im je ubijena devojka nekoliko dana pred smrt ispričala da je pred nju iz velikog crnog automobila sa zatamnjenim staklima izašao stariji muškarac i da joj je rekao da je prati, da zna gde živi, koji auto vozi njen dečko i da mora biti njegova. Pored neizmerne boli koju oseća zbog gubitka kćeri, majci je strašno što osoba koja joj je ubila dete negde živi, šeta, možda ga i ona sreće, a možda negde vreba novu žrtvu.

 Majka je rekla da se i dalje nada da će policija otkriti ko i zašto joj ubi dete.

- On je išao sa namerom da je ubije. Nije je opljačkao, nije napastvovao, hladnokrvno joj je prerezao vrat. Milica je pokušala da se odbrani, zato su joj bila povređena dva prsta na ruci, ali nažalost nije mogla   rekla  je majka.

Dejan Briza

 

Aleksandra Petrović (17) iz Priboja ubijena je 25. novembra 2002. godine. Život joj je oduzet na svirep način, njen "dželat" joj je razbio glavu i skinuo čapare.

Brutalna smrt ove odlične učenice i dalje je pod crnim velom misterije. Aleksandrino telo našao je njen otac Petar u podrumu zgrade u kojoj su živeli. Tog kobnog dana ona je u prepunoj sali gimnazije koju je pohađala, na francuskom jeziku koji je tečno govorila, recitovala Bodlerovo "Cveće zla". Kući se vratila iz škole oko 19 časova. Ubrzo je izašla iz stana u Ulici Limska, u kom je živela sa roditeljima i bratom i otišla u obližnju prodavnicu. S obzirom na to da se duže vreme nije vraćala, otac Petar je otišao da je traži. Na ulazu u podrum je primetio krv. Ušao je dole i video telo svoje ćerke u lokvi krvi koja se slivala i sa zidova. Ćerka mu je bila bosa. Ubica joj je skinuo čapare.

Obdukcijom je utvrđeno da je usmrćena sa 25 udaraca u glavu, tragova seksualnog zlostavljanja nije bilo.

O njenom ubistvu i danas kruže razne priče. Jedna verzija je da ju je ubio psihopata, druga da je naletela na lopova koji ju je usmrtio iz straha, treća da je ubio bivši osuđenik…

Meštani Priboja, grada u kojem se tada prvi put dogodilo ovakvo ubistvo, bili su prestravljeni.

"Nismo smeli da izlazimo napolje. Mislimo da je to neko odavde. Teško da je došao neko sa strane i to uradio. Najgora pomisao je ta što se taj verovatno i dalje šeta među nama, može biti "bilo ko odavde"", rekli su.

Ko je ubio Aleksandru i zašto joj je skinuo čarape do danas nije poznato.

Privatna arhiva

 

Đorđe Andrejić (13) misteriozno je nestao pre 14 godina, a istraga o njegovoj tragičnoj sudbini još uvek nije dobila konačni epilog.

Đorđa je nestao pod nerazjašnjenim okolnostima u selu Majilovac 22. jula 2010. Posle prijave dečakovog nestanka, u julu 2010. godine policija je uhapsila njegovu majku, ali telo dečaka nije nađeno. Zbog sumnje na ubistvo sina, majka je dva puta osuđena na 20 godina zatvora, ali ju je zbog nedostatka dokaza Apelacioni sud oslobodio.Veruje se da je dečak mrtav.  

Nakon više od tri meseca od nestanka deteta, kada se njegova majka uveliko nalazila u pritovru, pronađena je lobanja za koju se istog trenutka utvrdilo da pripada mlađoj muškoj osobi. Lovci su ostatak ljudskog tela uočili blizu mesta koje je policiji jednom pokazala osumnjičena majka.

Međutim, iako se u početku verovalo da je lobanja pripadala nestalom dečaku, Marina je kasnije novinarima ispričala da je stomatološkom analizom utvrđeno da ona ne pripada njenom sinu, ali da je takođe oprana u kiselini.

U obrazloženju oslobađajuće presude Apelacionog suda kojom je jula 2012. pravosnažno oslobodio njegovu majku Marinu optužbi da ga je ubila, navodi se da je lobanja naknadno donesena i tu ostavljena. Za sud, okolnost da je nakon više od tri meseca od nestanka Đorđa pronađena njegova lobanja, kada se Marina uveliko nalazila u pritvoru, ne dokazuje da ga je ona ubila. Tim pre jer je komisija veštaka Instituta za sudsku medicinu u svom nalazu navela da se, s obzirom na nedostatak drugih delova tela, uzrok smrti Đorđa ne može ni ustanoviti niti pretpostaviti.

Sve do danas, epilog ovog slučaja nije rasvetljen, uprkos tome što su se Srbijom prepredale razne teorije – da su ga rastrgle zveri, da ga je majka prodala…

Foto: Printskrin

 

Maju Gostić, koja je tada imala samo 20 godina, 2007. je ubio još uvek neidentifikovani zločinac.Pored nedužne Maje, usmrćeni su i njen dečko Željko (22) i njegovi roditelji Zoran (48) i Dragica (43) Obradović, u porodičnom stanu u Spasenovićevoj ulici u Beogradu.Zoranov prijatelj, našao je njihova tela. Obdukcija je pokazala da su žrtve ubijene iz dve vrste oružja.Nije bilo tragova nasilnog ulaska u stan pa se sumnja da su Obradovići bar jednog od ubica poznavali. Zlikovac je Maji pucao dva puta u glavu, dok su tela Željka, Zorana i Dragice bila izrešetana. Policija je takođe pronašla i Zoranovu beležnicu, u kojoj je uredno napisano ko mu sve i zašto duguje novac i sumnjalo se da u njoj krije motiv zločina. Ipak, 17 godina kasnije, ubica još nije iza rešetaka, niti mu je policija za petama.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI