"ANDRIJA JE STAJAO, NIJE NI PLAKAO, SVET MU SE RUŠIO, TELO JE PADALO": Pesma posvećena ubijenom dečaku u Leskovcu kida srce i dušu

Andrija I. (17) iz Leskovca, koji je preminuo pre dva dana nakon brutalnog napada, danas je sahranjen na Svetiloilijskom groblju. Njegova smrt ostavila je porodicu, prijatelje i celu zajednicu u dubokoj tugi.

Andrija je pretrpeo teške telesne povrede nakon što ga je pretukao bivši školski drug N.A. (17) dok se vraćao iz škole. Iako su njih dvojica nekada pohađali istu školu, to nije sprečilo N.A. da izvrši brutalni napad na Andriju, ostavivši ga bez svesti pre nego što je pobegao sa drugim vršnjakom.

Andrijin trener je podelio potresne reči o svom najboljem sportisti, ističući koliko je Andrija bio talentovan i voljen među svojim vršnjacima. Porodica i prijatelji su izrazili svoju neopisivu bol zbog gubitka voljenog Andrije, koji je trebalo da proslavi 17. rođendan, a umesto toga danas je sahranjen.

Andrija je odrastao sa bratom u hraniteljskoj porodici, a njegova smrt ostavila je šok i nevericu među zajednicom. Iako je bio mlad, Andrija je ostavio dubok trag u srcima svojih bližnjih, a njegova sudbina ostavlja pitanje zašto je neko tako mlad morao da pretrpi takvu brutalnost.

Pesma koja para dušu

Na dan sahrane Andrije, njegova drugarica je posvetila pesmu "Put bez povratka" koja opisuje tragični kraj mladog života. Pesma kida srce i dušu, prenoseći bolnu priču o gubitku i tugi koju je Andrijina smrt donela njegovoj porodici i prijateljima.

Put bez povratka

Vraćao se iz škole, torba na ramenu, pogled mu umoran, al’ srce u plamenu.
Andrija, dečak sa snovima čistim,nije znao da koraci vode ka mestu mračnijem, tistim.
Na uglu su stajali, drugovi, znani, osmesi hladni, pogledi izbrani.

„Hajde ovamo,“ rekli su tiho, a vetar je šaptao: „Ne idi, nije sigurno.“
Jedna reč, pa druga, sve se prelilo, u očima njihovim nešto se slomilo.
Prva pesnica pala je naglo, a zatim ih je kiša, besno pratila dalje.
Andrija je stajao, nije ni plakao, svet mu se rušio, telo je padalo.
„Zašto?“ – prošaptao, al’ niko ga čuo nije, drugarstvo postalo je zver koja ubija i bije.

Ulica pusta, mesec je gledao, dok je njegov život polako nestajao.
Drugovi otišli, ostavili ga samog, na hladnom betonu, bez ičeg dragog.

Sutra će reći: „Ma, igra je bila,“ al’ igra im ruke krvlju je oprala.
Majka će plakati, prozorom gledati, čekati sina što se neće povratiti.

Put bez povratka, kratak i tih, ostao je urezan u srcima svih.

Andrija, svetlo u noći sada, tvoja priča nek svuda odjekuje sada.

Neka te pamte po osmehu blagom, po srcu koje je volelo snagom.
A mi ćemo nositi tvoje ime u svemu, da svet učinimo boljim, bar u nekom trenu! Voli te tvoja Anastasija, Aki, mili moj! 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI