Američka jednačina za Kosovo: Šta Bajden sprema Srbiji?

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Miloš Jončić, objasnivši da međunarodno priznatoj Srbiji ne treba priznanje, dodaje da doktrina međunarodnog prava stoji na stanovištu da je pitanje međusobnog priznanja država i vlada daleko bliže političkim nego pravnim odnosima.

Jončić napominje da međunarodno pravo poznaje izričito i prećutno priznanje. To što sada Bajden u svojoj čestitiki povodom Sretenja traži od nas jeste u stvari to izričito priznanje koje podrazumeva da država Srbija u jednostranom ili višestranom pravnom aktu, ali najpre se to definiše kao jednostrani pravni akt države, izričito prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Da bi i sama dobila „priznanje“, precizira sagovornik.

Kako „priznati“ već priznatu Srbiju u američkoj režiji

On objašnjava da izričito priznanje predstavlja gotovo svako priznanje novonastalih država, ali i napominje da je to u savremenim međunarodnim odnosima teško definisati. To je, kaže, tako zato što je proglašenje nezavisnosti obično vezano za samoopredeljenje naroda, a to proizvodi određene komplikacije.

Jončić ukazuje na to da su gotovo sve država nastale posle perioda antikolonijalnih pokreta nastale tim izričitim priznanjem. Državama je ostavljeno da međusobno donesu odluku o jednostranom aktu. Tu je po sredi de jure priznanje gde jednim pravnim aktom jedna država priznaje drugu i dolazi do međusobnog priznanja.

On napominje da pored de jure priznanja postoji i de fakto priznanje i ukazuje na bitnu razliku u ova dva slučaja.

„De fakto priznanje može da bude povučeno, dok de jure priznanje ne može. Sva ova otpriznavanja Kosova koja smo imali u poslednje vreme su podrazumevala da su te države de fakto priznale Kosovo, ali to nije bilo u onom de jure punom kapacitetu“.

Interes Srbije apsolutno nikakav

Stručnjak za međunarodno pravo objašnjava da se u ovom slučaju od Srbije traži da preduzme radnje koje će nedvosmisleno predstavljati jednostrani akt Republike Srbije da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Baš zato što je to političko pitanje ono se, kako napominje, i sagledava kroz prizmu političkih interesa.

Koji bi to bio politički interes Srbije da prizna takozvano Kosovo, da bi dobila njegovo priznanje, pita se on i odmah dodaje: Apsolutno nikakav.

„Srbija je potpuno međunarodno pravno priznata država. Ima svoj puni međunarodnopravni subjektivitet i nema govora o nekom interesu u tom međunarodnopravnom pogledu da ulazi u bilo kakve odnose po pitanju tog izričitog priznanja. S druge strane, Kosovo vapi za takvim aktom, s obzirom na to da oni bez izričitog priznanja Srbije nemaju svoj puni međunarodnopravni subjektivitet“, kaže Jončić.

On, međutim, napominje da se pored te teorijske priče, priznanje ipak, najviše vezuje za članstvo u Ujedinjenim nacijama. Bez priznanja Srbije oni ne mogu u UN, gde mi imamo jaku potporu u Savetu bezbednosti od strane Ruske Federacije i Narpodne Republike Kine.

Ni uz priznanje nema automatskog ulaska Kosovo u UN

Na pitanje da li bi Kosovo automatski postalo član UN ako bi ga Srbija de jure priznala, Jončić je jasan:

„Čak i da de jure mi priznamo Kosovo, to ne znači automatski njihovo članstvo u UN. Za članstvo u UN poznata je procedura i u tom slučaju Rusija i Kina u Savetu bezbednosti mogu da ulože veto, bez obzira na naše priznanje. Tada dolazi do izražaja onaj politički element, zašto bi to bio interes i Rusije i Kine, iako je Srbija već to uradila. Naravno, sagledavali bi oni svoje interese“.

I oni imaju neke probleme na svojim teritorijama koji bi mogli da dovedu do pokretanja pitanja otcepljenja, ističe on.

Jončić zaključuje da koliko god Bajdenova čestitka bila stav moćne Amerike i imala političku težinu, ona nema pravnu težinu. Bajden bi za vreme svog mandata da zaokruži ovu priču na Balkanu.

Zato je to bio očekivan potez Bajdena, kao i naša prva reakcija da Srbija neće prihvatati takve zahteve, pa makar stigli i od SAD, ističe sagovornik.

BONUS VIDEO:

 -