Dve sile zaratile zbog Srbije, Berlin bi mogao da ostane bez ičega!

Postavljenje "malog Trampa" - kako Grenela zovu u diplomatskim krugovima - zvanični Berlin doživeo je kao pokušaje da se Nemačka skrajne u ovom procesu i kao direktan prst u oko njihovom konceptu raspetljavanja kosovskog čvora, u kojem nema prostora za bilo kakvu korekciju granica u kojima oni priznaju Kosovo.

Naime, Grenel se Nemcima za godinu i po dana svog ambasadorskog mandata i te kako zamerio trampovskim stilom vođenja diplomatije i ophođenja prema domaćinima. U njegovom nastupu nije neobično ni da lupi šakom o sto, poziva građane Evrope da glasaju za desničarske partije i otvoreno podržava mađarskog, austrijskog i italijanskog premijera Viktora Orbana, Sebastijana Kurca i Matea Salvinija.

Nakon ovog, za mnoge iznenađujućeg poteza Bele kuće, nemačka kancelarka Angela Merkel insistiraće na tome da ona da konačnu reč prilikom izbora izaslanika Evropske unije za dijalog. Kako saznajemo, nije isključeno ni da zvanični Berlin, nezavisno od predstavnika Brisela, delegira svog "specijalca", koji bi bio zadužen za pregovore oko KiM.

Dosad se kao najozbiljniji kandidat za izaslanika EU za dijalog pominjala Holanđanka Angelina Ajnhorst, ali je posle imenovanja Grenela ta opcija praktično isključena. U briselskim diplomatskim krugovima pominje se više potencijalnih kandidata, a jedan od njih je i nekadašnja ambasadorka Nemačke u Tirani Suzan Šic.

Izvesno je i da Nemačka neće dozvoliti da ne dobije stolicu za pregovaračkim stolom u nastavku dijalogu Beograda i Prištine koji očigledno, posle poteza Trampa, menja format. Koliko su čvrste namere lidera SAD da se kosovsko pitanje privede kraju, potvrđuje i ocena nemačkog "Dojče velea" da bi sada stvari mogle da se pokrenu sa mrtve tačke i da je američki predsednik u tom cilju "potegao oružje najvećeg kalibra". S druge strane, otvoren je prostor i da Rusije imenuje svog izaslanika, mada to, kako saznajemo, u Kremlju dosad nisu pominjali kao opciju.

Grenelovo imenovanje mnogi su shvatili i kao kontratežu nedavnom postavljenju Metjua Palmera za izaslanika za Balkan. Dok Palmer važi za predstavnika takozvane duboke države, čiji stavovi oko Kosova ne idu Srbiji naruku, Grenel dolazi iz najužeg Trampovog kruga odakle su se poslednjih meseci čule ohrabrujuće poruke o spremnosti Amerike da podrži kompromisno rešenje u pravcu promene granica. Pominje se i da je Grenelu upravo bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, inače zagovornik podele Kosova, jedan od političkih mentora.

Suzana Grubješić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, kaže, za "Novosti", da imenovanje Grenela na prvi pogled izaziva konfuziju jer je, podseća, pre samo mesec dana Palmer postavljen za specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan, sa zadatkom da otkoči dijalog između Beograda i Prištine:

- Da li Bela kuća i Stejt department koordiniraju nastup ili vode posebne politike? Da li je imenovanje Grenela poruka EU, a pre svega Nemačkoj, da je zajednička pozicija SAD-EU prema rešavanju kosovskog problema dovedena u pitanje? A jedino što je izvesno je da Tramp želi da ubrza proces i da poentira na spoljnopolitičkom planu.

Za profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Bojana Milisavljevića, potez Trampa pokazuje da je isteklo vreme koje je ostavljeno Briselu da razreši problem KiM i da SAD nameravaju da zauzmu mesto Brisela:

- To ne podrazumeva automatski održavanje međunarodne mirovne konferencije, mada bi upravo ta solucija išla naruku Srbiji. Tako bi se otvorio prostor za učešće i Rusije i Kine, koje ne priznaju kosovsku nezavisnost.

BONUS VIDEO: