Grenel srušio vladu Aljbina Kurtija

"Sama koalicija bila je kratkog veka i srušena je američkom operacijom dezinformacija", kaže se u Studiji, koju je izradilo nekoliko evropskih autora po narudžbini Odbora za spoljnu politiku EP.

Studija pokazuje glavne trendove i obrasce dezinformacija i borbu protiv dezinformacija širom regiona u periodu od 2018. do 2020. godine.

"Frustriran tim što je kosovskog premijera Kurtija video kao prepreku, ambasador Grenel je očigledno uredio da senator Dejvid Perdju i sin američkog predsednika Donald Tramp Džunior na Tviteru objave izjave u kojima se sugeriše da će se američke trupe povući sa Kosova. Ambasador Grenel nastavio je da sprovodi ovu pretnju - koju nije izneo nijedan američki zvaničnik - u pregovorima sa Kurtijevim koalicionim partnerima, ispostavljajući zahtev za izglasavanje nepoverenja kojom je srušena Kurtijeva vlada. Taj potez je osuđen u Evropi, uključujući zajednički demarš francuskog i nemačkog ambasadora u Prištini. Ovaj primer pokazuje kako je strani činilac uspeo da proizvede potpuno izmišljenu pretnju i tako podstakne promenu vlasti", navodi se u studiji.

Odlazeći kosovski premijer Aljbin Kurti je 20. aprila rekao na konferenciji za novinare da je DSK podneo zahtev za izglasavanje nepoverenja u koordinaciji sa Grenelom, tvrdeći da je njegova vlada srušena samo zato što se Grenelu žurilo "da se potpiše sporazum sa Srbijom".

Prema navodima u tom dokumentu, koji se bavi i analizom društvenih medija, i mediji i političari su bili uključeni u ovu kampanju, a studija identifikuje "glavne kanale za dezinformaciju na Kosovu". U dokumentu se pominju određeni uticajni mediji na Kosovu, kao i predsednik DSK Isa Mustafa i (sada već bivši) predsednik DPK Kadri Veselji.

"Poruke na društvenim mrežama koje su dolazile od Mustafe i Veselija posebno su podstakle obmanu u aferi Grenela", navodi se u dokumentu.

Autori studije tvrde da kosovsko pitanje najbolje ilustruje složenost fenomena lažnih vesti i da je ovo redak slučaj kada se politički ishod može direktno pripisati dezinformacijama".

U konkurentnijim političkim sredinama - poput Kosova, Albanije i donekle Severne Makedonije - studija kaže da dezinformacije koriste sve stranke, težeći kratkoročnim i dugoročnim ciljevima.

U Albaniji se dezinformacije mogu naći svuda u konkurenciji domaće politike, ali napori su uglavnom oportunistički, a kampanje dezinformacija su kratkotrajne. Studija otkriva da postoji malo dokaza da su strani akteri pokušavali da utiču na albansku unutrašnju politiku.

Duboke etničke podele - kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Severnoj Makedoniji - izazvale su kampanje dezinformacija i ksenofobija domaćih i stranih aktera, primećuje studija.

Na severu Severne Makedonije, nedavna promena vlade dovela je do uklanjanja dezinformacija iz glavnih medija i države, ali dezinformacije i dalje predstavljaju snažnu silu koja iskrivljuje domaću politiku. Dezinformacije su bile ključne u pogledu učešća građana na referendumu o promeni imena države, kada je suverenitet vlasti nov ili osporavan - kao što je slučaj u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, i donekle u Crnoj Gori - politike su posebno osetljive na geopolitički motivisane intervencije.

Dezinformacije - "epidemija na Zapadnom Balkanu"

Studija kaže da su dezinformacije deo epidemija u politici širom Zapadnog Balkana "bez izuzetka". Međutim, o ovim dezinformacijama, prema studiji, često se govori u kontekstu spoljnih pretnji funkcionisanju vlada i demokratije.

Ta studija pokazuje da, međutim, strani glumci za to nisu glavni krivci. Većina ljudi i organizacija koje proizvode i šire lažne vesti nalaze se unutar samih balkanskih država . U državama, poput Srbije i Crne Gore, dodaje se, gde politikom dominira jedna grupa, dezinformacije će verovatno slediti "partijsku liniju", služeći interesima moćnika i podrivajući opoziciju.

I unutrašnji i spoljni akteri koristili su dezinformacije da potkopaju kredibilitet EU na Zapadnom Balkanu, pojačavajući i manipulišući postojećim podelama među "idealistima EU" koji su posvećeni evropskom identitetu svoje zemlje i "realistima EU" koji se možda ne protive integraciji u EU, ali ne veruju da se to može dogoditi.

Pandemija kovid-19 pružila je plodno tlo za dezinformacije. Vlade širom Zapadnog Balkana pokušale su da falsifikuju slučajeve koronavirusa ili kako upravljaju pandemijom, dok su druge u javnost ubrizgale lažne vesti koje su čule, navodi se u studiji.