"Sve ovo izgleda kao pokušaj da se spase Tači "

- Pitam se zašto razgovara sa tužiocima u Hagu ako je već optužnica podignuta ili možda nije podignuta? Ako je optužnica podignuta, onda nema šta tužioci da razgovaraju sa Tačijem pre nego što sud potvrdi optužnicu. Ovo sad saslušavanje Tačija koji tamo ima i branioca ne postoji ni u jednom pravu. Imali su 20 godina da razgovaraju, ne razumem zbog čega bi sad razgovarali. Sad je Tači kao jarac živoderac, živ klan, nedoklan, živ soljen nedosoljen, živ pečen nedopečen – naglašava Fila.

Advokatu Fili posebno nije jasna Tačijeva izjava da je "u Hagu sa tužiocima razgovarao o tehničkim detaljima".

Kako kaže, sve mu liči na pokušaj da se odugovlači sa potvrdom optužnice protiv Tačija.

- Izgleda da će pokušati da sačekaju oktobar kako bi istekao rok za potvrdu optužnice protiv Tačija. Ako je tako, Srbiju ne interesuje onda sudski proces protiv neposrednih koljača, onih što su podmetali eksplozive ili što su pucali na žrtve. Nama bi satisfakcija samo bila da se sudi onima koji su naredili te zločine. Tako se i u Hagu sudilo našim visokim funkcionerima za udruženi zajednički poduhvat pa su se tamo, recimo, našla dva načelnika Generalštaba - objašnjava Fila.

Sudska praksa

Advokat zastupnik žrtava Aleksandar Olenik slaže se da je saslušanje Tačija u Hagu čudno, ali podvlači da to nije u suprotnosti sa sudskom praksom.

- Mi još ne znamo zbog čega su Tačija saslušavali u Hagu. Zbog koje optužnice? Da li zbog ove koja je podignuta ili zbog druge dve koje, takođe, postoje. Isto tako, možda tužioci hoće da prošire optužnicu. Dešava se da čak počne suđenje i da se tokom glavnog pretresa dođe do novih dokaza zbog kojih se proširuje optužnica. Dakle, nije uobičajeno, ali daleko od toga da je protivno zakonu ili sudskoj praksi – apostrofira Olenik.

Čudna izjava

Advokat Goran Petronijević kaže da je odlazak Tačija u Hag u stvari jedna vrsta izdaje njegovih saboraca.

Olenik: Tužilac neće rizikovati ugled sa Tačijem

Advokat zastupnik žrtava Aleksandar Olenik uveren je da ne postoji mogućnost da Tači, posle svega, bude izostavljen sa optužnice.

- Tužilac koji je podigao i potpisao optužnicu protiv Tačija i Veseljija i saopštio to javno je Amerikanac i on sigurno ne bi rizikovao svoje ime i ugled da nema dovoljno dokaza da optužnica bude potvrđena i da budu izrečene osuđujuće presude. Podsetiću da su tužioci sami izašli u javnost sa informacijom o podizanju optužnice i to je znak koliko su sigurni u svoje dokaze. Pravda je spora, ali dostižna. Potrebno je samo strpljenje, bez političkih zloupotreba – zaključuje Olenik.

Zašto je podignuta optužnica protiv Tačija i Veseljija?

Ključni trag zločina kojima su rukovodili Hašim Tači i Kadri Veselji trebalo bi da bude izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi kao i o trgovini organima koju je organizovala Drenička grupa, na čijem je čelu bio sadašnji predsednik Kosova.

Marti u svom izveštaju navodi i da su nekadašnji borci OVK svedočili da su prevozili zarobljenike, često privatnim vozilima, bez oznaka, i to su radili ili pojedinačno, ili u konvojima, od jednog objekta do drugog. Ističe i da su se zarobljenici "birali" po tome kojoj će svrsi poslužiti.

- Činioci za koje se smatralo da su se uključili u proces filtriranja, kao što nam je rečeno iz više izvora, uključivali su starost, pol, zdravstveno stanje i etničko poreklo zarobljenika, a prvenstveno su bili ciljani etnički Srbi. Čuli smo brojne navode o zarobljenicima koji nisu samo bili predati, već su i "kupljeni" i "prodati" – stoji u dokumentu Martija.

Navodi se i da je jedan od objekata Dreničke grupe bio "jedinstven po izgledu i svrsi" - predstavljao je najsavremeniji prijemni centar za organizovani kriminal trgovine organima.

- Bila je stilizovana kao privremena operativna klinika, uklanjali su zarobljenicima bubrege protiv njihove volje. Prema našim izvorima, vođe ovog zločinačkog poduhvata su potom slali ljudske organe iz Albanije i prodavali ih privatnim prekomorskim klinikama kao deo međunarodnog crnog tržišta trgovine organima za transplantaciju – podvlači Marti.

Govoreći o poznatoj "žutoj kući" u selu Ribe, nedaleko od Burela, na severu Albanije, Dik Marti piše da se razgovaralo sa svedocima koji su govorili o svemu onome što se u ovom objektu dešavalo od 1999. do 2000. godine. Ova kuća je, piše u izveštaju, bila pod kontrolom OVK, koja je nadgledala "isporuke civilnih zarobljenika", kao i da je većina njih "oteta iz pokrajinskih oblasti južnog Kosova i dovedena u Albaniju". Ovde su uglavnom bili etnički Srbi.

- Čini se da je kuća više imala karakter "putne stanice", na kojoj su zarobljenici držani u tranzitu do njihove konačne sudbine, a prema određenim izvorima, podvrgnuti naizgled čudnim oblicima "obrade" uključujući testiranje njihove krvi i fizičkog stanja - piše u izveštaju.

Navodi se i da je među njima bilo onih koji su odvođeni u centralnu Albaniju "da bi bili ubijeni neposredno pre nego što su njihovi bubrezi uklonjeni u improvizovanoj operativnoj klinici".

U izveštaju piše da su prema svedočenjima ovakvi zarobljenici prvobitno održavani živi, dobro hranjeni, pušteni da spavaju i tretirani sa relativnom ograničenošću od strane stražara OVK, a prešli su najmanje kroz dva prelazna pritvorska objekta ili "putne stanice" pre nego što su ih dostavili operativnoj klinici.

- Ove "stanice za put" očigledno su kontrolisane od strane pripadnika OVK i podružnica koje su se pridružile Dreničkoj grupi - piše u izveštaju.