Ko je srušio Haradinaja? Jedan od njih pet stoji iza HAOSA U PRIŠTINI, a drugi je izgubio SVE NA BALKANU!

Premijer takozvanog Kosova, Ramuš Haradinaj, podneo je ostavku nakon što mu je stigao poziv iz Specijalnog suda za ratne zločine pred kojim će se pojaviti u svojstvu osumnjičenog. Usedio je i pad vlade u Prištini, a novonastali haos u redovima Albanaca iznenada je stvorio priliku da se dijalog koji je mesecima zakucan u mestu, ponovo pokrene sa mrtve tačke.

Iako se ime Haradinaja provlačilo još od osnivanja Specijalnog suda, niko nije mogao sa sigurnošću da kaže da li će dobiti poziv ili ne. Ipak, ovom odlukom sada sva odgovornost albanske strane u pregovorima sa Beogradom pada u ruke Hašima Tačija.

Ova odluka svakako nije doneta u Prištini, jer da se Albanci pitaju politika koju zagovara Haradinaj verovatno bi se nastavila. Pitanje je međutim ko je od velike petorke srušio vlast u Prištini?

Emanuel Makron

Francuski predsednik je ove nedelje boravio u Beogradu, gde je ponovio od ranije poznat stav. Delimična novina bila je u nešto umerenijoj poziciji Francuske, koja je do sada po pitanju Kosova bila blago nezainteresovana. Tako je šef Jelisejske palate naveo da "ni stav da jedna strana dobije sve, a druga ništa, nije moguć", čime je nagovestio određena popuštanja prema interesima Srbije.

Međutim, iako je najavio veće angažovanje, a u javnosti se pronela vest i o imenovanju specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan koji će imati aktivnu ulogu u rešavanju kosovskog problema, malo je verovatno da je Makron taj koji je iza odluke da se Ramuš Haradinaj skloni sa scene. S obzirom da je tek završio zvaničnu postetu, kao i da mu je daleko veći prioritet reforma EU za koju se zalaže, uz probleme kod kuće u vidu "žutih prsluka", teško da je imao kada da se bavi i Kosovom i Metohijom.

Angela Merkel

Kancelarka Nemačke, pored zdravstvenih problema koji je muče, i dalje je glavna šefica u evropskoj kuhinji.

Ipak, pored zvaničnog stava Berlina da treba težiti konačnom rešenju za pitanje Kosova i Metohije, kao i oštrih kritika na račun samoproglašenih vlasti u Prištini zbog nametnutih taksi, upravo je Merkelova bila ta koja je podvukla "crvenu liniju" kada su u pitanju promene granica ili podela teritorija između Srba i Albanaca. Time se sticajem okolnosti našla na istoj strani kao i Ramuš Haradinaj, mada iz sasvim različitih interesa.

Vladimir Putin

Rusija je često optuživana od strane zapadnih sila da se upliće u pitanja na Balkanu. Moskva je bez sumnje i dalje prisutna u regionu, gde ostvaruje određene interese, ali je uticaj deleko od onakvog kakvim ga prikazuju u prozapadnim medijima.

Da Putin želi da vrati Rusiju na Balkan pokazuje i imenovanje novog ambasadora Aleksandra Bocana Harčenka, koji je stigao danas u Beograd, a koji slovi za "specijalistu" za ovaj region.

Iako postoji šansa da Rusija ima neke veze sa haosom u Prištini, verovatnoća je ipak mala.

Tereza Mej

Velika Britanija već decenijama je prisutna na Balkanu i gotovo da nema pitanja u koje nije umešana na ovdašnjoj sceni. Tome ide u prilog i činjenica da je velika delegacija iz Londona boravila u Prištini dok je Emanuel Makron bio u Beogradu, gde se sastala sa Fatmirom Ljimajem, desnom rukom Kadrija Veseljija.

London je međutim ovih dana i sam u kolapsu, Tereza Mej je na kraju premijerske karijere, neuspeli pregovori oko Bregzita prete da nanesu ozbiljne gubitke britanskoj ekonomiji, a njihov najveći saveznik SAD sve više im okreće leđa. Uz to, prema pisanju pojedinih medija, Ramuš Haradinaj važi upravo za britanskog čoveka, pa je nejasno zašto bi sklanjali svog igrača sa scene.

Ono što upada u oči je da nikakve informacije nisu procurile sa sastanka Fatmira Ljimaja sa predstavnicima iz Londona. Pojedini analitičari isticali su da Kadri Veselji radi za više stranih sližbi, pa je moguće da su Britanci na tom sastanku pustili Haradinaja "niz vodu" zarad nove figure koji bi zastupao i njihove interese. Upravo je Veselji smatran za čoveka koji bi Ramuča i Hašima Tačija mogao da pošalje u Hag, i tako pridobije svu vlast, pa nije isključivo da je London, i pored domaćih problema, uoči ošansu da se održi na Balkanu žrtvovanjem piona.

Donald Tramp

Američki predsednik najverovatniji je "krivac" za novonastalu situaciju. Od dolaska na vlast okrenuo je naglavačke sve čega se dohvatio, pa tako i pitanje Kosova.

Tako je Tramp prvi predsednik SAD od NATO agresije koji je zauzeo stav da na Kosovu nije baš sve rešeno, i da će Vašington prihvatiti svaki dogovor Beograda i Prištine koji bi doveo do sveobuhvatnog sporazuma. Time je praktično započeo ceo film čiju kulminaciju upravo gledamo u Prištini.

Nije teško uvideti i da mu je kosovsko pitanje jedno od aduta. Sledeće godine u Americi se održavaju novi izbori za predsednika države, a Trampu je neophodno da do tada ostari makar kakvu spoljnopolitičku pobedu ako želi da ostane u Beloj kući. S obzirom da su sve druge krizne tačke, od Severne Koreje, Sirije, Irana, Venecuele... daleko opasnije, nema sumnje da je barem razmišljao kako da poene pokupi, ako nigde drugde, onda na južnoj srpskoj pokrajini.

Poznato je i da SAD brzo reaguju kada neko odbija njihova naređenja, što je bio slučaj sa Haradinajem koji je odbio bilo kakav kompromis sa zvaničnim Beogradom.

I postavljanje Džona Boltona na mesto savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost ide tome u prilog, s obzirom da se radi o čoveku koji već decenijama iznosi stavove da je bombardovanje Srbije bila greška. Uz to, Amerika je upravo dobila svu vlast u Prištini, s obzirom da se odgovornost za dijalog sada vraća u ruke Hašima Tačija, prvog igrača Amerike na Kosovu.