Nešto čudno se dešavalo na severu Albanije, Vjosa Osmani i Kurti kriju zverske tajne

Institucionalna i parlamentarna kriza na Kosovu i opasan narativ o navodnom počinjenom genocidu blokiraju dijalog Beograda i Prištine, izjavila je za Kosovo Onlajn Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. Ona je za Kosovo Onlajn komentarisala i moguće domete Specijalnog suda Kosova u suđenju Tačiju i ostalima.

"Specijalistička veća osnovana su sa jako dobrim razlogom. Važno je shvatiti razliku između njihovog i mandata Haškog tribunala. Specijalistićka veća su dodatak i suplement kojim je omogućeno procesuirati i zločine koji po mandatu Haškog tribunala nisu mogli biti predviđeni, jer je tribunal osnovan za zemlje bivše Jugoslavije. Neki od zločina nad Srbim i drugim nealbancima su učinjeni u Albaniji, a njih Haški tribunal nije imao mogućnost da procesuira. Sa druge strane postoji vremensko ograničenje kraja sukoba u bivšoj Jugoslaviji, koji ovaj sud probija i u mogućnosti je da procesura zločine koji su defakto posle kraja oružanih sukoba počinjeni. Upravo u tom periodu počinjeno je najviše zločina nad Srbima. Ima mišljenja i da je sada za sve kasno, jer umiru svedoci, umiru i porodice žrtava kojima bi pravda nešto značila, ali je bolje išta nego ništa", izjavila je Milićeva za Kosovo Onlajn.

EPA

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

EPA

Pogledaj galeriju

Ima dovoljno dokaza za zločine OVK

Direktorka Centra za evroatlantske studije ulogu Beograda u procesima protiv komandanata OVK vidi kao posebno važnu.

“Beograd mora jako pametno da igra i da sarađuje sa specijalističkim većima, sa tužilaštvom, sa sudom, i da ne kompromituje dokaze, jer ima dovoljno svedoka još uvek i indicija gde mogu da se nalaze dokazi. Da ne kontaminira ta veća nepotrebnim dokazima koji su bili izvedeni na nelegalne načine. To se dešavalo sa slučajevima tokom procesuiranja pred Haškim Tribunalom, što je dovelo do nekih oslobađajućih presuda”, dodaje Milić.

“Treba insistirati na izveštajima haških istražitelja i Unmika iz 2002, 2003, 2004. godine o tome šta se dešavalo na severu Albanije. Postojali su svedoci koji su istražiteljima davali izjave, iako si vrlo misterioznim i čudnim putevima dokazi iz arhiva u tim predmetima nestajali. Ipak mora da se ide na to da se bar svedoci saslušavaju i da se vidi šta međunarodna zajednica i međunarodne organizacije još imaju u smislu institucionalnog sećanja o tim istragama i arhivama, koje bi sada mogle pomoći u podizanju optužnice", dodaje direktorka CEAS.

U procesu suočavanja sa prošlošću, Milićeva ukazuje na posebno opasan narativ koji kreira Priština.

"Istorijski revizionizam i kršenje poštovanja tranzicione pravde dolazi sistemski od takozvanih neratnih progresivnih lidera sa Kosova, pre svega Vjose Osmani i Aljbina Kurtija, koji bezočno lažu o navodnom genocidu bez ijedne optužnice ili presude. Govore o nepostojećem genocidu na Kosovu i to rade svakodnevno. Podsećam da ne postoji nijedna optužnica, a kamoli presuda za bilo koji predmet u kome se spominje genocid na Kosovu. Sada to već postaje deo novog narativa, novi mejnstrim koji ulazi u medije i liberalnu retoriku što upošte uopšte nije dobro za normalizaciju odnosa", upozorava Milić.

Srbija žestoko kažnjena

Ona ukazuje na činjenicu da je Srbija žestoko kažnjana, ali da je sarađivala u istraživanju ratnih zločina.

"NATO bombardovanje je par ekselans kolektivno kažnjavanje, da se ne lažemo. Ipak svi koje je Hag tražio za počinjene zločine na Kosovu su izručeni i to u mnogo težim uslovima neposredno po mirnoj tranziciji vlasti, kada su u institucijama bezbednosti još uvek bili mnogi počinioci i saučesnici. Na kraju krajeva predsednik Đinđić je glavom platio isporučivši šest aktivnih genarala i dva predsednika", ističe Milić.

Nekadašnjem premijeru Aljbinu Kurtiju predočeno je iz Beograda da Kosovo mora da se suoči sa počinjenim zločinima OVK, dodaje Milić.

“Centar za evroatlantske studije je upravo o tome Kurtiju pisao kada je došao na vlast, govoreći mu da je vrlo nefer i laž koja se sistemski plasira da Srbija nikada nije odgovarala nizašta. Sada stalno mora država Srbija da podseća međunarodnu javnost da je itekako platila i saradnjom sa Hagom, i bombardovanjem, i rezolucijom 1244, ali ne sme da zaboravi i deo koji se odnosi na saradnju sa Hagom. Dakle, mi ne možemo sad očekivati pravdu za pobijene Srbe pred ovim specijalističkim većima rušeći koncept institucije tranzicione pravde i negirati druge mehanizme. Treba prihvatiti institucije i onda ukazivati na stravične propuste kao što je bilo suđenje za Oluju i pogotovu slučaj Haradinaj ako pričamo o Kosovu”, zaključuje Milić.

Politička i instutucionalna kriza u Prištini, po svemu sudeći, vodi u nove vanredne parlamentarne izbore.

“Samim Ahtisarijevim planom je ugrađena sistemska nestabilnost u kosovski sistem, to je jedan idealistički koncept predviđen za dvopartijske sisteme, a na Kosovu ne postoji dvopartijski sistem već more malih liderskih stranaka. Niko nema ideologiju, finansijski interesi su u pitanju i zaštita od krivičnog gonjenja tako da u tom smislu mi smo dali maksimum u kompromisima prihvatajući Ahtisarijev plan, a treba se paziti od budućih rešenja koja bi mogla da naprave od Kosova jednu nefunkcionalnu zajednicu još goru nego što je sada. Već samim sistemom političkim i ustavnim imate izvor stalne političke nestabilnosti, a onda kada dođe faza pritiska u pregovorima između Beograda i Pristine onda se to dodatno zloupotrebljava i prolongira, i vi non stop imate institucionalnu krizu na Kosovi, i non stop imate izbore. Ne možete stalno izbore na Kosovu smatrati primerom demokratije, a Beograd optužuvati za recimo prevremene izbore ili bilo šta drugo”, navodi Milić.

Ucene iz Prištine

Ona naglašava da kriza institucija na Kosovu posebno ugrožava srpsku zajednicu.

“Predstavnici Srba sa Kosova bez obzira šta Ahtisarijev plan kaže, kako su oni uključeni u parlament, defakto su institucionalno ugroženi zato što se krše ustavnom garantovana prava. Recimo vezano za reformu kosovskih bezbednosnih snaga, postoje mnoge stvari koje nisu smele da se urade bez saglasnosti srpske zajednice, a urađene su”, upozorava Milić.

Zaustavljanje EU integracija Zapadnog Balkana iz Brisela negativno utiče i na ponašanje Prištine u dijalogu.

“Kad u takvim okolnostima dodatno uslovite napredak Srbije u evropskim integracijama dijalogom sa Prištinom, vi ste ustvari Prištini dali u ruke mogućnost da ucenjuje Beograd na putu evropskih integracija, prolongiranjem, miniranjem dijaloga, odbijanjem da se o ključnim temama razgovara”, zaključila je Jelena Milić.