Turska osveta zbog otvaranja ambasade u Jerusalimu: Kosovo ostaje bez temelja takozvane "nezavisnosti"

AP/Visar Kryieziu

Vojska Kosova, Foto: AP/Visar Kryieziu

- Ali, da li će iz tog neslaganja proisteći i neke direktne sankcije ili možda povlačenja nekih priznanja Kosova među muslimanskim zemljama to je teško proceniti. Dakle, teška je situacija da bi mogli da se predvide i potezi Prištine i svih država koje se protive ovoj odluci - naglašava Drecun.

Turska bi, među prvima, veruje Drecun, ako to bude htela, mogla umesto retoričkog neslaganja da preduzme praktične korake.

- Ankara bi mogla da sprovede određene aktivnosti na međunarodnom planu, a posebno među islamskim državama, tražeći sankcionisanje ponašanja Prištine. Ali, ne mislim da bi te sankcije mogle da budu usmerene na povlačenja priznanja Kosova, - veruje Drecun.

Tanjug/Dragan Kujundžič

Milovan Drecun, Foto: Tanjug/Dragan Kujundžič

Tursko otkazivanje podrške za Vojsku Kosova?

Ono na šta Drecun stavlja akcenat je promena koja bi mogla da usledi, s obzirom na bliske odnose Turske i Prištine u bitnoj temi – formiranju Vojske Kosova.

- Mnogo važnije od mogućeg ponašanja Turske na međunarodnom planu je njeno ponašanje na terenu. Turska pruža snažnu podršku Prištini u svemu i sa njom radi na pripremi takozvane Vojske Kosova već duže vreme - naoružava ih, skladišti teško naoružanje i mehanizovano oklopnu komponentu u magacinima albanske armije na teritoriji Albanije koja je namenjena budućoj vojsci Kosova. Turci obučavaju i deo budućeg oficirskog kadra te tzv. Vojske… Dakle, bilo bi bitno ako bi Turska prestala sa tim - navodi Drecun.

Po njegovim rečima, jasno je da formiranje vojske Kosova destabilizuje ceo region i da bi tursko obustavljanje pomoći Prištini u tom delu, bio udarni potez Prištini.

Drecun priznaje da je teško proceniti da li bi neka praktična reakcija mogla da se očekuje i iz EU i Palestine koje su takođe žestoko zamerile Prištini na ovom potezu.

- Evropska unija je reagovala, jer smatra da potez Prištine nije u skladu sa politikom koju oni vode i sa pokušajima da taj problem razreše. Pitanje je kakvo će dalje ponašanje Brisela biti jer v.d. predsednica Kosova Vljosa Osmani već se ogradila od ove odluke o otvaranju ambasade. Kakav stav će o ovome imati većina koja će formirati vladu u Prištini, ostaje takođe da se vidi - navodi Drecun.

Milovan Drecun dodaje da će Priština biti izložena s jedne strane pritiskom Amerike da ostane pri odluci, jer je ona deo „Vašingtonskog sporazuma“ dok će sa druge strane imati pritisak iz EU da odluku povuče.