"U Prištini treba da paze šta rade, varaju se da će ambasadom u Jerusalimu nešto dobiti"
Ambasador Palestine u Srbiji Mohamed Nabhan u intervjuu za Kosovo Onlajn otkriva da je u ponedeljak u Kairu održan sastanak ministara spoljnih poslova arapskih zemalja, gde je jedna od tema bila međusobno priznanje Izraela i Kosova i namera Prištine da svoje diplomatsko predstavništvo otvori u Jerusalimu.
"Sam čin predstavlja kršenje principa kojim se vode arapske i islamske zemlje, koje smatraju, uostalom kao i ceo svet, da je Jerusalim okupiran grad. Što potvrđuju mnogobrojne rezolucije UN od kojih je najpoznatija 478, kojima se zabranjuje državama da premeste ili otvaraju ambasade u Jerusalimu jer je činjenica da je to okupiran grad. Zato su arapske i islamske zemlje oformile tzv. Jerusalimski fond čiji je predsednik kralj Hasan II od Maroka čiji je zadatak da okupi finansijske napore islamskih zemalja prema Jerusalimu. Ukoliko neka zemlja ipak odluči da otvori ili premesti ambasadu u Jerusalim, islamske zemlje će preuzeti određene mere. O tome se upravo i raspravljalo u Kairu, o nameri Kosova da to učini”, kaže ambasador Nabhan.
Da li će arapske zemlje preduzeti neke konkretne mere?
Za sada je došlo do reakcije u medijima. Sve zemlje su izrazile protivljenje, na čelu sa Turskom, da to krši međunarodno pravo, a i EU je reagovala da to sprečava nastojanje Kosova da se pridruži EU. Kada su u pitanju islamske zemlje, šta konkretno dalje, to zavisi od svake zemlje ponaosob. Moj zadatak je da upozoravam, jer nijedna zemlja osim SAD za vreme Trampa i Gvatamale nisu otvorile ambasade u Jerusalimu. Što se tiče Kosova, ja mislim da je to vrlo opasno za njih i otežava njihove napore da dobiju međunarodno priznanje.
Hoće li sada arapske zemlje okrenuti leđa Kosovu?
Svako ko vodi politiku mora da vodi računa o reakciji drugih zemalja. Mora da se vodi računa o tome kako drugi reaguju na taj čin. Kosovo bi trebalo da vodi računa kakve su reakcije arapskih i islamskih zemalja. U tom Jerusalimu gde žele da otvore ambasadu živi pola miliona Palestinaca.
Mislite da će Priština nakon otvaranje ambasade u Jerusalimu imati problema sa Palestincima koji žive u tom gradu?
To je palestinski grad, onaj ko želi da otvori tu ambasadu mora da pita Palestince. Ja ako želim da dođem kod vas u kuću moram da kucam na vrata. Da se najavim da dolazim, jer ako dolazim drugačije to znači da upadam i to nije ok. Nije u međuljudskim ni u međudržavnim odnosima.
Kako gledate na dijalog Beograda i Prištine?
Mi želimo da se taj dijalog nastavi na dobrobit oba naroda. Mi gledamo na sukob između Srba i Albanaca kao etničko pitanje, a ne kao religiozno pitanje. To treba da se reši, da obe strane sagledaju šta je najbolje za oba naroda, kako mogu da žive zajedno. To je osnovno, nije na meni da vidim kako će to da rešavaju. Mi to radimo sa Izraelcima. Mi smo s njima u konfliktu više od 70 godina i mi pregovaramo s njima. Živimo zajedno na istom prostoru, radimo zajedno, trgujemo zajedno. Znate da između Palestine i Izraela obim razmene na godišnjem nivou iznosi osam milijardi dolara. Privreda teče vrlo dobro između dva naroda i ne damo da se politika meša. Kad god izrael pokušava da vrši pritisak na privredu to ne uspeva jer privreda ima svoj tok. To savetujem i Srbe i Albance, da rade što više zajedno jer će tako naći puteve da sarađuju zajedno.
Mislite li da Srbija neće premestiti svoju ambasadu u Jerusalim?
Ja se nadam, apelujem na Srbiju, predsednika Vučića, ministra spoljnih poslova, na sve, da to ne čine jer bi to bilo štetno za sve nas.
Šta mislite o mini-Šengenu?
Mislim da je to jako dobro da se oslobodi kretanje ljudi i robe da se omogući ljudima da rade zajedno. To je jako dobro za ceo Balkan, jer se tenzije tako stišavaju i omogućava se da ljudi sarađuju.
Šta biste vi savetovali Prištinu po pitanju Jerusalima?
Nek ne otvaraju ambasadu, nek prvo dobiju međunarodno priznanje, jer oni još nisu članica UN i ne bi smeli u ovoj situaciji to da rade. Bolje bi im bilo da nastoje da dobiju članstvo u UN nego da prave akt koji će to komplikovati, a ovaj akt će sigurno komplikovati put ka tome. I ja bih njima rekao nemojte to da radite idite pre na sporazum sa Srbijom nego Izraelom, rešavajte probleme kod kuće, a ne na Bliskom istoku.
Da li ste bili iznenađeni na kraju odlukom Prištine?
Znate šta, očekujem u politici da je sve moguće. Nisam bio iznenađen, ali bio sam ljut. Zašto to čine. Njihova procena je pogrešna, varaju se ako misle da će otvaranjem ambasade u Jerusalimu i priznavanjem Izraela mnogo dobiti. Ko će to ohrabriti, ko će to podržati. EU je jasno rekla ne, SAD posle Trampa to ne interesuje. Nova administracija revidira sve što je bivša administracija radila protiv nas. Ovo što je bilo u Vašingtonu i vršenje pritiska na Srbiju i Kosovo za ambasadu u Jerusalimu, bila je čista Trampova politika na strani Izraela i od toga niko nema koristi, osim Izraela. Šta vredi dobiti priznanje jedne zemlje i izgubiti poverenje više od šezdeset zemalja? Jer sve zemlje članice OIC (Organizacija islamske saradnje) će negativno gledati na taj akt i ako ne povuku priznanja sigurno će zamrznuti svoje odnose sa Prištinom. Sve članice nesvrstanih koje imaju sličan stav kao i (ICO) će negativno gledati na taj akt. Dakle čitav svet će na to gledati negativno jer se kosi sa međunarodnim pravom i sigurno ne daje Prištini prolaznu vizu ka UN.
Da li je po vama dobro što Tramp nije osvojio drugi mandat?
Za nas Palestnice, naravno da je dobro. On je svašta činio da bi vršio pritisak na nas, zatvorio je konzulat u Palestini koji je otvoren 1885. u Jerusalimu, 63 godina pre stvaranja Izraela, kada nije bilo ni 30.000 Jevreja u celoj Palestini i zatvorio naše predstavništvo u Vašingtonu. Nismo prihvatili Trampov plan koji bi Zapadnu obalu sa Gazom, gde bi trebalo da stvorimo našu državu, pretvorio u dve razdvojene enklave. Vršio je pritisak, stopiravši svu pomoć SAD od 500-600 miliona dolara godišnje, čak je stopirao i pomoć za naše bolnice u Jerusalimu.
Na kraju je došao da nam ponudi 100 milijardi dolara da prihvatimo Jerusalim kao glavni grad Izraela. Mi smo rekli da nećemo prihvatiti, jer ne postoje pare koje to mogu da kupe. Pokušao je da nas skrši na svaki mogući način, ali nije uspeo i mi smo rekli veliko "NE". Rekli smo, vi ste ogromna sila, možete pokrenuti vašu armiju ali neće skršiti našuvolju. I Tramp je otišao, a mi smo ostali. Prema tome zlo može da traje neko vreme, ali ne može da traje večno. Ima na ovom svetu jedna ravnoteža, a to je ravnoteža pravde a ne zla. Onaj ko misli da može u tamnom momentu istorije da nešto loše učini, to neće trajati i to treba da znaju u Prištini, da paze šta rade.
Kako gledate na novu administraciju u Vašingtonu?
Ona ima liberalan pogled na svet, i vraća Ameriku na svetsku scenu kroz vrata međunarodnog prava i vraća je u međunarodne organizacije koje je bivša administracija napustila. Bajdenova administracija ima veoma iskusne političare koji su daleko iskusniji nego ljudi koji su bili u bivšoj administraciji i sa njima se može pričati i razgovarati.
Kako komentarišete Bajdenovu čestitku koju je uputio Srbiji za Sretenje, u kojoj između ostalog stoji da očekuje međusobno priznanje Kosova i Srbije?
Po meni to je stav SAD bez obzira ko je u Beloj kući. Bitno je da Srbija zadrži svoje mišljenje i stav, mnogo je važno razgovarati i ja mislim da je nova američka administracija otvorena za dijalog i razgovor. Bitno da Srbija definiše šta tačno želi, što se nas tiče mi ćemo podržati Srbiju šta god bude rešila i uvek ćemo biti na njenoj strani kada se radi o Balkanu.
BONUS VIDEO:
.