Rover je bez greške morao da sleti na Crvenu planetu, a čovečanstvo će po prvi put moći čuti zvuk sa druge planete

Kako se Mars trenutno nalazi 11 svetlosnih minuta daleko od Zemlje, sve su informacije stizale sa 11 minuta zakašnjenja - kada je potvrda stigla, rover je već imao svih šest točkova na crvenom tlu kratera u kojem je nekad, veruju naučnici, bilo pravo jezero. Zbog spore razmene podataka, rover je celi proces ulaska u atmosferu i sletanja morao odraditi apsolutno samostalno. Kako bi uspeo, stotinu je stvari moralo raditi tačno kako treba. Za katastrofalan neuspeh bila bi dovoljna samo jedna, pa i najmanja greška, piše "Jutarnji list".

Kako bi uspešno sleteo, rover "Upornost" je morao usporiti sa otprilike 70.000 kilometara na sat na manje od kilometra na sat u manje od 11 minuta. Morao je pogoditi retku atmosferu Marsa pod u milisekundu preciznim uglom, kako se ne bi odbio od nje ili srušio na planetu. Morao je izdržati temperature veće od 1300 stepeni Celzijusovih bez kvara, morao je otvoriti supersonični padobran u pravom trenutku, a potom ga na vreme odbaciti i aktivirati osam mlaznih motora na raketnoj dizalici, nazvanoj “nebeski kran”.

Nebeski kran potom se morao maknuti sa puta padobranu i poklopcu letelice, pronaći sigurno mesto za sletanje, i nežno spustiti rover uz pomoć sajli sa visine od 20 metara na površinu planete. Potom je trebao eksplozivno odseći sve veze sa kranom, koji je morao odleteti daleko od rovera kako ne bi pao na njega i oštetio ga.

Sletanje na Mars izuzetno je teško. U proteklih pola veka, tek deset je površinskih sondi ili rovera uspešno izvelo meko sletanje, dok ih je sedam razbilo ili pokvarilo pri pokušaju sletanja. Oba pokušaja Evropske svemirske agencije završila su neslavno. Posljednji, sonda"Šipareli", razbila se 2016. o površinu kada je došlo do kvara na jednom od njenih senzora prilikom spuštanja kroz atmosferu. Sonda je načas poverovala da je već na tlu i otvorila padobran dok je još uvek bila više od 3 kilometra iznad površine.

Rover "Upornost" je tek peto robotsko vozilo koje je uspešno sletelo na Mars - svih pet dosad poslala je NASA. Novi se rover na površini Crvene planete tako pridružio svom mlađem bratu "Kjuriozitiju", sa kojim deli većinu dizajna šasije i sistema za sletanje. Pogon rovera predstavlja radiotermalni generator, koji toplinu radioaktivnog raspada plutonija-238 pretvara u izvor električne energije.

Ono po čemu se razlikuje je novi set naučnih instrumenata, za koje NASA veruje da će bolje moći tragati za životom u nekadašnjoj rečnoj delti koja je punila Jezero vodom - što je i njegov primarni cilj. Nešto teži od svog prethodnika, "Upornost" sa sobom nosi i dve nove tehnologije koje bi se, ako se pokažu uspešnima, mogle koristiti u budućim misijama na Marsu. Prva je sistem za proizvodnju kiseonika iz ugljen-dioksida du atmosferi Marsa, a druga je ultralaki robotski helikopter. Konačno, rover na sebi nosi i mikrofone, prve na Marsu, koji će čovečanstvu poslati prve zvukove vetra i oluja ikad zabeležena na nekom drugom svetu.

Ovo je treća misija koja je stigla do Crvene planete ovog meseca, nakon orbitera Ujedinjenih Arapskih Emirata nazvanog "Amal", te Kineske višefunkcionalne letelice "Tianven-1". Kineski "Tianven" takođe sa sobom nosi robotski rover, znatno manji i jednostavniji od Nasinog, kojeg će pokušati spustiti na površinu u maju ove godine.

Dok je NASA snimke svog sletanja prenosila uživo iz kontrolnog centra u Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, Kineska svemirska agencija nije javno objavila čak ni planirani datum sletanja. Očekuje se da će informaciju o uspešnom sletanju podijeliti sa svetom  kada do njega dođe, no ako će doživeti istu sudbinu kao i evropske sonde i landeri, snimke razbijene olupine svetska će javnost verovatno videti zahvaljujući nekoj od preostalih šest letalica koje, uz Amal i"Tanven", sada kruže oko Marsa - tri američka satelita, dva evropska i jedan Indijski.

Sve tri misije koje su pristigle ovaj mesec lansirane su u julu prošle godine, kada se otvorio takozvani “prozor za lansiranje” - kratki vremenski period tokom kojeg su Zemlja i Mars tako poravnati da je letalicma koje putuju na Mars potrebno najmanje goriva. Zajedno sa njima, trebala je poleteti i evropsko-ruska misija ExoMars", zajedno sa svojim planetarnim roverom - treća sreća za ESA-u - no Evropska  svemirska agencija i Roskomsos odlučili su odložiti lansiranje za naredni period, kako bi bili apsolutno sigurni da se neće ponoviti tragedija rušenja rovera ESA.

ESA ipak, posredno, još uvek na neki način usčestvuje u misiji "Upornost". Nasin rover će, naime, posebno zanimljive uzorke tla i kamenja skladištitit u specijalne metalne epruvete - male "magacine" koje će ostavljati za sobom dok putuje kroz krater Jezero.

NASA i ESA razvijaju plan za izradu čak četiri svemirskih letelica koje bi te uzorke doneli natrag na Zemlju u sledećih deset godina. Čak tri letelice morali bi pripremiti na vreme za lansirni period 2026. godine, kada bi ESA na Mars poslala rover za skupljanje uzoraka koje je ostavla američka misija, kao i orbiter koji bi se mogao vratiti natrag u orbitu oko Zemlje, dok bi NASA u istom prozoru poslala letelicu koja bi nakon sletanja mogla i ponovo poleteti sa Marsa i ući u njegovu orbitu.

ESA rover skupio bi uzorke i čuvao u Nasinu raketu, koja bi potom poletela u orbitu Marsa i predala ih ESA orbiteru koji bi krenuo natrag ka Zemlji. Tamo bi ga dočekala četvrta letalica, koja bi preuzela uzorke i sigurno ih spustila na Zemlju.

BONUS VIDEO: