Uz njenu pomoć rađaju se deca, a monasi veruju doći će kraj vremena ako se desi jedna stvar!

Više hiljada bračnih parova širom sveta ostvarili su se kao roditelji zahvaljujući zrnima grožđa koja sazrevaju na mestu gde je bio sahranjen kralj Stefan Nemanja.

Iako višestruko blagosloveni porodom, Stefan Nemanja (potonji Sv. Simeon Mirotočivi) i njegova supruga Ana (potonja Sv. Anastasija) silno su želeli još jedno dete, ali im to, zbog njihovih poznih godina, više nije bivalo.

Tada su se posvetili svakodnevnim molitvama Bogu za još jedno čedo, radost i utehu u starosti, zavetovavši se Bogu da će, ako im usliši ovu molitvu, nastaviti da žive kao brat i sestra.

Tako je Bog – na molitvu – dao najveće svetilo našeg neba, Rastka Nemanjića – Svetog Savu, a Nemanja i Ana su nakon toga ispunili svoj zavet. Tako je, po svojoj blaženoj končini, Sv. Simeon Nemanja postao i jedan od najvećih molitvenika za bezdetne roditelje, upoznavši još za života silu molitve i ljubavi prema deci.

Sv. Simeon je, nakon blažene končine, proslavljen od Boga: iz njegovih moštiju poteklo je sveto miro, a to je bratstvu Hilandara davalo osećaj pouzdanja u zaštitu i molitvenu pomoć Svetog Starca.

Jedne noći, Sv. Simeon se javio u snu igumanu Metodiju, govoreći: "Čedo, ja treba da idem u Otačestvo naše, a iz moga groba će izrasti vinova loza i, dok ona bude donosila roda, počivaće moj blagoslov na ovom manastiru". Tako se bratstvo umiri i dopusti da Sv. Sava prenese svete mošti u Srbiju.

Loza Sv. Simeona donosi bogat rod, ne tražeći nikakvu posebnu negu, ni prskanje, ni olamanje. Vekovima se prenosilo predanje da je bezdetnim supružnicima donosila porod.

Zahvaljujući zrnima grožđa i molitvi ovom pravoslavnom svecu dugo čekano potomstvo su dočekali i glumci Vojin Ćetković i Sloboda Mićalović.

- Loza je simbol plodnosti jer mali čokot posađen u zemlju poraste u veliko drvo i daje slatke plodove i vino, koje je naročito blagosloveno od Boga jer je deo svetog pričešća. Bog pokazuje da ovim natprirodnim putem supružnici bez dece mogu dobiti potomstvo - objašnjava Janja Todorović

Grožđe sa ove čudotvorne loze bere se svake godine na praznik Vozdviženija Časnog Krsta, 27. septembra, kada se i daje kao blagoslov prisutnom narodu u crkvi.

Ostatak grožđa se suši i tokom cele godine daje bezdetnim roditeljima radi potomstva. Obično se rađaju muška deca i narod ih zove decom Svetog Simeona.

Svakome ko zatraži, Hilandarci daju ovo grožđe sa uputstvom za upotrebu. Simeonovu lozu Svetogorci smatraju jednim od svoja tri najveća čuda i veruju da će nastupiti kraj vremena kada ona bude uvenula.

"Sa ovim se mestom nijedno mesto na svetu ne može uporediti" svedoči Sveti Sava o izuzetnosti manastira Hilandar za duhovni zivot u Hilandarskom tipiku, koji se čuva u manastirskoj riznici.