NA OVAJ DAN 1945. Odigrala se bitka na Zelengori koja je bila i poslednja između partizanskog i četničkog pokreta

Foto: Wikipedia

Bitka na Zelengori je konačna bitka između partizana i četnika koji su se borili između 12. i 13. maja 1945. godine u vrem. Četničke snage pokušale su da dođu do Srbije iz Bosne , preko Zelengore , Drine i Sandžaka . Partizani su sprečili njihov pokušaj stvaranjem "tampon zone" na području oko reke Bosne - Kalinovika - Motajice i Travnika. Partizani su na kraju pobedili, nanoseći velike gubitke četnicima, koji su de fakto uništeni kao pokret.

Situacija na teranu

Posle razdvajanja sa snagama lojalnim Pavlu Đurišiću , preostali Mihailovićevi četnici iz Srbije i Bosne preselili su se u blizinu Modriče krajem marta 1945.

Đurišić je poveo svoje snage prema Sloveniji , verujući da ih Dimitrije Ljotić može spasiti od uništenja i ujedini sa snagama Momčila Đujić i Dobroslav Jevđević . Ljotić je bio siguran da je oružani sukob između Sovjetskog Saveza i zapadnih saveznika (koji bi poraženu Nemačku prihvatili kao saveznika) neizbežan.

Zavaran porukama od OZNE, Mihailović nije bio čvrsto rešen da ode u Sloveniju i pridruži se Dimitriju Ljotiću i Momčilu Đujiću, čije su formacije (Srpski dobrovoljački korpus i Dinarska divizija) već bile tamo. Zbog toga je među četnicima došlo do raskola. Jedan deo na čelu sa Pavlom Đurišićem, Dragišom Vasićem i ostalima je krenuo u pravcu Slovenije, dok se drugi deo sa Dražom Mihailovićem, Nikolom Kalabićem i ostalim planirali pokret prema Srbiji.

Foto: Wikipedia

13. aprila Mihailovićevi četnici započeli su pohod, ali, umesto da idu prema donjem toku reke Drine, gde je u ovom delu godine bilo nemoguće preći reku bez čamaca, krenuli su ka zapadu uz istočnu obalu Save Reke , sve dok se nisu približili ušću reke Vrbasa u Savu. Ovaj kurs je trebalo da zavara jedinice Jugoslovenske armije da misle da četnici idu prema Sloveniji. 

Mihailovićev plan nije uspeo, jer su jedinice Jugoslovenske vojske pomno nadgledale kretanje njegovih snaga. 15. aprila Mihailovićeve snage stigle su u područje oko Bosanskog Broda i Dervente. Grupa se naglo okrenula prema planinama na jugu i jugoistoku, sve do tačke istočno od Konjica na Neretvi , zatim na jugoistok u pravcu Kalinovika i Zelengore i na istok, ponovo prema Drini, do tačke kod sela Brod , gde je bilo moguće preći reku bez poteškoća. Usput su četnici imali okršaje sa HOS-om , a u fojnički kraj stigli su 19. aprila.

Na drugoj strani snage Jugoslovenske armije, koje su oslobađale gradove u Bosni, odvojili su nekoliko divizija, kojima su bile pridodate i brigade KNOJ-a radi čišćenja terena od četnika.

Prvo grupisanje snaga Jugoslovenska armija je počela oko 27. aprila, sa namerom da napravi obruč oko preostalih četničkih snaga.

Foto: Wikipedia

Jači napadi korpusa i divizija Jugoslovenske armije počeli su 3. maja 1945. na srednju četničku kolonu gde se nalazio i vrhovni Štab sa Dražom Mihailovićem.

U većim sukobima, zarobljen je komandant požeškog odreda, major Miloš Marković. Najteže borbe su počele 10. maja, napadom snaga JA na sve četničke kolone. U periodu od 10-13. maja razvile su se najžešće borbe u čitavoj bici na Zelengori.

Bitka

Mihailovićeve snage su 7. maja imale oko 5.000 do 6.000, među njima i nekoliko stotina bosanskih četnika. Međutim, na Zelengoru je stiglo samo 3.000 do 4.000 ljudi, pošto se kolona koju je predvodio Dragoslav Račić odvojila i krenula prema Jahorini i Rogatici . Za razliku od četnika, Jugoslovenska vojska je bila vojno superiornija, sa artiljerijom i vazduhoplovstvom.

Poslednja bitka između četnika i Jugoslovenske vojske vođena je od 10. do 13. maja. Jugoslovenska vojska gurnula je četnike u visoku i strmu klisuru reke Jezerice.

Foto: Wikipedia

Četnici su bili izloženi kopnenim, artiljerijskim i vazdušnim napadima. Tokom spuštanja i prelaska reke četnicima su naneseni veliki gubici - ubijen je veliki broj ljudi, svi njihovi konji, oduzeta teška oprema, arhiva i radio stanice. Samo nekoliko stotina četnika uspelo je da preživi; među njima su bili Mihailović i Nikola Kalabić . Među poginulima bilo je zapaženih nekoliko generala Miroslava Trifunovića, Milana Aćimovića , Miodraga Paloševića i Neška Nedića.

Snage JA su uvidele da sa Zelengore sledi četnički prodor ka Drini, pa je štab 3. korpusa već 10. maja izdao naredbu da se jedinice 38. divizije rasporede duž Miljevine-Ljubine-Vrbnice, dok su sa pravca Sutjeske i Nikšićkog polja imale dejstvovati brigade KNOJ-a.

Jugoslovenska 38. divizija je zauzela borbene položaje i to:

- 21. brigada (sektor Zakmur-Ljubina)
 -18. brigada (sektor Vrbnica-Zamršten)
 -17. brigada (sektor Maljevina-Jeleč-Vratilo)

Po dolasku 18. brigade na sektoru Vrbnica, od zarobljenih četnika se saznalo da se glavnina desne kolone nalazi na kosama Koze sa isturenim pobočicama na Zamrštenskom brdu. Plan četničke glavnine bio je u tom trenutku proboj prema Sutjesci i Drini.

Glavna borba počinje oko 17 časova 12. maja 1945. kada je bataljon 21. brigade napao Keserovićevu kolonu oko Koze.

Artiljerija sa okolnih brda je precizno tukla četničke položaje i kidala kolonu.

Četnička kolona se te večeri pokidala.

Najžešće borbe vode se u noći između 12. i 13. maja, kada delovi srednje kolone majora Kalabića sa velikim gubicima uspevaju da se probiju kroz položaje ispred Treskavice, u pravcu Popov most-Đurđevac-Tisovac.

Štab 38. divizije naređuje da se delovi 18. brigade pobrinu da razbiju četničke delove koji su uspeli po noći da se probiju.

Bataljon 18. brigade uspeva da preseče četničku kolonu na Zamrštenskom brdu, da je odvaja još više od glavnine i da je goni.

Kao pomoć stiže i 3. sandžačka brigada koja je obuhvatila rasturene delove kolone sa juga i potpuno je razbila u rejonu Tisovice.

Da bi izbegli opkoljavanje, preostale četničke snage vrše prodor prema Vrbičkom Potoku, pokušavajući da se pod borbom probiju niz Zelengoru.

Još zanimljivosti možete pročitati OVDE!

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI