OSTVARUJU SE PESIMISTIČNA PREDVIĐANJA NAUČNIKA Evo kakav nas scenario čeka u budućnosti i šta je ključno da bismo izbegli ono najgore
Youtube/ Printscreen

U pomenutoj studiji objavljenoj u veoma popularnoj knjizi Granice rasta (The Limits to Growth) 1972. godine, tim naučnika sa MIT-a je tvrdio da će industrijska civilizacija nužno propasti ukoliko korporacije i vlade nastave da insistiraju na stalnom ekonomskom rastu, bez obzira na njegovu cenu, prenosi portal Sajens alert, pisanje Vajsa (Vice).

Istraživači su tada projektovali 12 mogućih scenarija za budućnost, od kojih je većina predviđala tačku u kojoj će prirodni resursi postati toliko oskudni da će dalji ekonomski rast postati nemoguć, a lično blagostanje početi strgmoglavo da se urušava.

Najzloglasniji scenario iz ovog izveštaja – scenario Uobičajenog poslovanja (Business as Usual BAU) predviđao je da će svetski ekonomski rast dostići svoj vrhunac oko 2040-ih godina, a zatim naglo početi da opada, zajedno sa svetskom populacijom, dostupnošću hrane i prirodnim resursima.

Ovaj neizbežni „kolaps“ ne bi bio kraj ljudske vrste, već društvena prekretnica zbog koje bi životni standard decenijama počeo naglo da opada širom sveta.

Kakvi su nam izgledi za budućnost iz današnje prerspektive

Ekonomistkinja Gaja Herington kojoj je specijalnost dinamička analiza sistema u poznatoj konsultantskoj kući, odlučila je da to istraži.

Proširila je svoje istraživanje koje je započela još tokom studija na Univerzitetu Harvard 2019. godine i objavila ga u časopisu Journal of Industrial Ecology krajem prošle godine.

Heringtonova je ustanovila da se trenutno stanje naše civilizacije mereno kroz deset različitih varijabli –kao što je broj stanovnika, stopa fertiliteta, nivo zagađenja, proizvodnja hrane i industrijska proizvodnja – skoro u potpunosti poklapa sa dva predložena scenarija iz 1972. godine.

Pre svega sa pomenutim Business as Usual i Sveobuhvatna tehnologija (Comprehensive Technology – CT) po kojem tehnološki napredak pomaže u smanjenju zagađenja i povećanju zaliha hrane, čak i kada prirodni resursi ponestaju.

Iako ovaj drugi scenario predviđa manji šok za svetsko stanovništvo i lično blagostanje, nedostatak prirodnih resursa i dalje vodi ka tački u kojoj ekonomski rast naglo opada – drugim rečima, do iznenadnog kraha industrijskog društva.

„Oba scenarija predviđaju zaustavljanje rasta za otprilike jednu deceniju“, piše Heringtonova u svojoj studiji. „Oba scenarija tako ukazuju da nastavak poslovanja kao i obično, odnosno kontinuirani rast nije moguć“.

Nije sve izgubljeno

Dobra vest je da nije kasno da se izbegnu oba ova scenarija i društvo usmeri na pravi, alternativni put – scenario Stabilizovanog sveta (Stabilized World SW).

Ovaj put započinje slično kao i rute BAU i CT – porast stanovništva, zagađenje i ekonomski rast, dok prirodni resursi opadaju. Razlika nastupa kada čovečanstvo odluči da namerno ograniči ekonomski rast, pre nego što ga na to prisili nedostatak sredstava.

„Scenario Stabilizovanog sveta pretpostavlja da se pored tehnoloških rešenja menjaju i globalni društveni prioriteti“, napominje Geja Herington. „Promena sistema vrednosti i politika, između ostalog, vodi ka ograničavanju veličine porodice, mogućnost kontrole rađanja i namerno ograničavanje industrijske proizvodnje i davanje prioriteta zdravstvenim i obrazovnim uslugama“, dodaje ekonomistkinja.

Na grafikonu scenarija Stabilizovanog sveta industrijski rast i svetsko stanovništvo počinju da se izravnavaju ubrzo pošto dođe do promena vrednosnog sistema. Dostupnost hrane i dalje raste kako bi se zadovoljile potrebe svetske populacije; zagađenje opada i gotovo nestaje; a iscrpljivanje prirodnih resursa takođe, počinje da se izravnava. Kolaps ljudske civilizacije se u potpunosti izbegava.

Ovaj scenario može zvučati kao obična maštarija – posebno kada se nivoi ugljendioksida u atmosferi vinu do rekordnih nivoa. Ali studija predviđa da je još uvek moguća namerna promena kursa.

Heringtonova u izjavi za Vajs navodi da brzi razvoj i primena vakcina tokom pandemije kovida 19 svedoči o ljudskoj dovitljivosti u globalnim krizama.

Potpuno je moguće, smatra ona, da ljudi slično odgovore na tekuću klimatsku krizu – ukoliko kao društvo svesno napravimo taj izbor.

„Još uvek nije kasno za čovečanstvo da namerno promeni kurs kako bi značajno promenilo svoju budućnost. Čovečanstvo može ili da odabere da samo postavi granicu ili da u nekom trenutku dostigne nametnutu granicu, kada će pad ljudskog blagostanja postati neizbežan“, zaključuje Geja Herington u svojoj studiji.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading